Служење Божанске Литургије у 24-00 на Божић, православну Нову годину и Васкрс је изум Ватикана, где се мисе могу служити у било које доба дана и ноћи (они су то почели после реформаторског Другог ватиканског концила 1962. године). По угледу на паписте, то исто раде и српски новотарци. Новотарски калуђер Арсеније Јовановић је, на пример, објавио, да ће Васкршње јутрење почети у 22 часова на Велику Суботу, како би Литургија почела у 0:00 часова. Неко им је, с правом, додао епитет "суботари".

Како не бисмо писали посебно саопштење, искористићемо ову прилику да одговоримо на питање које су нам поставили многобројни наши читаоци.

Наиме, саблажњени су изјавом бискупа Гргура немачког, који је пре два дана, на свом "Инстаграм" профилу, рекао како се може ујутру "узети терапија", преписана од лекара, и после тога се причестити. Ово, практично, значи да се може јести и пити непосредно пред причешће.

Како би додатно убедио своје следбенике у своје небулозе, Гргур је ставио руку на груди и рекао: "Слободно (то радите) на моју душу".

Овај Гргуров гест неодољиво подсећа на поступак фарисеја, којима је Пилат рекао "ја нисам крив у крви овога праведника, ви ћете видети", видећи да је Господ Исус неправедно оптужен, на шта су чланови Синедриона узвикнули: "Крв његова на нас и на децу нашу" (Мт. 27, 24-25).

И сада наш конкретан одговор: Гргур може да разрешава да се једе и пије пред причешће, он је, сетимо се, за време короне давао причешће у руку вернике, опет попут паписта. А пре неки дан, разрешио је да се могу причешћивати жене које имају менструацију.

Сигурно ћете запитати, шта значи ово што кажемо "Гргур може да разрешава"? То не значи да он има неку посебну власт да то ради, јер то што он разрешава не могу разрешити (хипотетички речено) ни Васељенски Сабори ни анђели са неба.

То што смо рекли да "може да разрешава" значи да

ОН НЕМА ПРИЧЕШЋЕ,

тако да може да ради шта хоће и како хоће, а такође и његови "верници". 

А у наставку ћемо показати каква правила прописује Типик у погледу богослужења на велике празнике.

До 1900. године, Типици Цариградске велике Цркве и Грчке православне цркве прописивали су свеноћно бденије (αγρυπνεια) увече, уочи 25. децембра.

Састоји се од: Великог повечерја, литијских стихира (τα ιδιομελα της λιτης) вечерње празника, стихира на стиховње, појања после „Ниње отпушајеши“, тропара Рождеству Христовом, освећења хлебова, а затим празничног јутрења. (Τα παλαιά τυπικά προβλέπουν το βράδυ της 24 ης Δεκεμβρίου: το Μεγάλο Αποδειπνο την ακολουθία της Λιτής ,τα απόστιχα της εορτής των Χριστουγέννων, απολυτίκιον εορτής,ευλόγησις των άρτων,ανάγνωσις "εις το κατά Ματθαίον ευαγγέλιον, λόγος δ ή εγκωμιαστικού λόγου, ακολουθία όρθρου διακοπή ή αμέσως μετά Θεία Λειτουργία) тамк прописан Типиком Велике Цркве (ΤΚΠ 1838, 1851).

Пошто се српски новотарци позивају на разне тобожње праксе у Грчкој, показаћемо да ни у Грчкој тога нема.

Године 1900 у Грчкој Цркви су у Типику извршена нека прилагођавања архиепископа Атинског Теоклита, према којем је Јутрење Рождества Христовог померено на 5 часова ујутру, након чега је долазила Божанска Литургија.

С тим у вези, у парохијама Грчке Цркве често се не служи свеноћно бденије на Рождество Христово, већ празнично јутрење са Божанственом Литургијом. Сам почетак Јутрења померао се временом од 2 до 3, 4 и 5 ујутру (Види, на пример, ΑΡΧΙΕΠΙΣΚΟΠΗ ΑΘΗΝΩΝ. ΙΕΡΟΣ ΝΑΟΣ ΕΥΑΓΓΕΛΙΣΤΟΥ ΛΟΥΚΑ. ΠΑΤΗΣΙΩΝ ΠΡΟΓΡΑΜΜΑ ΤΩΝ ΙΕΡΩΝ ΑΚΟΛΟΥΘΙΩΝ ΚΑΙ ΘΕΙΩΝ ΛΕΙΤΟΥΡΓΙΩΝ ΤΩΝ ΕΟΡΤΩΝ ΤΗΣ ΘΕΙΑΣ ΕΠΙΦΑΝΕΙΑΣ ΧΡΙΣΤΟΥΓΕΝΝΑ 2022.)

У овом распореду богослужења у храму Светог Луке атинског Архијерејског намесништва, на пример, јасно се  указује на службу 25. децембра у 5 часова за Јутрење и у 8:30 часова за Свету Литургију.

(5.00-8.15 π.μ.:   Ὁ Ὄρθρος τῶν Χριστουγέννων καί 1η ΘΕΙΑ ΛΕΙΤΟΥΡΓΙΑ.

8.30-10.00 π.μ.: 2η ΘΕΙΑ ΛΕΙΤΟΥΡΓΙΑ )

Али, пошто је – историјски – у Православној Цркви Рождество Христово било повезано увек са ноћним временом ("Τό ὅτι οἱ μεγάλες ἑορτές συνδέονται μέ τήν νύκτα, αὐτό φαίνεται καθαρά στή παράδοση καί στίς μαρτυρίες τῶν Πατέρων."  „Чињеница да су велики празници повезани са ноћи, то се јасно види у предању и сведочанствима Отаца“), о чему сведоче песнопјенија празника Рождества Христова,  онда је, традиционално, на Правословном Истоку на Божић служено свеноћно бденије.

Источна Православна Црква је одувек повезивала служење Божанствене Литургије са Јутрењем, при чему је ово последње било неопходан услов за служење Божанствене Литургије.

С тим у вези, оне литургијске новотарије које су уведене у Западну „цркву“ након Другог ватиканског концила нису дозвољене у Православној Цркви. Ово се посебно односи на дозволу служења Литургије у било које доба дана. (Види Јован Фундулис, „Да ли су Јутрење и Литургија повезане?“ (Συνδέεται η Θεία Λειτουργία με τον όρθρο//http://www.orp.gr/wordpress/?p=15332).

Пракса вршења свеноћног бденија (αγρυπνεια), као најдоследнијег животу Древне Цркве, сачувана је до данас на многим местима, пре свега у манастирима, у служби Јерусалимске Патријаршије на дан Рождества Христовог.

Дакле, пракса служење „поноћне“ Литургије је новотарија која је у СПЦ дошла из Ватикана. То је на православну свест верујућег народа, који захтева просветљење и усађивање не римокатоличког менталитета и размишљања, већ православног. Вршење и устаљивање такве новотарске праксе служења Божанствене Литургије на Божић, Богојављење, или православну Нову годину у 24:00 је опасна новотарија која подрива темеље литургијског живота Српске Православне Цркве, стављајући је у контраст и у супротност са Типиком Древне Цркве, Јерусалимске Цркве и литургијског живота целог православног Истока.