Један од наших кључних проблема је што не живимо овде и сада, него у непрестаној уображеној будућности. Један православни духовник нас подсећа:“Господ Исус Христос је Онај Који нам помаже да живимо истински овде и сада.Господ поштује наш овоземаљски живот. Он нам не каже да треба да се одрекнемо света у коме живимо. Он нас позива да се одрекнемо зла које дејствује у овом свету. Бог поштује наше земаљске радости, и лепоту, и природу, и сладост – све што је добро и чисто, јер Он нам је све то подарио.

Зашто тако мислим? Сетите се како Господ у Јеванђељу непрестано говори Својим ученицима: „Гледајте птице, гледајте море, гледајте небо, гледајте природу... Гледајте, јер ће вам тако бити лакше да познате истину“. Господ је ходио обалама Галилејског језера, учио Своје ученике истини у барци насред језера. Његово учење потврђује лепоту земаљскога живота.

Нека жена је дошла код духовника, сва тужна и депресивна. Он ју је посаветовао да треба да се што чешће шета са мужем поред мора и да заједно слушају шум таласа. А једној другој жени која се налазила у сличном душевном стању, Старац је рекао: „Ако си у могућности, иди негде у природу, изуј се и ходај боса по трави!“

Господ је проповедао у природи, усред дивних пејзажа, међу људима које је створио. Наш Бог је добар и леп Бог, Бог Који воли живот и осмех. Не могу да схватим како неко може да буде Хришћанин и да се, притом, нимало не радује, и да сви беже од њега као од неког кога доводе у везу са нечим непријатним и одбојним: „А, он је верник, боље ти је да се држиш подаље од њега!“ Као да бити верник значи бити стално нерасположен, љут, тешког карактера, намргођен... Каква лаж! Господ наш Исус Христос није био такав. Ако будемо пажљиво читали Јеванђеље видећемо колико је била лепа, и блага Његова душа. И схватићемо да је Он дошао на ову земљу да би нам донео радост, уважавајући притом све наше земаљске потребе, чак и оне безначајне.

Он је дословно питао свакога: „Шта желиш?“ Закхеј Му је одговорио: „Хоћу да видим Тебе, Господе!“ „Погледај Ме!, одговорио му је Господ и Закхеј се попео на дрво. А капетан Му је рекао: „Господе, довољно је само да кажеш једну реч и исцелиће се мој слуга!“ Крвоточива жена је рекла Господу: „Желим да дотакнем само крајичак Твоје одеће!“ Један кнез је Господу рекао: „Господе, умрла ми је кћи, дођи и стави руку на њу, да оживи!“ Са сваким човеком Господ је био управо онакав како је то било потребно том човеку, у складу са његовим личним карактером и начином живота. Господ се, притом, према свакоме односио са истинским поштовањем.

Ако то будемо схватили, повероваћемо у то да је свако од нас непоновљив и да нас Господ воли такве какви смо.“

   Бог сваког човека воли као да му је једини на свету.