header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Др Зоран Чворовић, Др Владимир Димитријевић: Духовна будност и ванредно стање (1) Штампај Е-пошта
понедељак, 30 март 2020

 У одбрану истине о Светом Причешћу

УМЕСТО УВОДА

Пред читаоцима је дуг и захтеван оглед, који тражи и време и пажњу. Живимо у доба када многи немају довољно ни једног, ни другог, па желе нешто кратко и јасно. Зато ево основних теза наше апологије:


1.                Пандемија корона вируса, веома сумњивог порекла и, по многим пратећим појавама судећи, вештачки изазвана, раширила је панику у читавом свету, али, авај, и међу православнима, код којих су неки, духовну власт имајући, почели да уводе ванредне мере и у Цркву, везане како за богослужење, тако и за Свето Причешће. Те мере доводе у питање битијне темеље православне вере, а усвојене су без ослонца на Свето Предање, али и без озбиљног саборног саветовања, у коме је, по Писму, премудрост.

2.                И у Србији је, као и у многим другим земљама, усвојен низ мера ванредног стања, које угрожавају неприкосновено право на слободу вероисповести. Право на слободу вероисповести, као право појединца и верских заједница, је апсолутно и не може бити ограничено ни у условима ванредног стања. Као што не може бити ограничено ни право на слободу мисли и изражавање критичког мишљења. Нико не може одузети човеку ова два темељна права - слободу вероисповести и слободу мисли - ни под оправдањем колективне заштите здравља. Постављање људи пред избор здравље или слобода (вере и мисли) није ништа друго него опасна манипулација која треба да у име ефективности оправда тоталитарни поредак. 

3.                Бруталним притиском на СПЦ у време Часног поста, какав су спроводили само комунисти, Запад жели да, с једне стране, натера наше епископе да се држави "већма покоре него Богу", како би, с друге стране, нека нова издајa догмата и канона наше Свете Цркве изазвала нове раскол и деобе на њеном мученичком телу. Постоји дубоки смисао у томе што је непријатељ на дан  Светих севастијских мученика (Младенаца ) 2020. кренуо у жестоки прогон православних да нас искуша, сасвим непотребним, бирањем између заштите здравља и Свете Литургије, јер је један од севастијских мученика, Кандид, поручио прогонитељу хришћана, цару Ликинију: "Не само част војничку, но тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега." 

4.                У држави Србији, под влашћу слугу глобализма, право на заштиту здравља заједнице није апсолутно, што се види из „пакета“ права оболелих од СИДЕ. Они не само да не морају да се тестирају, него не морају ни да саопште о својој болести. Такође, политички хомосексуалци у нас су се изборили да се из свих здравствених уџбеника у школама избаци помен о ризичности сексуалног понашања њиховог типа, и то да не би били „стигматизовани“. О њима и њиховом понашању треба писати само – афирмативно! За разлику од православних, којима се, у име „јавног здравља“, у ове дане оспорава право на учешће у богослужењу и примање Светих Тајни, власт србијанских глобалиста ни не размишља да измени своје идеолошке одлуке, попут већ поменуте забране помињања ризичног здравственог понашања повлашћених сексуалних група, мада је такво понашање, на дужи рок, много опасније по здравље заједнице од слободног упражњавања верских обреда у доба ванредног стања.

5.                Православна Црква Христова, а Светосавска Црква посебно, опет се суочава са идеолошким насртајем на Свето Причешће у име „медицине и хигијене“. Ту аргументацију су користили крвави бољшевици, а касније и Титови србоубилачки комунисти. У доба заразе великим богињама, почетком седамдесетих година прошлог века, насртаји на слободу вероисповести православних Срба били су исти као данас, али у то време је врх Цркве одолео. Епископ рашко – призренски Павле, потоњи патријарх, једном заувек је образложио, богословски и канонски, због чега је неопходно причешће из једног Путира и једном кашичицом, што је истински израз правоверја и правоживља.

6.                И пре Другог светског рата, у СПЦ је било модерниста који су, „хигијене ради“ ( идолатризоване у паганску богињу здравља, Хигију), тражили да се народ причешћује из одвојених кашичица, али им је Црква, како синодски званично, тако и у лику својих најбољих младих синова, попут будућег свештеномученика Јована ( Рапајића) и будућег епископа бањалучког и жичког Василија (Костића), жестоко одговорила, називајући модернистички „страх од заразе“ из Светог Путира – пигмејским схватањем православне вере. Данас су се, после духовних дивова наше скоре црквене прошлости, духовни пигмеји у СПЦ очито умножили.

7.                Литургија за православне није обична Служба Божја, него пројава саме Цркве као Тела Христовог. Без Литургије, у којој учествује лаос, народ Божји, Црква се не да ни замислити.

8.                За нас је Свето Причешће само Тело и Крв Христова, којим се нико и никад не може заразити, него је извор сваког исцелења. Сваки насртај државе на право причешћивања из заједничке Чаше, и свако пристајање појединаца из Цркве на труле компромисе тим поводом, непосредан је удар у срце Светог Предања, и заслужује сваку врсту одлучног одбацивања.

 

Наставиће се...

Извор: Сајт Владимира Димитријевића

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 30 март 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.