header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Представка парохије у Лас Вегасу Патријаршији у Београду Штампај Е-пошта
понедељак, 29 март 2021

 Увод "Борбе за веру" у меморандум парохије Светог Симеона Мироточивог у Лас Вегасу патријарху и Синоду

Мада су „пандемија“, лажни избори и грађански немири у САД у задње време убедљиво у центру пажње, важно је истаћи и обавестити српску православну јавност да је ситуација у три епархије Српске Православне Цркве у тој земљи непромењено лоша. Од претпрошле године, када је разоткривена конспирација тројице владика да иза леђа централних црквених власти и своје пастве формирају паралелну црквену структуру која би могла да послужи у само би могли нагађати какве сврхе, ништа није решено и никакве црквене мере нису предузете да се стање нормализује.

Штавише, пометња која влада на другим пољима ишла је на руку завереницима, зато што одвраћа пажњу од њихове антицрквене делатности и даје им додатно време и могућност да консолидују своје позиције.

Међутим, вредни парохијани српске православне црквеношколске општине Светога Стефана Мироточивог у Лас Вегасу, Невада, нису седели скрштених руку. Разоткрили су, на нивоу своје локалне заједнице, елементе процеса који је већ узео маха на много ширем плану и који би – ако му се Патријаршија и верни народ убрзо и ефикасно не супротставе – могао да утре пут у раскол, са несагледивим последицама. Први корак на том путу је перфидно и неопажено мењање „правила игре“ уношењем, без икаквог образложења и без расправе, у правилнике парохија и виших црквених структура у САД амандмана којима се власт концентрише у рукама нелојалних епископа и на тај начин се припрема терен за реализацију њихових даљњих расколничких планова.

Парохијани из Лас Вегаса, сходно томе, траже да буду стављени под непосредну јурисдикцију Српске Патријаршије у Београду да би избегли могућност да их западноамерички епископ Максим, или његов наследник, повуку са собом тамо где они не желе да иду. Таква иста иницијатива појавила се међу парохијанима црквеношколске општине Свети Сава у Њујорку, којима је јасно да Иринеј Добријевић, са својим обавештајним и глобалистичким везама, стоји на истој линији са својим западноамеричким колегом.

Парохијани Светог Симеона Мироточивог се надају да ће надлежни у Патријаршији, уколико им је стало до целовитости помесне Српске Православне Цркве, помно проучити њихов меморандум и да ће усвојити њихове захтеве и закључке. Такође, да ће ова јавна иницијатива покренути народ у другим парохијама широм Сједињених Држава да критички преиспита конститутивна акта својих црквених заједница, где су несумњиво убачене сличне правне замке, и да ће предузети одго варајуће кораке да се огради од расколника и остане у саставу Српске Православне Цркве.

 

Представка парохије у Лас Вегасу Српској Патријаршији

 

Ваша светости,

Уважена господо архијереји, чланови Светог синода Српске православне цркве,

Од ванредног сабора одржаног у Клирвотер, Флориди, крајем фебруара 2020. прошло је око годину дана а да ни једно од горућих питања из живота наше Цркве у Сједињеним Државама и шире на америчком континенту није било расправљено нити решено. Та чињеница је узрок велике смутње и извор многих недоумица у редовима парохијана црквеношколске општине Српске православне цркве „Св. Симеон Мироточиви“ у Лас Вегасу, Невада.

Поводом те смутње и недоумица обраћамо вам се с молбом и  предлозима за регулисање насталог стања што би било на корист душа наше православне заједнице и њених парохијана, као и наше свете Цркве.

Превирања у свим парохијама наше Цркве која су интензивно отпочела 2019. године да би кулминирала ванредним сабором у Флориди у фебруару 2020. утихнула су само наизглед, и то највећим делом услед општег застоја у свим областима живота узрокованим здравственом кризом која је у међувремену букнула и грађанским немирима који у истом периоду потресају широке пределе Сједињених Америчких Држава. Међутим, озбиљна питања ради чијих решавања је ванредни сабор био сазван не само да и даље остају акутна, отворена и нерешена, већ су услед занемаривања заправо добила још тежу димензију.

Пре него што пређемо на суштину нашег апела и предлога, укратко ћемо вас потсетити, Ваша светости и господо архијереји, на главне моменте кризе коју преживљавају епархије наше Цркве у САД, а што је непосредни разлог зашто вам се обраћамо.

Предпрошле, 2019. године, верни припадници Српске православне цркве у САД били су шокирани открићем да су тројица епископа СПЦ у овој земљи, без знања и консултације народа, поставили правне темеље једној паралелној црквеној структури без икаквог упоришта у канонским или уставним нормама Српске православне цркве. Такође, као што с разлогом предпостављамо, учинили су то без знања и благослова виших црквених органа. Постојање те паралелне структуре било је необориво доказано изношењем у јавност докумената заведених пред властима разних америчких држава по којима се јасно очитује формирање три нове епархије, паралелних постојећим, и кровне црквене организације која је требало да их обједини. Према тим документима, који су настали на иницијативу тренутних епископа СПЦ у Сједињеним Државама, Лонгина, Иринеја и Максима, и носе њихове потписе, формирају се нова црквена тела чији настанак никада није био најављен пастви а о чијој сврси се само може нагађати зато што верном народу, а предпостављамо и вишој црквеној власти, та сврха никада није била објашњена, као што је и само њихово постојање било држано у најдубљој конспирацији.

Напомињемо још једну појединост која је по свему судећи у блиској вези са напред изнетим околностима. На црквеном сабору одржаном у држави Илиноис у јулу 2019. године на нередован начин прогурано је низ уставних амандмана који би могли бити протумачени као да табају пут за издвајање америчких епархија из састава Београдске Патријаршије и СПЦ. У споју са тајновитим формирањем паралелних црквених структуре од стране тројице актуелних епископа, ти амандмани делују као злослутна назнака и изазивају јаку и разумну сумњу да се иза леђа православног српског народа у САД припремају крупни потези који имају за циљ одвајање наших верника и њихових парохија у америчком расејању од наше матичне цркве са седиштем у Србији и премештање под надлежност неке друге црквене јурисдикције.

На ванредном фебруарском сабору у Флориди, на коме је председавао Његова светост пок. патријарх Иринеј са делегацијом београдске Патријаршије, стицајем околности важна питања која су изазвала сазивање сабора нису била свеобухватно анализирана нити решена, али је Његова светост у свом излагању усмено наложио да спорни амандмани нередовно усвојени у августу 2019. буду поништени, а да се питања и недоумице везано за рад тројице архијереја у Сједињеним Државама одложе до, како се тада очекивало, пролећњег заседања те исте године Светог архијерејског сабора у Београду. Из познатих разлога светске здравствене кризе и отежаности путовања, то заседање је најмање два пута одгађано, да би тренутно било заказано тек за пролеће или лето  2021. године.

Уз пуно уважавање објективних околности које су условиле одгађања седнице Св. Архијерејског сабора, желимо да поделимо са вама, Ваша светости и господо архијереји, резултате правног истраживања које су чланови црквеношколске општине „Св. Симеон Мироточиви“ у Лас Вегасу, Невада, спровели са циљем утврђивања какве опције стоје на располагању српским православним верницима наше парохије (и других парохија у сличном положају) који би у случају покушаја промене јурисдикције одлучили да се томе супротставе и да сачувају (1) канонско и духовно јединство са Српском православном црквом са седиштем у Патријаршији у Београду и (2) имовину своје црквеношколске општине. Ту имовину су од оснивања парохије они стекли са јасном намером да служи духовним и богослужбеним потребама српске православне верске заједнице која је неодвојиви део Српске православне цркве.

Нашим истраживањем правне документације похрањене код државе Невада, а која се односи на нашу црвеношколску општину, која је заведена као непрофитно правно лице по законима наведене државе, открили смо чињенице веома узнемиравајућег карактера. Наиме, Правилник (By-laws) наше парохијске корпорације био је мењан два пута, 1992. и 2012. године. Измене у Правилнику (видети изворне текстове у прилогу) у које на основу приложеног можете остварити увид доводе до врло обесхрабрујућих сазнања.

Правилних парохије „Св. Симеона Мироточивог, одн. By-laws (докуменат чије постојање као «устав» црквене корпорације налаже закон државе Невада) био је, као што смо навели, мењан два пута, 1992. и 2012. године. Никакви аргументовани разлози за те измене никада нису били изложени чланству парохије нити је о њима била уприличена расправа чланова парохије. Али знаковито је да су те измене ишле у смеру сужавања ингеренција скупштине чланова парохије (који су по америчким законским прописима, одн. савезне државе Неваде чији су закони референтни у овом случају, корпоративни власници парохијске имовине) и сразмерном повећавању ингеренција надлежног архијереја. Како ствари сада стоје, после тих измена или амандмана парохијског Правилника, члановима парохије су везане руке по сваком битном питању. Све битне одлуке доноси архијереј и без његовог «благослова» правила се више не могу мењати, нити се једна значајна одлука може доносити, без обзира да ли се ради о питању из верске или секуларне области. Поред тога, Правилник епархија СПЦ за Северну Америку (које су конституисане као посебна непрофитна корпорација у складу са важећим законом) наведеним изменама инкорпориран је у парохијски Правилник и постао је њен саставни део. Правилник за северноамеричке епархије СПЦ писан је по вертикалном моделу који је карактеристичан за римокатоличко црквено устројство, и своди се на исто, да осим безначајних локалних питања, без сагласности или „благослова“ епископа парохијско чланство не решава ни о чему, и то опет без разликовања између верских питања, где би таква клаузула могла бити оправдана, и секуларних, правних, материјалних и имовинских питања која су се у вишедеценијској пракси српских црквеношколских заједница у САД увек налазила у надлежности парохијана, одн. пуноправних чланова локалне верске заједнице чијим прилозима и трудом је та заједница, са свим пратећим објектима, и основана. То је посебно забрињавајуће зато што сугерише крајњу намеру ових сукцесивно и готово неприметно унетих измена. Као јасан пример, наводимо експлицитну клаузулу уписану у парохијски Правилник (By-laws) „Св. Симеона Мироточивог 2012. године да се у односу на статус парохијске имовине признаје одлука само оног дела чланства која је у складу са одлуком епархијског архијереја. У пракси и по својим правним ефектима, то значи да ако би у случају иступања из СПЦ и преласка у неку другу јурисдикцију, само 5% чланова гласало у прилог таквој одлуци епископа, та мањина чланова у заједници са епархијским епископом парохијску имовину би повукли са собом, док се став преосталих 95% уопште не би рачунао нити би имао правну тежину у односу на избор јурисдикције и располагање материјалним добрима парохије.

Пошто се нико од чланова није могао сетити да су на скупштинама чланства 1992. и 2012. године амандмани на Правилник били предложени и на редован начин гласањем усвојени, забринути чланови парохије „Св. Симеон Мироточиви“ у Лас Вегасу су обавили претрагу парохијске документације не би ли пронашли некакав траг од наведених правних радњи. Подвлачимо ради ваше обавештености да се ово у буквалном смислу односи на „правне радње“ зато што је наша парохија правно лице по законима државе Невада и њени конститутивни акти, укључујући Правилник, су обавеза коју држава прописује и чије испуњавање надгледа. Правилник наше црквеношколске општине је државни, а не црквени докуменат. За сваку јавну корпорацију такве врсте као што је наша парохија, државни закони налажу одређене самоуправне процедуре, међу којима је и то да се бар једанпут годишње мора одржати скупштина чланова, да се о расправи и гласању на скупштини мора водити уредан протокол, и да о свакој изгласаној одлуци чланства у том протоколу мора постојати писани траг.

На наше запрепашћење, открили смо да у архивској евиденцији парохије „Св. Симеон Мироточиви“ у Лас Вегасу нема писаног трага о предлагању или усвајању амандмана на Правилник, било 1992. или 2012. године. Тим упитно усвојеним амандманима, као што смо већ навели, радикално се мења однос парохије, као правног лица регистрованог у држави Невада, према епископу епархије Западноамеричке, а у корист овог последњег, и то на начин којим се поставља правна подлога, ако би епископ тако одлучио, за иступање из састава Српске православне цркве, скупа са називом и имовином наше парохије.

Таква евентуалност нама је неприхватљива и зато вас обавештавамо, Ваша светости и господо архијереји, да смо спремни да чињеничко стање које смо установили пријавимо органима државе Невада задуженим за надгледање корпоративних тела, са захтевом да изврше службени увид у архив наше парохије да би утврдили (1) да ли се деловодне књиге парохије уредно и по законским прописима воде, и (2) да ли су некакви амандмани, којима се мења дотадашњи Правилник парохије, 1992. и 2012. године заиста на законом прописан начин били усвојени и заведени у државној евиденцији?

Уколико се утврди да су одговори на ова питања, посебно на тачку (2) негативни, по мишљењу наших правних саветника измене у Правилнику наше парохије са становишта власти државе Невада сматраће се ништавним, као да никада нису биле усвојене.

Наведене чињенице указују на врло неповољно стање у коме се налази ова црквеношколска општина, у чију смо документацију извршили увид. Могло би се само предпоставити да би се прегледом документације за друге црквеношколске општине широм САД највероватније дошло до сличних увида и закључака, с обзиром на то да су исте снаге свуда на делу. Без намере да правдамо тројицу који се тренутно налазе на положају епископа на епархијама у САД, скрећемо вам пажњу на то да је процес којим се полажу правни темељи за потенцијални раскол очигледно започео знатно пре њих, у најмању руку деведесетих година прошлог века. То указује на разбориту могућност да се бар двадесет и пет година уназад систематски организују правни и инфраструктурни предуслови за одвајање америчких епархија, а да ли ће се то догодити и када практично зависи искључиво од лојалности тренутних архијереја у САД Патријаршији у Београду.

Наше недоумице можемо илустровати и Васкршњом посланицом епископа Максима, надлежног архијереја наше Западноамеричке епархије, још увек формално у саставу Српске православне цркве. Преносимо у продужетку посланицу, онако како је била разаслата  парохијама и верницима за Васкрс 2020. године:

Препуштамо вама, Ваша светости и господо архијереји, дубљу каконску и еклизиолошку анализу начина како је ова посланица насловљена и срочена. Нама се, међутим, и као лаицима у овом тексту наметљиво истичу две ствари. Прво, епископ Максим нигде у овом службеном обраћању својој пастви за највећи хришћански празник не наводи назив цркве чији је епископ и у чијем се саставу његова епархија налази. Друго, мада формално помиње и „западну Америку,“ на чудан и до сада никада практикован начин он себе титулира као епископ града Лос Анџелеса. Чули смо да се по неким учењима која су однедавно почела да циркулишу у „академским“ православним богословским круговима тврди да је служба епископа везана за столовање у једном граду и околини и да то, барем у расејању, искључује преклапање разних канонских јурисдикција. Такво богословско становиште се, по нашим сазнањима, везује за извесне теологе Цариградске патријаршије и има за задатак коначно укидање посебних јурисдикција појединих матичних цркава у расејању и подразумева реорганизацију свеколиког православног расејања под врховном влашћу екуменске Патријаршије у Цариграду. Молимо вас да нас својим компетентним пастирским тумачењем разуверите ако су наше сумње неутемељене. У међувремену, ми не видимо другог избора осим да чудно и беспрецедентно самотитулисање владике Максима протумачимо као сигнал, за сада само суптилан и готово неприметан многима, у каквом се смеру његова црквена политика креће.

Да се вратимо на правно регистровање паралелних црквених структура од стране наших епископа у САД. Посматрано у целокупности, наведене правне радње, не само на нивоу епархија него конкретно и на нивоу наше црквеношколске општине, а можда и других општина широм САД у чије појединости немамо увид, а што се протеже најмање на четвртвековни период уназад, упућује на следећи општи закључак. Постоји срачунат план који се постепено, а у појединим кључним сегментима још и тајновито и бесшумно, спроводи а који би у даном тренутку олакшао изазивање раскола у случају да надлежни епископ тако одлучи. И увид у документацију конкретно наше црвеношколске општине такође упућује на закључке да (1) овакав план постоји већ неколико десетина година као и да су (2) тренутна тројица протагониста са епископским чином само вољни извршиоци оваквих замисли, али не нужно и идејни зачетници. А све напред наведено упућује на само један могући сумарни закључак, а то је да је криза духа и свести у Српској православној цркви у САД (не можемо се изјашњавати у ширим оквирима) нешто што укључује али није ограничено на дејство тренутних видљивих актера јер се ради о метастази трулежи која је институционалног карактера и која по опсегу и последицама надилази делатност појединих личности.

Ваша светости, уважена господо архијереји,

Разматрајући озбиљну кризу усмерења и поверења која је захватила све три епархије наше Цркве у Сједињеним Државама, ми, парохијани црквеношколске општине „Св. Симеон Мироточиви“ у Лас Вегасу, држава Невада, изјављујемо непоколебљиву решеност да припадамо нашој Светосавској Српској православној цркви са седиштем у Патријаршији у Београду. Архијереје изабране и постављене од стране Св. Архијерејског сабора признајемо и поштујемо, али само у оној мери у којој се они налазе у непатвореном канонском и духовном јединству са нашом светом Црквом и уче догматски и светоотачки исправној вери. Спремни смо да им будемо послушни у свему што се односи на неискварену православну веру и да им се подчињавамо у свакој ствари која не нарушава поредак наше свете Цркве. Али се нећемо повиновати било каквом захтеву или упутству са њихове стране којима се наша вера квари или црквени поредак нарушава.

Истовремено, као грађани Сједињених Америчких Држава, чији смо законски поредак дужни да поштујемо, грађани који су од свога труда и средстава основали, изградили и однеговали ову узориту црквеношколску општину, светилник Православља и Српства у пустињи Неваде, нећемо дозволити да се преласком под неки други омофор наше српско име потисне или угаси нити да нашом муком стечена заједничка црквена имовина пређе у руке туђина.

Услед катастрофалног губитка поверења у крајње намере епископа Максима, архијереја Западноамеричке епархије у чијем се саставу тренутно налазимо, и дубоких сумњи коју изазива његова изразито нецрквена делатност, као и његових колега епископа Лонгина и Иринеја, умољавамо Вашу светост и вас господо архијереји да нам изађете у сусрет поводом следеће молбе. Ми не желимо да се нађемо у ситуацији да будемо принуђени да нашу решеност да као српска православна заједница, са својом парохијском имовином, припадамо искључиво Српској православној цркви остварујемо прибегавајући правним средствима пред секуларним судом државе Невада, водећи скуп спор да би наша парохија, коју смо основали као неотуђиви део СПЦ, то и даље остала.

Зато вас молимо да уважите наш предлог и захтев, пре него што буду повучени потези који су очигледно у припреми и чијим би се повлачењем многа решења која су за сада релативно лако изводљива у огромној мери искомпликовала. Следствено томе, молимо вас да

(а) нашу црвеношколску опшину „Св. Сименона Мироточивог“ издвојите из састава епархије Западноамеричке;

(б) нашу црквеношколску општину ставите под непосредну надлежност Српске патријаршије у Београду; и

(в) нашој парохији благословите да одржи ванредну скупштину свога чланства ради преиспитивања уметнутих додатака из 1992. и 2012. године Правилнику (By-laws) црквеношколске општине „Св. Симеон Мироточиви,“ непрофитне корпорације регистроване у савезној држави Невада, са циљем усаглашавања коначног текста са словом и духом првобитног Правилника усвојеног у време оснивања ове парохије 1980. године. Изворни Правилник је нашој парохији изванредно служио, а спорни накнадни додаци могли би да послуже једино евентуалној расколничкој акцији и отуђењу црквене имовине која нам колективно као заједници припада.

Сигурни смо, Ваша светости и господо архијереји, да делите нашу свест и забринутост поводом донедавно незамисливих појава које су захватиле нашу свету Цркву у америчком расејању, што је и условило покушај примене ванредних решења као што је био сабор у Клирвотер, Флориди, у фебруару ове године. Без упуштања у анализу учинака тога сабора, констатујемо да је од тада прошло годину дана али да није било видљивог помака у регулисању стања које је изазвало сазивање сабора нити је било разматрања канонске одговорности и предузимања одговарајућих мера у односу на личности чијим је деловањем то стање настало. Те чињенице код нас изазивају зебњу да су суштински проблеми и даље несагледани и остају нерешени. Истовремено, сплетом тих и других околности лицима чија је нецрквена делатност изазвала толику смутњу у редовима наше верне Светосавске пастве у америчком расејању омогућено је да искористе изузетно дуг временски период који је одонда протекао за несметано настављање предузете акције на остварењу коначних циљева које су себи зацртали. Оправдано се плашимо да би постизање тих циљева било нeмерљиво штетно по целовитост наше свете Цркве и духовно погубно по наш  православни српски народ.

Молимо вас, Ваша светости и господо архијереји, чланови Светог синода, да најозбиљније и најодговорније размотрите наше излагање чињеничког стања и наш предлог како да се то стање, у мери у којој се односи на нашу парохију, на црквено утемељен начин реши, и да нам убрзо саопштите своју одлуку.

Чланови црвеношколске општине „Св. Симеон Мироточиви“ у Лас Вегасу, Невада.

 

Doc 1 - pdf

Doc 2 - pdf

 

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 31 март 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 112 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.