header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Политика, "Стање ствари" и раздор међу браћом Штампај Е-пошта
четвртак, 10 децембар 2020
         Недавно смо од сајта „Стање ствари“ јавно захтевали да уклони сајт „Борба за веру“ са своје економско-пропагандне ранг – листе (овде:). Реаговали смо, не само због њиховог нечасног поступка којим друге унижавају, а себе узвисију у циљу стицања материјалне користи, већ и што не можемо допустити да се име „Борбе за веру“ злоупотребљава, нарочито не на медију новотарске орјентације. Међутим, овај проблем је на површину избацио нешто много дубље - погубност бављења политиком по истину, љубав и братску слогу међу православнима, од које смо све време чували и сачували "Борбу за веру". Али, нисмо могли сачувати и браћу која желе да се баве политиком.

 "Стање ствари" не само да није изашао у сурет нашем захтеву, већ су потонули дубље у својој злочестости. Главни уредник овог сајта, уместо да испуни наш оправдани захтев, осуо је салву увреда на наш рачун. Учинио је то тако што је објавио наш захтев, а онда кроз коментаре, потписујући се различитим псеудонимима, помогнут са пар својих дежурних пљувача, извређао нас. Најбесловеснијом показала се једна попадија. Ми о овој попадији, иначе, знамо пуно (као и о много чему другом). Али, за сада је довољно да кажемо да живи џабалебарошки и свој дембелијски живот троши пискарајући по Интернету. Своју болесну амбицију да буде васељенски учитељ, задовољавала је добивши место једног од уредника некада врло активног квази-православног, а, у суштини, секташког форума. То је, укратко, и таква екипа "стањествараца".

Но, ту се сада појављује главни разлог због кога и пишемо ово саопштење. Став који је, кроз коментаре, према нама изразило уредништво "Стања ствари", је одраз њиховог генералног става који имају према читавом покрету бораца за веру. Коментаре котролише уредник, и чињеница да их је допустио и пустио говори не само о његовој часности, већ и о његовој правоверности. И он као он није толики проблем, већ то што са тим сајтом активно сарађују и неки сарадници "Борбе за веру", којима тамошње блаћење "Борбе за веру" није нимало засметало. Али, засметало је им је то што смо сајт "Стање ствари" назвали "папазјаничарским". Ти наши сарадници су нам написали да су "збуњени" нашим ставом према сајту "Стање ствари".

Е па, драга браћо, хајде да се разјаснимо.

И ми не само да смо збуњени, већ и зачуђени и саблажњени чињеницом да не само да нисте рекли ни једну реч у одбрану "Борбе за веру", него вам не смета ни екуменистичко-новотарска позиција сајта „Стање ствари“, па чак ни то што на њему пишете, рецимо, „раме уз раме“ са хохштаплером у мантији Ненадом Илићем.

 
Хохштаплер Ненад Илић, главни за "Православље" на "Стању ствари" 
 
 
Новотарски "свештеник" Ненад Илић, главно "православно" перо на "Стању ствари", прославио се сином оптужним за злоупотребу малолетница у сексуалне сврхе
________________________________
 
А "Борба за веру" о њему је писала:

Син битанге у мантији Ненада Илића оптужен за злоупотрену малолетница у сексуалне сврхе

 Случај Ненада Илића и његовог порода по други пут (+21)

Новотарац Ненад Илић и његова породица - разуларени Содом или ивер не пада далеко од кладе (видео) 

_________________________________

Не смета вам, на пример, ни то што је један од сувласника сајта "Стање ствари" паписта Зоран Ђуровић (сајт је, заправо, компанија - деоничарско друштво, па свако може купити акције и бити сувласник сајта, или је бар такво њихово објашњење). А кад је неко сувласник нечега, онда је јасно да има и сувласничка права у одлучивању, односно уређивачкој политици.  Па је онда разумљив новотарски курс овог сајта.

Али, као што ћемо ниже показати, од бављења политиком најпре страда истина, а потом и слога, братство... Знајући то, упркос јаким и вишекодишњим притисцима, као што рекосмо, никада нисмо допустили уплив политике на "Борбу за веру".

Зашто смо "Стање ствари" назвали "папазјаничарским" сајтом?

Пре свега, јер нема јасну концепцију. Буквално - све је дозвољено, само да је посећености, то јест зараде. Други разлог, пресудан, је небулозан покушај спајања политике и Православља. А што се тиче Православља, такође је све дозвољено, осим (хах!!!), осим писања против новотарија и званичне цркворушилачке политике Београдске патријаршије. У тексту на „Википедији“, написаном – јасно је – од стране власника сајта, стоји да је то својеврстан  политичко-православни српски портал. Ово да је политички јесте тачно, а да ли је и православни? – доказаћемо да није.

 "Православни" сајт без иједне рубрике о Православљу

Политика и Православље

Политика и Православље, у каквој су вези? О тој теми би се могло нашироко писати. Али, истина је у једноставности, па ћемо је презентовати на једноставан начин, на јеванђељском – примеру (а како би православци другачије?).

Пошто је васкрсао свог ученика Лазара, који је три дана лежао мртав у гробу, многи Јевреји поверовали су у Исуса. „А неки од њих отидоше к фарисејима и рекоше им шта учини Исус. Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса. Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: ви не знате ништа; И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне... Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију“ (Јн. 11, 45 – 53).

Дела Исусова су несумњиво сведочила да је Он Бог и Син Божији, па је следовање Њему, следствено, Православље. А политика? За њу – оличену у јеврејској скупштини  - Синедриону, - Исус је био опасност и непријатељ кога треба убити.

Политика и политичари – убице Сина Божијег

Непремостиву супротност политике и истине (или Истине), видимо и у Пилатовом преторијуму. Пилат је знао да су фарисеји  из зависти предали Исуса (Мт. 27, 18), али и он је политичар – нуди да као поклон Јеврејима за Пасху пусти Исуса, „пошто беше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће” (ср. Мт. 27. 15), како би задобио наклоност свагда бунтовног јеврејског народа: „Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу” (ср. Јн. 19, 4). Међутим, са супротне стране – међу провосвештеницима и старешинама јеврејским он нема, условно речено, православце, већ, такође, политичаре. А њихов политички интерес је налагао да Исус буде убијен. И ту је већ постављена

платформа за уравнотежено сучељавање различитих гледишта о националним политичким, друштвеним, економским, верским и културним... питањима, без екстремизма, шовинизма и дисквалификација, са циљем очувања...  традиције али и без затварања врата природном развоју друштва”,

што би рекло „Стање ствари“ у самом уводу програма свог рада. Или, укратко речено, платформа за убијање истине.

На таквој платформи вођен је политички дијалог Пилата и Синедриона. Дијалог је био "плодан". ИСТИНА, односно Син Божији, мора да умре!


Подсетимо се како је ова политичка дискусија текла:

 „А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице. Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим. Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора. А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?  Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби. Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару. Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата. А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.  А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.  Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше” (ср. Јн. 19, 6-16.)

Дакле: политика је распела Сина Божијег! Распела је Православље. Ово би требало да знају наши сарадници и браћа, који покушавају да удену политику у Православље, односно Православље у политику. Бављење политиком убија истину, разара љубав и јединство, руши слогу, дроби и раздваја оно што је Бог саставио. Јер, не може се храмати на обе ноге, на ногу политике и ногу Православља.

Да ли је сајт „Стање ствари“ и православан или само политички?

Сајт „Стање ствари“ сврстао је „Борбу за веру“ у себи сличне сајтове, престављајући себе да је православан. Па да погледамо неке чињенице:

У периоду од 1.12. до 10.12. 2020. године, овај сајт објавио је укупно 175 прилога. Од тога оних са православном тематиком 9. И словима девет! Ево тих девет:

>>Руски митрополит Тихон (Шевкунов) се вакцинисао, али и даље носи маску

Претходно је руску вакцину против короне примио и митрополит Волоколамски Иларион (Алфејев) „Тренутно је пик, број заражених и умрлих расте. Вакцинисао сам се, већ имам антитијела на COVID-19, али без обзира на то ваља давати примјер. И даље носим маску“, изјавио је Митрополит РИА Новостима.<<

Ову вест морамо кратко прокоментарисати. Овако како ју је „Стање ствари“ пренело, без објашњење ко је Тихон Шевкунов, сугерише се да се, ето, вакцинисао од короне један руски митрополит, да и даље носи маску, да се вакцинисао и митрополит Иларион, треба следити пример... Типична коронашка пропаганда. Јер, Шевкунов је, руски екумениста, новотарац и коронаверац (који је, између осталог, венчао „православног будисту“, брат познатог руског режисера Никиту Михалкова), а о Илариону Алфејеву, који је други по рангу јеретик, новотарац и коронаверац такође ни помена. За сајт „Стање ствари“ то није ни битно.

Остали текстови:

-  Апел јерменске цркве у Бугарској: Немојте сушити веш испред храма

-  Радио Тамо далеко: Беседа Патријарха Иринеја на Ваведење 2019.

-  Политика: Без промена у управљању СПЦ, митрополит Хризостом добро

 

 

Сајт „Стање ствари“ је, у новембру, писао активно о митрополиту Амфилохију после његовог упокојења. Па да видимо шта су писали, јер и по томе се види колико су правоверни:

Протојереј–ставрофор Слободан Јокић:

Амфилохије – човјек славе Божије

By Стање ствари on 8. децембра 2020.( 0 )

Слободан, самовласан, непоновљив, био је блажене успомене Амфилохије Радовић, Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски и Егзарх свештенога трона Пећкога.

Амфилохије, предводитељ водова небеске војске.

Личност Митрополита Амфилохија је заиста превазилажење, самопревазилажење овог свијета. И

заиста је мали свијет, универзум и сва васиона да би смјестили његову грандиозну личност.

Он је био Архиепископ и Митрополит, човјек, пастир, исповједник, богослов, бесједник, неимар, писац, књижевник, државник, еклисиолог, тријадолог, мисионар, аскета, етичар, антрополог, тумач Светог писма, катихета, есејиста и преводилац високог умијећа.

Учио нас је да литургијски живот заузима средишње мјесто у свеукупном црквеном животу (и увео новотарске службе у целој митрополији - нап. "Борба за веру"), и чини темељ, суштину и сами смисао црквене заједнице.

Да као свештеници треба да уједињујемо људе, да стварамо црквене заједнице, да будемо оци и пријатељи људима а не „стручњаци” за обреде или гуруи (овај "стањестварски" поп циља на наше правовернце духовнике, драги читаоци - нап. "Борба за веру").

Учио нас је да се не бојимо смрти, јер је смрт побијеђена.

Са његовог одра исијавао је лик на којем нема смрти

већ осмијеха, истине и радости Васкрсења. Митрополитов уснули лик је био знак и свједочанство Васкрсења Христовог, Васкрслога Јагњета у којем је спас.

Милош Ковић:

Митрополит Амфилохије, човјек предања

(јесте, Ковићу, али папистичког - нап. "Борба за веру")

Живот и жртва за ближње у име вечних вредности и Царства Небеског, обнова отачке вере и светосавско-лазаревског предања – то су завештања митрополита Амфилохија

(па што их је оставио и коме ли та "кумранска завештања", Ковићу, кад је веру и предања Амфилохије лично "обновио". Обновљенски (папистички) покрет је међу најјачим управо у митрополији - нап. "Борба за веру")

Појава Николаја Велимировића и Јустина Поповића донела је обнову религијске мисли и, коначно, самосвестан дијалог са Западом

(о, црни Ковићу, ти од Светих Николаја и Јустина направи екуменисте. А још је црње што неки сарадници "Борбе за веру" читају ова Ковићева трућкања и из политичких разлога не реагују - нап. "Борба за веру")

То је био историјски миље из кога је потицао и у коме се појавио митрополит Амфилохије. Његови прави претходници и узори, по ширини образовања, спремности на сучељавање са моћницима овога света и по рвању са истим историософским темама, били су митрополит Петар II Петровић Његош, владика Николај Велимировић и отац Јустин Поповић.

Зоран

12. новембра 2020. • 21:49

Ković se nešto mnogo razigrao oko mitropolita. Piše neke hvalospeve a od konkretne borbe za Kosmet kao što se i očekivalo od pokreta, nema ništa. Uklapa se u trenutnu euforiju umesto da pokojnika ostave na miru. Pobogu ljudi sahrana je završena. Nađite aktuelnu temu.

 

Слободан Самарџић: Митрополит Амфилохије или О људској узвишености

Када је одлазио са овог света могао је слободно рећи: од мене вам је довољно; од сада идите сами, имате са чиме

Наш митрополит је за свога вијека опослио мисију због које се имао „рашта родити“. Исто као што су пре њега то учинили Свети Петар Цетињски и Петар Други Његош.

И сада стоји у небеском реду са њима, онако људски и светачки узвишен.


Мило Ломпар:

Како је митрополит Амфилохије све увреде према себи учинио небитним

Митрополит Амфилохије био је

истакнута личност православне традиције

(господине Ломпар, лоше сте информисани. Информишите се овде:

- нап. "Борба за веру")

у историји српске културе чији су претходници били Свети Сава, архиепископ Данило други, патријарх Арсеније трећи Чарнојевић, владика Николај Велимировић и свети Јустин Поповић, сматра професор Филолошког факултета у Београду др Мило Ломпар.

„Митрополит Амфилохије је ту почео да корача једном стазом којом су ишли и ранији његови претходници као истакнути православни људи у нашој традицији, и Свети Сава, и Данило други и Арсеније трећи Чарнојевић

(да, био је "почео да корача" једном стазом..., али је потом завршио у Риму - у љубљењу скута српским крвницима, римским папама и разговору са њима о канонизацији надбискупа геноцида Алојзија Степинца - нап. "Борба за веру")

Батрић Бабовић:

Пастир који мирише на стадо

Вјечна слава новом пророку Мојсеју неугасле ловћенске мисли

Сузе и колоне народа све говоре. Опет извире онај морачки поток и из њега бистри лик онога кога ће вријеме пројавити у оно што се на глас још не изговара. Разбистрила се Црна Гора али се над Ловћеном још није проведрило… Призренски тропар и цетињски олтар миришу на трећег међу једнакима. На Лучиндан 2020. године кад се васељена бори са кугом свих времена. Звијезда митрополита Амфилохија засијала је у Небеском Царству.

Вјечна слава новом пророку Мојсеју неугасле ловћенске мисли.

Живојин Ракочевић: Ђедове топле руке

„Руке су му топле! Враћала сам се ноћас поново да узмем благослов”, каже Слободанка Грдинић, новинарка Радија Светигора. Огромне шаке морачког косача, у потпуном нескладу са старцем у сандуку, држе крст и изгледају као да су надживеле смрт. То чворновато клупко писало је о Светом Григорију Палами, генијалном тражитељу светлости, једном од највећих мистика православља.

Руке Амфилохија Радовића изгледају као лозови чокот.

„Први ће га дочекати косовско-метохијски мученици чије је кости сабирао и опојао”, поручила је професорка Софија Милорадовић.

 

Зоран Чворовић: Одлазак митрополита Амфилохија и неравнотежа моћи у СПЦ

Он је навео да

митрополит Амфилохије спада у ред најзначајнијих архијереја Српске цркве у њеној вишевековној историји

- (по чему, господине Чворовићу? - нап. "Борба за веру")

и да је „током своје вишедеценијске архијерејски службе, може се слободно рећи,

поново крстио обезбожену Црну Гору“

(а онда је тако  крштену одвео у јерес, новотарије и идолатрију, односно себипоклонство - нап. "Борба за веру")

Чворовић је навео да је Амфилохије „дошао у епархију опустошену комунистичким терором, а данас је после 28 година службе оставља својим наследницима препуну нових храмова, обновљених манастира и уопште црквеног живота“

(препуну нових храмова и манастира у којима се служи новотарски и рассветосављеног црквеног живота - нап. "Борба за веру")

Тако су писали "Стањестварци" о "светом" Амфилохију... Као, уосталом, и сви остали српски новотарци.

Али, то неким нашим сарадницима, сарадницима и "Стања ствари" на жалост, није засметало!

Спорна економско-пропагандна листа „Стања ствари“

Ово је спорна листа. Да ли треба истицати колико је таква работа нечасна – понижавати друге, а узвишавати себе? И то зарад материјалне користи! И шта је још нечасно? Нечасно је рангирати "Борбу за веру" са сајтовима од којих ни један није православан!!! Осим "Борбе за веру" сви ови сајтови су информативно-политички, а неки и информативно-политички са екуменистичко-новотарском орјентацијом, какви су "Стање ствари" и "Видовдан".

 
ЕПП ранг - листа "Стања ствари"

„Борба за веру“ је једини активни православни сајт српског говорног подручја. Наш циљ је истина, а не рејтинг. Синодрион је имао врло јак рејтинг – хиљаде је на Голготи у глас са фарисејима викало „распни Га, распни!“, а „рејтинг“ Истине био је четири – само четири особе под крстом. Ми ћемо остати у истини, макар нам рејтинг био и четири. Јер, моћнији су и Богу дражи и четири који стоје у истини, него милијарде које стоје у лажи.

Иначе, када би нама циљ био рејтинг, ради зараде, као што је то сајту „Стање ствари“, ми бисмо га могли устостручити у пар дана. Додамо мало, и мало више жутила, као „Стање ствари“, убацимо модул за коментаре, то јест виртуелну кафану и добићемо стотину пута већу читаност.

А онда уведемо опцију за рекламе и зарадимо паре. И тако решимо проблем понижавања апелима за донације. Али, али, али... Колико бисмо онда трајали? Да ли би то Бог благословио и чувао и надаље "Борбу за веру"? Наравно да не би. И "Борба за веру" би брзо пропала, као што су пропали сви они који не стоје у истини, већ у среброљубљу, односно лажи.

Рејтинг „Стању ствари“ не прави, дакле, квалитет прилога, већ број прилога и коментари. Што је више прилога, из различитих области, шири је и круг, па самим ти и  број читалаца. Ствар је проста: читалац најпре уђе да нешто прочита. Пуно њих понешто и напишу. Коментатори онда улазе по више пута да прочитају шта су други написали, па онда сви читаоци тог текста уђу једном или више пута да испрате коментаре, и... ето рејтинга!!! А у политици се увек има шта коментарисати. Поготово што су Срби експерти за политику. А у Православљу? Потребују ли православни текстови коментаре? Модул за коментаре је, у суштини, као што рекосмо, виртуелна кафана. А кафани је рејтинг увек висок.

На крају желимо да истакнемо, да се нас сајт „Стање ствари“ не би никако тицао, нити нас се тиче, да нису, понављамо, злоупотребили име „Борбе за веру“ и да није било неопходно показати неким борцима за веру да је бављење политиком погубно.

Свако има слободу да уређује и води своју кућу (медиј) по своме. Такође, свако има слободу да одлучи са ким ће сарађивати и који медиј сматра погодним местом за објаву својих прилога, а на читаоцима је да направе одабир. А коначни суд о свему даће Бог.

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 14 децембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 68 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.