header image
НАСЛОВНА СТРАНА
План Брисела због којег се тресе пословни свет целе Европске уније Штампај Е-пошта
уторак, 06 септембар 2022

 Европска комисија предлаже увођење законских решења која би јој дала овлашћења да проглашава ванредно стање у Европској унији. Суштински, то је кључна замисао нацрта законских решења које су имали прилике да виде новинари „Фајненшел тајмса“.

Жеља бриселске администрације је да добије интервенционистичка овлашћења без преседана односно право диктата какво до сада није виђено изнад нивоа држава чланица, преноси Јутарњи лист.

У објашњењу својих предлога експерти ЕК се не позивају само на актуелну глобалну геополитичку напетост, него и на специјална стања као што су били застоји у ланцима снабдевања изазвани карантином током пандемије.

Према замислима Брисела, њихова бирократија имала би право да наложи привреди обавезно гомилање залиха, као и кршење пословних уговора, и то све у циљу да се осигура адекватна снабдевеност, то јест оно што ЕК процени нужним. У основи, бирократе ЕК замишљају да ће им право проглашавања ванредног стања омогућити активирање низа интервенционистичких мера које ће спречити несташице или колапсе испорука у критичним гранама индустрије.

Овај интервенционистички концепт, који за циљ има заштиту јединственог тржишта од шокова понуде, поприлично је шокирао европску пословну заједницу.

Криза као прилика

„Били би врло забринути ако би овај предлог био усвојен у оваквом интервенционистичком облику“, поручио је Мартyнас Барyзас, директор међународних тржишта при удружењу „Биснис Јуроп“, које заступа велики број послодаваца.

Према његову мишљењу, није прихватљиво да Комисија добије право да премошћује постојеће законе, присиљава компаније да откривају комерцијално осетљиве информације, деле производе са залиха или налажу производњу према диктату Комисије. Највеће брига послодаваца су тзв. „priority rate orders“ то јест могућа наређења Комисије према којима ће компаније производити и продавати оно што им се наложи, при чему ће, ако буде потребно, кршити постојеће уговоре са својим купцима.

Барyзас тврди да нема ништа против механизма који би спречио да се понове сметње изазване карантином, када су поједине државе затвориле границе и ограничиле извоз, али верује да је предлог Комисије у овом облику превише наредбодаван.

Унутар Европске комисије постоји снажна опозиција овом плану Тиерија Бретона, шефа Комисије за унутрашње тржиште ЕУ. „Фајненшел тајмс“ цитира једног неименованог званичника ЕУ који каже:

„Инструмент је имао за циљ да адресира ризик фрагментације на јединственом тржишту у случају догађаја као што је криза великих размера. Но, сада прераста у хоботницу планске економије која својим пипцима обухвата глобалне ланце снабдевања и контролише их “.

Према постојећем предлогу, Комисија би прво прогласила стање „будности“ (vigilance), након чега би могла од компанија да тражи информације о ланцима снабдевања и потрошачима. Могла би да затражи и од влада чланица да изграде стратешке залихе, па чак и изриче присилне налоге и казне.

У другој фази, након одобрења чланица, Комисија би добила директна овлашћења над тржишним активностима и осигуравањем роба, а спровођење би осигуравали казнама које још нису прецизиране. Примера ради, тренутно би званичници ЕУ могли да траже решавање питања производње вештачких ђубрива пошто је висока цена гаса утицала на смањење њихове производње за чак 70 одсто.

Шта се крије иза намере европских бирократа

Инспирација бирократа Европске комисије, што не крију, дошла је од америчког Defence Production Acta (Акта за производњу у циљу обране) и јасно је да њихове намере немају везе са производњом јогурта и сличних производа опште потрошње.

Било како било, утисак је како бирократе ЕУ користе кризу као прилику и траже драматично повећавање интервенционистичких овлашћења иако се нису претерано показали у пословима координације чланица ЕУ које могу дати део решења чак и без новокреираног диктаторског интервенционизма.

Уосталом, чињеница је да и на националним нивоима влада замах интервенционизма без сличних примера од Другог светског рата, што може да донесе сасвим непредвидиве последице за европске тржишне економије. С обзиром на то да тренутна геополитичка ситуација наликује ратној, логично је да у таквим сценаријима државе покушавају да надоместе оно што тржишта не могу у таквим ванредним условима живота и пословања. Необично је, и први пут се дешава у историји, да једна наднационална институција – Европска комисија – жели да преузме права интервенционистичког диктата током ванредних стања.

Уосталом, тренутно се на планетарном и низу националних нивоа покушава реализовати низ интервенционистичких експеримената с јасним циљевима, али врло нејасним могућим последицама, пренео је „Јутарњи лист“.

 

Извор: "Спутњик"

Последњи пут ажурирано ( уторак, 06 септембар 2022 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 22 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.