header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Старац Гаврило Атонски: Не бранити веру када је у опасности, исто је што и одрећи се од ње Штампај Е-пошта
понедељак, 05 април 2021

    Интревју старца Гаврила из келије преп. Христодула Патмоског (св. манастир Кутлумуш) са новинарем Сотириосом Летцијем од 03.03.2021.

"Они, који затварају наше храмове, лишавају нас благодати Божије, лишавају нас Тајни и, ако се не покају неће се спасити..."

Новинар: Да ли пандемија коронавируса излаже смртноој опасности цело човечанство а заједно са њим и нашу отаџбину, Грчку? Зашто нас је та неочекивана невоља задесила баш сада? Да ли је то знак тога што смо се ми удаљили од заповести Божијих? Није ли то казна за људе? Како ми, Грци, можемо да се заштитимо од пандемије, не губећи при том расуђивање и храброст?


Старац Гаврило: Грчки парламент гласао је за законе који су противни закону Божијему. Он је озаконио проституцију, прељубништво, слободан конкубинат, грађански брак, спаљивање (кремирање) мртвих. Он иступа за то да се уклони симбол крста са заставе Грчке, укине изучавање Закона Божијег у школама, да се предаје "полно (сексуално) васпитање" малој деци.

Када су дошли Персијанци, да освоје Атину, Атињани су послали писмо делфијском оракулу (оракул- посебан жрец, пророк, пророчица тј. пагански свештенослужитељ у пре-монотеистичким религијама - у античко доба најраспрострањенији вид пророштва где су на питања верујућих жреци оглашавали пророчанства од божанстава) и питали: "Како да се спасемо?". Питија (једина жена жрец у то доба, сви остали су били мушкарци) је одговорила: "Град ће спасити дрвени зидови".

А наши свети говоре да ће човечанство спастити покајање.

Грчки парламент, који је донео те законе, не заслужује да се зове "парламентом". Он мора да промени свој назив.

Једном је Александар Македонски за време битке приметио војника који се крио. Александар га је питао: "Како се зовеш?". Тај му одговори: "Александар". Чувши да су имењаци, Александар Македонски рече: "Александар се зовеш? Или мењај своје понашање, или мењај своје име. Зар си видео да сам се ја, икада, крио у боју?"

Исто тако и грчки парламент, који је изгласао те законе, мора бити преименован. Боље би му пристајао назив - савет нечасних, безумних или бесавесних, зато што он води грчки народ у катастрофу. Ако се овако настави од нас ништа неће остати...само једно име у уџбенику историје.

Да би се могли надати на милост Божију ми сви морамо да се исповедамо, стално да посећујемо храм Божији, молимо се, изучавамо Свето Писмо, постимо, пречешћујемо се Светим Христовим Тајнама (по благослову духовника) и чинимо добра дела.

То су златни кључеви који откривају врата Небесног Царства и низводе на нас благослов Божији.

А ми остајемо савршено безосећајни  и не доносимо духовног плода...

Микроби су послушни Господу Богу. Они не поступају по својо вољи, него се усмеравају тамо где их шаље Господ. То исто се тиче и свих природних појава. Када пророк Јона није испунио заповест Божију и није желео да иде у Ниневију, Бог је наредио ветру да изазове силну буру и ветар је пореметио кретање брода. Све стихије се потчињавају Богу и само је човек непослушан своме Творцу.

Шта да радимо да би привукли к себи милост Божију?

Осим тих дела молитви и милосрђа, која смо већ набројали (исповест, учешће у богослужењима, пост, молитва, изучавање Светог Писма, добра дела, Свето Причешће) било би нам корисно да се сетимо једног случаја:

Када је Бог послао Мојсија да каже фараону да он пусти Јевреје из Египта, а фараон одбио да то уради, Бог је послао на Египат десет казни да би принудио фараона да испуни Његову свету вољу. Последња казна је била најстрашнија: за једну ноћ умрли су сви првенци у египатским породицама и, чак, првенци од животиња. Бог је наредио Мијсију: "Кажи Јеверејима да закољу агнеца (јагње "без порока" - као принос за жртву у част празника Пасхе) и његовом крвљу намажу довратнике и надвратнике врата. Та крв ће бити посебан знак. Када пошаљем ангела смрти да усмрти прворођенчад Египћана и њихових животиња, он ће видети крв и неће ући у домове Јевреја". Управо тако се и догодило.

Било би добро да сви верујући нацртају на своја улазна врата крст. А још православни хришћани свуда морају носити на себи крст(ић). Сва ова средства приклањају Господа нама на милост, грешнима.

Новинар: Храмови у Грчкој или остају затворени или у њима може присуствовати ограничен број верујућих. Може ли то довести до раслабљивања наше вере и отуђењу верујућих од црквеног живота?

Старац Гаврило: Црква - то је изобилно извирући, са много вода, извор живота и среће за човека.

У Тајнама Цркве ми црпимо духовне силе. Без Тајни ме се не можемо спасити. Ти, који затварају храмове, у дан Страшнога Суда биће прибројани џелатима, који су гонили хришћане и мучили их.

Ако немамо могућности да посећујемо храм Божији, зато што су цркве затворене, ми, свеједно, можемо се молити и поклањати Богу, славословити Његово Свето Име и приносити жртву Њему - у свако време. А жртвеник ће бити ништа друго до наше срце.

Св. Јован Златоусти каже: "Нужно је молити се на сваком месту, где год да се налазите, зато што сте ви - храм Божији. Не тражите посебног места за молитву". И он наводи овакав пример:

Св. апостол Павле и св. апостол Сила били су у тамници. Нису имали храм за молитву. Они су се молили у тамници. По њиховој молитви окови су спали и они су се ослободили.

Пророк Данило није имао храм за молитву, он се молио у брлогу с лавовима и та молитва је затворила уста лавовима.

Три отрока нису имала храма за молитву. Они су се молили у зажареној пећи и од њихове молитве пламен се превратио у росу.

У благоразумног разбојника није било храма. Он се молио на самом крсту и са њега је доспео у рај.

Није било храма ни у пророка Јоне. Он се молио у утроби кита и принудио је кита да га испусти на копно брегова Палестине.

Није се могао молити у храму ни праведни Јов, он се сав у гнојним чиревима молио. И бог не само да му је вратио здравље него му је и дао имовину два пута већу него што је имао раније.

Душа сваког човека - то је Свети Престо, то је жртвеник.

Хајде да се непрестано молимо. А до тада, док не отворе храмове, молимо се у домовима.

Они, који затварају наше храмове, лишавају нас благодати Божије, лишавају нас Тајни, неизоставно се морају покајати иначе се неће спасити. Они ће бити прибројани џелатима у дан Другог Доласка Христова.

То се односи и на полицајце који прогањају хришћане и не пуштају их у храм.

Журналист: Шта Ви мислите о Великом завету грког народа? Колокотронис, Каподистрија и други хероји револуције 1821. године обећали су Богу да ће изградити храм у име свих Грка као благодарност за ослобођење од Турака. Прошло је већ 200 година, али тај завет још увек није испуњен.  Држава и црквено руководство не дају "зелено светло" људима који предлажу да изграде тај храм од сопствени средстава. С друге стране, у Грчкој граде џамије за новац обичних грађана, немилосрдно их оптерћујући виском порезима, и бринући се о потенцијалним терористима, који се претварају да су невине жртве. Да ли је то правилно и поштено?

Старац Гаврило: Када је Јевреје напао Навуходоносор и одвео их у заробљеништво морали су много година да проведу тамо. Затим је Бог решио да их врати у отаџбину. При освајању Јерусалима био је разрушен и храм. После повратка Јевреји су морали прво да изграде храм, а тек после  - своје домове. Али они су поступили обрнуто.

Рекли су да још није време градити храм Божији и почели су изградњу својих домова. Зато Бог шаље пророка и он им говори: Зато што сте оставили храм мој и нисте га изградили, већ сте прво направили своје куће, лишићете се огња, хлеба, воде... трпећете нужду и нећете бити здрави".

Зар може грчки народ примити благослов ако он није испунио свој завет пред Богом?

Нас чека много невоља. Завет неизоставно мора бити испуњен, и тада ћемо имати благослов Божији. Један од разлога због кога ми страдамо је у томе што нисмо испунили наш Велики завет.

Новинар: Како ви оцењујете положај епископата и црквеног руководства у односу на проблеме с којима се ми срећемо данас? Да ли су на висини задатка и да ли су одреаговали на одговарајући начин?

Старац Гаврило: На жалост, многи наши епископи су сагласни са екуменизмом. Они нимало не протестују против њега. Шта више, они још и прогоне оне који протестују.

Један свети је рекао: "Не заштитити веру када је она у опасности - то је исто што и одрећи се од ње".

Св. Григорије Палама, који се сматра за највећег богослова Цркве другог миленијума, говори: "Постоје три вида безбожија: Први - то су атеисти, који говоре да Бога нема; други - то су јеретици, а трећи - то су они, који ћуте када је вера у опасности". Ћутање уместо заштите вере, сагласно св. Григорију Палами, је трећи вид безбожија.

Св. Јован Златоусти задаје реторичко питање: "Неће ли такви доспети у геену?" и сам даје на њега потврдан одговор: "Они ће доспети у ад".

"Како неће наследити геену онај, који, видећи кршење и гажење закона црквених, прави се да ништа не види и ништа не чује?"

Многи јерарси моле се и саслужују са јеретицима. Украјински расколници - нису свештеници, они су крадљивци црквених светиња. То су јеретици и расколници, нерукоположени и "саморукоположени", и ако се они не покају онда се неће спасити.

А они, који имају са њима евхаристијско општење и саслужују са њима, такође не могу наследити спасење.

Ко нам је то рекао? Црква и њени свештени канони.

45-о Апостолско правило гласи: "Епископ, или презвитер, или ђакон који се само моли са јеретицима, да буде одлучен. Ако ли им неко дозволи да дејствују било шта, као служитељи цркве: да буде извргнут".

А сагласно 2-ом правилу Антиохијског Сабора, које је било утврђено Четвртим Васељенским  Сабором: "Ако ли се неко нађе да општи са одлученим од општења, да буде и сам ван црквеног општења".

На језику Цркве речи  ακοινώνητος  (одлучени од општења) и αφορισμένος  (одлучени од Цркве) имају истоветно значење. То је човек који се налази ван цркве и који се неће спасити.

Један од узрока, због кога страда грчки народ, је у томе што ми не чувамо чистоту православне вере. А наши епископи, који се моле и саслужују са јеретицима и раколницима, понашају се као издајници. То ће довести грчки народ до катастрофе.

Јеретици су непријатељи Христа и Мајке Божије. Они, који се друже с њима неће се спасити зато што  они на исти начин постају непријатељи Христа и Мајке Божије.

Св. Јован Златоусти каже: "Ко се дружи с непријатељима цара тај не може бити пријатељ цара и самог живота је недостојан..."

Новинар: Каква може бити будућност  грчког народа - те заједнице људи која поседује одеређене карактеристике? Јесмо ли изгубили то добро које је било присутно код нас раније?

Старац Гаврило: Има оваква прича: "Када је Бог распоређивао земље међу људима Грци су дошли к Њему последњи. Он им каже:

- Немам шта да вам дам, све је већ раздано!

- Господе, а где ћемо живети?

- Шта да се ради, закаснили сте.

- Господе, ми смо ради тебе закаснили, јер смо беседовали о Непознатом Богу!

- И тада им рече Господ:

- Добро, имам још једну земљу, Ја сам је сачувао за себе. Узмите њу и Ја ћу живети у њој са вама.

И Бог нам је дао Грчку".

Зар је мало Господ благословио грчки народ?

Од свих незнабожаца на планети Бог је изабрао грчки језик за писање Јеванђеља. Многи од највећих светитеља били су Грци.

Сваки кутак земље има своје свеце и мученике. А само у једном граду, у Солуну, четрдесет и два свеца. Свеци су доносили велику корист човечанству и у време овоземљаског живота, и после успења.

И после тога, како нам је Бог дао толико благослова, ми Њему кажемо: "Господе, ми не желимо да се поклонимо Теби као нашем Богу и Творцу".

На који начин ми то показујемо?

Гласамо за законе који су противни Закону Божијему, као што сам већ рекао... Легализовали смо проституцију, супружанску превару, абортусе, слободни конкубинат, грађански брак, кремацију мртвих; увели смо часове "полног васпитања" за малу децу; доносимо законе који дозвољавају содомитима да региструју "брак" и усвајају децу.

Видећи та безакоња Бог ће нам одједном рећи: "Како ви нећете да ја будем ваш Бог, онда ни ја нећу да ви будете мој народ".

Бог се окренуо од нас.

Ако се не покајемо онда ћемо се лишити помоћи Божије и ишчезнути као нација.

А, може бити, по попуштању Божијем, да ће наступити глад, геноцид или какве друге несреће - Само Бог зна.

Новинар: Због пандемије, разуме се, смањио се број ходочасника који посећују Свету Гору Атон. Без обзира на то, да ли вам се и даље обраћају људи с молбом за помоћ, да им дате савет у ово тешко време? Шта им ви саветујете?

Старац Гаврило: Старам се да помажем другима по мери својих сила и говорим им о оним добрим делима која нас чине благословеним у очима Божијим. Ми се морамо исповедати, ићи у храм, постити, молити се, изучавати Свето Писмо, чинити добра дела.

У гробу не можемо рећи: "Господе, помилуј!" или учинити добро дело.

Погребна одећа за покојнике нема џепове, ми ништа нећемо понети на онај свет.

Нама заиста припада само оно што смо раздали својим рукама а све остало се узима од нас.

Пропада све, осим онога што смо подарили другима.

Ми рачунамо богатство својим власништвом, али то није тако; све припада Богу. Наше ће бити само оно што смо пожртвовали у славу Божију.

Логика нам говори: "Не дај, зато што ће теби требати и што ћеш гладовати". А вера нам говори: "Дај потребитоме и тада ће Бог дати теби сто пута више него што си ти дао".

Боље је човеку да буде без руку, него шкрт, зато што безруки не даје милостињу због немогућности своје, а шкрти је задржава у својим рукама по страсти.

Хоћеш да будеш сиромашан - скупљај новац за "црне дане".

Хоћеш да будеш богат - раздељуј.

Хоће да будеш бедник - економиши.

Хоћеш да умреш од глади - затвори очи и уши када сретнеш људе са болом и страдањем.

Многи говоре: богат је онај који има много, а сиромашан који нема ништа.

То је грешка.

Богат није онај који има много, већ онај коме је довољно оно мало што има. Сиромашан није онај који нема ништа, него онај који жели више него што има.

Кинеска пословица каже: "Чак иако засадиш пиринчом огромно поље од хиљаду акри, свеједно ти не можеш појести више од два тањира пиринча за дан".

Ако имаш дворац са хиљаду соба, за сан ти је довољно два метра, да поставиш кревет. А остале собе ноћу су празне.

Због чега ми живимо на овој земљи?

Ми живимо да бисмо прослављали Бога и даровали љубав и радост онима којима је она потребна.

Највећа радост у животу је она коју ми дарујемо другима.

Св. Јован Златоусти је говорио: "Ко даје милостињу, и стара се да што више дарује друге, пада у загрљај Божији. Он задобија Рај, још док борави овде, на земљи, а на небесима њега чекају Ангели Свети".

Преподобни Гаврил (Ургебадзе), Христа ради јуродиви, говорио је: "У последња времена људи ће се спасавати добротом, смирењем и љубављу.

Смирење нас уводи у рај.

Доброта нам отвара рајске двери.

А љубав нам открива самог Бога.

Чините добро, њиме ћете се и спасити".

Ако би сви људи на земљи живели по Јеванђељској заповести "Љуби ближњег свог као самога себе", наш свет постао би рај.

Ако се то деси, онда ће армије по целом свету опустети. Одбрамбена и нуклеарна предузећа ће се затворити. За правне факултете, казнене заводе, судове и адвокате неће бити разлога за постојање у таквом друштву, где свако воли ближњега као самога себе. Министарства правде и унутрашњих послова били би расформирани. Полицајци ће бити отпуштени и отићи ће кућама. Фирме које производе браве и систме против провале изгубиће клијенте.

Зашто? Зато што ако ја волим ближњег свог као самога себе хоћу ли ја и убити самога себе? Хоћу ли украсти од самога себе?

Добродетељ не можеш купити ни у једној продавници: љубав према Богу и ближњему, смирење и трпљење... Њих дарује само Господ.

Ако се човек буде исповедао, ишао у цркву, молио се, постио, изучавао Свето Писмо, чинио добра дела, Бог ће му помоћи да иде по путу спасења, не скрећући ни десно ни лево.

Од свег срца желим да Бог помилује наш народ и изведе нас из ћорсокака. Да просвети политичаре и они укину све непоштене законе, дејствујући по закону Божијему. Да Он просвети наше архијереје и јереје, помогне им да извршавају Закон Божији и помогну својој пастви. Будите прави пастири а не најамници.

Новинар: Ако се осврнете на свој живот мисленим погледом, какав је био однос према вама од стране људи око вас? Може ли се рећи да су вас више узнемиравали него радовали?

Старац Гаврило: Ја од свег срца желим онима који су ме узнемиравали, увредили или клеветали: Да Господ благослови вас и све ваше блиске, и у овом веку, и у будућем, и да вас удостоји Царства Небесног! Амин.

 

 

Аудио извор: https://www.youtube.com/

Текстуални извор: https://katanixi.gr/

Превод са грчког на руски: «Трость Скорописца», 2021 г.

Превод са руског на српски за "Борбу за веру": Д.В.

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 05 април 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 125 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

"...О свим тим противприродним гресима, тим изопаченостима, старац Јефрем Аризонски саветовао је да исповедник супружнике о томе на исповести пита директно, јер их многи не сматрају изопаченошћу, па их зато и не исповедају. Они мисле да су таква огавна дела нормална, као што су такозвани орални секс и хомосексуални односи (извините што морам да кажем наглас). Све ово је апсолутно недопустиво, то је девијација."

Архимандрит Сава Светогорац

 
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.