Пропустио сам ову вест... 25. априла 2025. године, у сали за састанке Московске духовне академије, у свом одговору Његовој Светости Патријарху српском Порфирију, патријарх Кирил је дао неколико изјава које се не могу игнорисати.

Говорио је о марксизму као филозофији, о томе како марксизам није успео, да су његове идеје пропале и да није популаран у нашем времену, али, по мишљењу патријарха, потребно га је проучавати како би се „одговорило и на старе филозофске изазове и на оне који се јављају данас“.

Све би било у реду, али говорећи о марксизму, патријарх је поменуо термине „филозофија“ и „атеизам“:

„Зашто се марксизам повезује са атеизмом? Веома је једноставно!

Марксизам је себи поставио конкретне задатке искорењивања „неисправности“ у животу друштва. Сва филозофска мисао у марксизму била је повезана управо са темом друштвених промена и, уопште, то више није била сасвим филозофија.“

Или ево још једног:

„Шта је заиста постало изазов за религиозну свест? Не, то није био Маркс, ни Енгелс, ни они филозофи који себе нису називали атеистима, али су заправо били далеко од религиозне вере – на делу су били сасвим други фактори. Друштвени фактори повезани са неправдом људског друштва, са разочарањем људи у оно што се дешава у друштву.“

Дакле, патријарх назива Маркса и Енгелса филозофима и „далеко од религиозне вере“. Он сам марксизам назива филозофијом.

Нажалост, ово је огромна лаж...

Патријарх понавља марксистичко-лењинистичке догме, записане у Великој совјетској енциклопедији, да је марксизам, између осталог, филозофско учење, односно наука.

 У совјетско време, марксизам је у школама и институтима представљан као једино исправно научно учење које у потпуности објашњава светски поредак.

Лењин га је назвао јединим исправним и у свом делу „О држави“ (1917) наредио је комунистима да прихвате догме марксизма о вери без критичког осврта.

Управо као догме, будући да се марксизам заснива на друштвеној мржњи, на концептима „класа“ и „класне борбе“ и на законима: - „прелазак квантитативних промена у квалитативне“; - „јединство и борба супротности“; - „закон негације негације“.

Читава поента је у томе што су догме марксизма и његови закони одавно оповргнути, одавно је доказано да је марксизам псеудонаука и да нема никакве везе са филозофијом.

Радничка класа и даље мирно живи са капиталистима, изворне националне индустрије и даље постоје, радници нису постали једноставни додаци машина, мушки рад се не замењује женским и дечјим, мали индустријалци и трговци нису постали пролетери, и тако даље.

 Да не бих губио много времена, истаћи ћу да је најважнији доказ лажности марксизма историја и распад СССР-а.

За оне који желе да се увере у доказе, на интернету постоји мноштво научних чланака за претрагу „оповргавање закона марксизма“.

Чудно је што патријарх Кирил ово не зна...

Чудно је што не зна да је марксизам наметнуо Лењин као непроверљиве догме које је градитељ комунизма морао да прихвати на веру...

Уосталом, ово ставља марксизам у раван са верским учењима, а не са филозофијом.

Марксизам је религија.

Али патријарх није ништа рекао о томе...

Хајде сада да схватимо каква је ово религија, ко је био њен оснивач Карл Маркс?

„Карл Маркс“ је псеудоним, његово право име је Мојсије Мордехај Леви.

Рођен је у породици наследних рабина.

У почетку се окушао у праву, али је успео само два семестра, затим је прешао на филозофију и завршио две године универзитета.

Уморио се од даљег учења, односно Маркс није имао потпуно образовање из друштвених наука или економије.

 Он је шарлатан.

По совјетској дефиницији, он је био типичан паразит, издржаван од стране свог веома богатог оца и свог пријатеља Енгелса, без сталног посла, професије или занимања.

Све његове економске тежње биле су да добије наследство од богатих рођака.