header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Епископ Артемије: Мисија УНМИК-а није дала резултате Штампај Е-пошта
четвртак, 25 јун 2009

Протерати и Немањиће

Пише: Јасна Јојић

У Приштини ништа ново. Једно друмом а друго шумом, што би рекао наш народ. Јавно, пред странцима обећавају “мед и млеко” за Србе повратнике, а испод жита се свим силама труде да се не врати нико. И не само то. Ако се прате изјаве вођа са Космета зацртали су нови циљ – цркве и манастире, или како их све чешће називају “косовску баштину”.

 

Пре свега “боде очи” изјаве коју је недавно дао Хачим Тачи, председник владе Косова. Он је говорећи о томе како “независно Косово има највећи просперитет у региону”, позвао прогнане да се из Србије врате у своје бивше домове, а на питање колико би они онда били сигурни и уживали у људским правима, кад се на Косову и даље руше чак и споменици мртвим Србима, Тачи је одговорио: “Рушење православних цркава и гробаља је релативно. Варварство није у традицији Косовара. Мислим да је читава прича непотребно драматизована и преувеличана”.

Ову је реторику међутим, очигледно препознао председник Србије Борис Тадић који је убрзо, истакао да се залаже за дијалог међу културама у региону и за узајамно разумевање, али да постоји проблем српске баштини на Косову. Приметио је да приштинске власти користе споменике средњевековне културне споменике Срба на Косову у "опасној игри стварања сопственог идентитета":

"Такви покушаји прекрајања историје морају бити најоштрије осуђени” истакао је Тадић додавши да ће бити настављена обнова свих српских православних споменика на Косову и Метохији захваљујући великом залагању Српске православне цркве, UNESCO-а и Савета Европе.

А, то судећи по чињеницама, није мали посао. Јер, како је за “Ревију 92” рекао епископ рашко - призренски, владика Артемије, од 1300 светилишта који су током 800 година (од 12. до 20. века) саграђени на подручју Косова и Метохије, од уласка трупа НАТО 1999. на то подручје, спаљено је, порушено, оскрнављено и демолирано, 148 цркава и манастира и готово 400 српских гробаља. А само за два дана, 17. и 18. марта 2004. уништено је још 36 православних светиња. Спаљена је и широм света позната Богородица Љевишка, запаљен је манастир Светог Архангела који је за свог живота саградио Цар Душан, здање Ђурђа Бранковића где су чудотворан лек налазили верници из читавог света (па и војници КФОР-а), манастири Зочиште, Девич и многе друге цркве.

Али то није све. Још од 2000. године, Албанци се тамо труде да фалсификују историју.

Тако је на Косову започео прави ”рат” квази интелектуалаца који ни данас, зарад својих политичких циљева, не презају ни од промене непобитних историјиских чињеница. У једном су периоду чак делили туристичке публикације на енглеском, штампане са грбом УНМИК-а (!) у којој се српски манастири набрајају као “културна добра Албанаца из доба Византије”. А приштински дневни лист “Епока и ре”, у исто је време објављивао фељтон кроз који се “доказује” како је породица Немањића у ствари “Немани, албанског порекла, и да је каснијом квази историјом проглашена српском”- каже нам владика

Он додаје да се актуелна Тачијева изјава не разликује од поменутих акција пре него што је Космет успео да од развијених држава добије благослов за сепаратизам.

- Најновије Тачијеве изјаве су лицимерне јер знам да он под термином “релативно варварство” жели да каже да је на Косову остало још мноштво православних светилишта а он би желео да све буду сравњене са земљом. Тада ваљда варварство не би било само релативно – примећује Владика Артемије и додаје - Али, ако је неко за десет година сравнио са земљом 250 гробаља на којима су почивале кости Срба и порушио 6.500 надгробних плоча, онда не знам шта још треба учинити да варварство не би било релативно – пита се владика Артемије и истиче – Бојим се да су они сада само променили тактику. Ту су акцију започели кад су пре четири године увидели да ће им монструозни пројект спаљивања и рушења споменика затворити врата цивилизованог света. Од тада су мање скрнавили, а више фалсификовали историју. Ово је већ четврта година како покушавају да присвоје српску средњевековну културну баштину. Отуда Тачи данас у изјавама не помиње ни Србе ни Албанце већ каже да Косоварима вандализам није у традицији. Али још увек није демантовао нити се оградио од доскорашњих масовних акција присвајања и уништавања српске културне баштине.

И поред тога што фреске и иконе говоре јаче и убедљивије од националних идеолога нашег несрећног времена, још од маја 2005. године, министар културе Косова и Метохије, Астрит Харација је, без знања шефа УНМИК-а Сорена Јесена Петерсена, са својим активистима делио "историјски" памфлет “Споменици Косова” (Monuments of Kosova) на енглеском језику. Када је представник СПЦ, отац Иринеј Добријевић реаговао јер се ова брошура дели без знања UNESCO, и донео један примерак Петерсену, он је одмах наредио да се сви примерци заплене. Харација је наводно после написао шефу УНМИК-а извињење, али у јавности то писмо никада није објављено. Међународни екперти запослени у Министарству културе тврдили су тада да нису знали да је брошура штампана и то са знаком Мисије УН, нити да је она ношена у Париз, и то у авиону у којем се возио и шеф УНМИК-а, рекао нам је отац Сава, старешина манастира Високи Дечани.

Посебан куриозитет те публикације представљала је чињеница да се у њој Срби уопште нису помињали. Штавише, говорило се о постојању споменика "византијско - косоварског стила", уз фотографије српских православних манастира и цркава у којима су се, по памфлету министарства цултуре Косова, “молили косоварско - албански хришћани".

О каквој је брошури реч и колико је Министарство културе Косова заиста спремно и способно да одговорно брине о културној баштини у Покрајини види се и из пасус, на осмој страни брошуре у којем пише: ”У старој ризници албанске историје, културе и уметности, Косовари су развијали архитектонска достигнућа илирских система фотификованих насеобина, на пример оних која се налазе на брдима или у долинама, и која потичу из гвозденог доба. Примери ових достигнућа се јављају од древног античког дарданског периода, у време владавине Римског Царства, романо - византијске (културе), Немањића и Отомана. Ово косоварско богатство састоји се од црквених грађевина које потичу из палеохришћанских времена, цркава које су градили хришћани, илирско – арберорско - албанско становништво од 4. до 6. века чије рушевине још постоје на територији Косова. Такође постоје и неки манастири и цркве византијско - косоварског стила, еклектичке цркве византијског стила и романо - готичког стила, монументалне грађевине које су саграђене на темељима ранохричћанских објеката. Ови објекти су грађени у време немањичког царства на Косову у току 14. века. Ове цркве су користили косоварско - албански хришћани”.

А онда се лукаво додаје: “У току овог периода имали смо и католичке цркве које нису нажалост сачуване и сада су у рушевинама или уопште не постоје. Имамо доказе да је чак током немањићког царства на територији Косова, осим неких адаптација црквених објеката, уништаван велики број молитвених објеката католичке вероисповести."

Протосинђел Сава, још је тада закључио да су сва догађања била у суштини намера да се формира посебан и независан политички идентитет Покрајине. Потребно је очигледно ревидирати историју и у потпуности уништити све трагове постојања неалбанских нараода и културе. У том процесу међутим не учествују само недобронамерни појединци који у жутој штампи могу да објављују своје фантазије, већ и званичне косовске институције које уживају подршку међународне заједице. Оно што до сада нису учинили рушитељи цркава, гробаља и других споменика, ваљда треба да доврше министри, новинари и професори у школама. Нико се од њих међутим није запитао: Када су већ све те старе средњовековне цркве на Косову и Метохији албанске, зашто су тако систематски рушене и скрнављене управо од Албанаца у овом послератном периоду међународно гарантованог мира, а да нико од угледнијих албанских интелектуалаца није дигао глас против уништавања културних споменика по којима је Косово познато широм света?

Владика Артемије нам каже да то до данас експлицитно, нису учинили ни међународни експерти.

- Иако смо захвални што УНМИК штити манастире који су проглашени светском баштином, њихова права мисија овде није дала резултате. Требало је да заштите свако свето место па било оно два са два, јер варварски чин је управо рушење онога што су нам преци оставили – закључује Артемије..

ДР ЉУБИВОЈЕ СТОЈАНОВИЋ

Несигурност у сопствени идентитет

Покушај да се релативизује рушење православних манастира и гробља Срба, и да се умањи тај страшан чин, саветник министра вера Републике Србије и професор Теолошког факултета, др Љубивоје Стојановић, тумачи као недостатак слуха за праву демократију и толеранцију.

- Било која богомоља, место је где се спајају небо и земља па би свако морао бити свестан чињенице да уколико не поштује богомоље других није сигуран у веру коју гаји према сопственим богомољама. Дакле, само несрећни људи мисле да ће рушењем онога што је створио други сазидати нешто себи. То је погрешно јер је рушење туђих светилишта не само чин варварства, већ показује и несигурност у сопствени идентитет. А само они који поштују и прихватају различитост гаје право самопоуздање о сопственим вредностима – рекао нам је др Стојановић.

МР ЉУБА РАНКОВИЋ

“Таоци” прљавих политичких циљева

Изјава Хачима Тачија о “релативном варварству” и покушај да се присвоји туђа баштина, мр Љуба Ранковић, уредник “Гласа цркве”, коментарише као политички маркетинг за оправдање оне мале групе Албанаца који су палили верске светиње и рушили гробља, јер су у заблуди и незнању, постали таоци прљавих политичких циљева.

- Са Тачијем се могу сагласити у чињеници да варварство није у традицији албанског народа. Лично их, чини ми се, добро познајем. Они су народ са моралом. Ипак оно што су агресивни појединци и групе учиниле претходних година на гробљима, по манастирима и црквама, јесте страшан варварски чин – каже мр Ранковић и објашњава – Рушење било којег споменика је антицивилизацијски, антихришћански и антимухамедански чин. И нема разлике у томе када неко порушио споменик, било у Гњилану, на Новом гробљу у Београду или као недавно у Сомбору. То чине они који не знају да је грех према прецима у исто време грех према наследницима културе.

- Ипак, мора се нагласити да данашње власти на Косову нису још спремне да се суоче са застрашујућим културним геноцидом који је почињен пре свега 17. марта 2004. године. Они морају јавно да осуде такве поступке национално острашћених појединаца. А сам Тачи ће показати политичку зрелост оног тренутка кад поново буде агитовао на частан део албанског живља који је пуно пута кроз историју показан. Чак и у савремено доба - сетимо се да је Ругова почетком деведесетих своје војнике слао да бране зидине Пећке патријаршије, баш као што је и Владика Николај после рата с Немцима тражио да се уреди гробље погинулих противника у Битољу, на тадашњем српском тлу. Релативност о којој говори, Тачи ће оправдати кад албански народ буде обновио све светиње, цркве и гробове, које су изгредници међу њима претходних година срушили и спалили.

СУМАНУТО

Дечане градило албанско племе Гаси!?

“Питамо се да ли ће косовско друштво и они у њему који гледају ка европској будућности уопште реаговати на овакве злоупотребе штампе која постаје средство јавног сатанизовања и блаћења свега онога што културни свет, а и многи честити Албанци умеју да цене? Такође се поставља питање да ли ће на ову серију текстова реаговати представници међународних институција које по одредбама УНМИК-а (2000/36 и 2000/37) треба да спрече коришћење говора мржње у штампи. Јер поднаслови појединих наставака овог фељтона носили су наслове попут: "Споменици илиро - албанске културе на силу се претварају у српску културу". “Манастир Дечани припада албанском племену Гаси”, “Посрбљени манастири одузимају земљу од грађана”, “Окупатори спроводе бруталну политику асимилације Албанаца”, “Српске цркве су саграђене на темељима албанских цркава”, “Иако окупирани Албанци су сачували свој језик и обичаје”, “Дечани са својом околином, древна традиција и култура”, “Историја заснована на лажним српским хрисовуљама”, “Српска Црква подржавала Отоманско царство”, “Српска Црква је увек провоцирала убиства и рањавања Албанаца”, или “Српска црква - колевка анти-албанске политике”...

Извор: „Ревија 92“, бр. 687

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 25 јун 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 31 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Кад се бориш за веру своју, љуби веру своју свим срцем својим, јер ти је она дарована од Онога који тебе љуби. Вера је дар љубави, та твоја вера, Права Вера Православна, Србине брате!"

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.