Никоме ко трунке памети има и ко икакве везе са православљем има. Сигуран сам да није потребан ни онима који га имају. Зато се у Србији и спрема највећа превара, кад је папа у питању и његов долазак у Србију.

Сведоци смо свакодневног блебетања о томе а поготову откад овај последњи папа реши да се ућути, да је неопходно да папа што пре посети Србију, примакло се крају а ми Срби измичемо испод ватиканског радара, скоро да утекнемо, а то се никако не уклапа у сотонине планове. Ко то збиља припрема долазак папе у Србију и то оног што тек треба да изаберу, јер овај им измаче, ућута се, замало. Не умем да напишем да је папа сасвим умро, а и како кад је он сам себе прогласио за земаљског Бога.

Сви вајни и самозвани аналитичари, почев од разних Шешеља и Драшковића (иначе великих „мрзитеља“ свега папског и ватиканског) па до последњег фићфирића српског режима и још понеког, наумили да нас опапе по сваку цену.

Једини услов је, јаког ли услова, да папа и то овај нови што га биркају ових дана, отперлија својим папамобилом (најружнијим аутом који је икад произведен) у Јасеновац и поклони се жртвама његових безазлених овчица, усташа. А  Јасеновац: преко 1 000 000 покланих, убијених, смрсканих дечјих главица, раскомаданих утроба српских девојчица и жена, замислите гробље од 2 000 километара, гроб до гроба, убијене Српчади, Срба и Српкиња, мученик до мученика.

Ватиканска сотоно и ви „српска“ служинчад сотонина, био би потребан авион да само надлетите то гробље. Милиони литара, збиља колико, можда 4 или пет милиона литара српске крви су проливени под ђавољим амином ватиканског креза, папе, српског крвожедника а ми ни до данас не сазнадосмо ни имена тих српских мученика, тек понеко.

Ко нас је спречаво у томе? „Срби“, а и ко би други, слични овима који би да папи приреде срдачан дочек. Може ли ово нормалан створ да схвати и прихвати? Ко то у име покланих и на сваки други начин уморених Срба и њихових потомака сме да помисли да је довољно да папа дође у Јасеновац, и готово. Претпостављам да би папа у Јасеновцу рекао: „Извините Срби, збиља не знам шта би оним мојим мангупима, много ми је жао“, док сам сигуран да би разни Шешељи, Драшковићи, Перићи, Ћулибрци, Гргури... рекли: „Нема везе, и други пут.“ Поклониш се побијеним Србима још који пут и посао завршен.

Свако намештање папиног доласка у Србију треба посматрати као најтеже кривично дело, како по црквеним канонима тако и по кривичном закону Републике Србије.

Овај олош „српски“ и служинчад ватиканска помислила да је моменат да папу прихватимо као свог рођеног па се ускопистили, нема телевизије где га не величају. А Ватикан и паписти, од како се зна за њих, само лаж и превара, по оној народној „Док се мами, шећером се рани“. Баљезгају (док не смислим погрднију реч морам овако) да папа и Ватикан нису признали Косово и Метохију као независну државу. Па зар смо спали на то да нас они бране? Ако је тако, боље да нас нема, боље је да нам се сваки траг затре него сотони да се захваљујемо. Ни од једног тог самозваног аналитичара и дна „српског“ не чух да је Косово и Метохија још увек српско захваљујући Богу, Пресветој Богородици и јунацима, почев од Косовског боја до ових са Паштрика и Кошара, већ ето нама нашег папе.

‘Оће папа и Ватикан да славе Васкрс кад и ми, па ко их је и до сада спречавао и знаш колико ме је брига и до сад што нису и што од сад ‘оће. Јасно, да јасније бити не може, ‘оће брее, да нам укину и онај Благодетни Огањ што од Бога са небеса силази на Велику Суботу, пред наш православни и прави Васкрс. Хоћемо ли Срби да и последње видљиво присуство Светог Духа проћердамо у ђавољем колу са папистима?

Избегавајте Срби православци свакога ко је ишао на поклоњење папи а било их је од самих „патријарха“ па до најнижих по чину. Све их треба, по кратком поступку, избацити из Цркве и оптужити за издају.

Да не заборавимо, треба поменути како је „славно“ завршио онај папа Пије XII који је убијао, својом „молитвом и благосиљањем“ усташких зликоваца, све што је православно од 1939. године па до 1958. године, кад је сотона липсала (извињавам се коњима и осталим животињама). Треба ли подсећати да му је главни задатак за време другог светског рата био помор Срба у Јасеновцу, Пребиловцима, Јадовном, Јастребарском, Старој Градишки... и подучавање у томе његовог миљеника Алојзија Степинца у чије злочине није уверен само Порфирије Перић, натурени нам „српски“ патријарх и његова свита.

Како већ рекох чим је тај папа Пије XII 1958. године липсо почео је из своје трбушине ширити неописив смрад, кажу незабележен ни пре ни касније, да су гардисти који су га дворили (е вала и нека) падали у несвест, да би после неколико дана, кад му је стомачина експлодирала од чемера и јада, смрдео цео Ватикан. Тај исти папа Пије XII је за време Другог светског рата примио „у изравни посјет“ Јосипа Броза са својом служинчади, иначе баш у то време Јасеновац са истуреним погонима је радио у три смене. Колико је у екипи Јосипа Броза било служинчади српског порекла, одгонетните сами, није тешко. Нико да се упита ко је организовао „пацовске“, односно ватиканске канале за спашавање усташких злочинаца. Ко други, него папа, али ко му поможе од „наших“.

Да нам је на срамоту што у Крупњу (Рађевина) главна улица још увек носи Брозово име, име звери које је још и прикуцано на зид Општинске зграде. И све остале важније улице носе имена слугерања Јосипа Броза. Најдужа улица у Бањи Ковиљачи и не само у Бањи већ у целој Србији, код Лознице а подно Гучева носи име Јосипа Броза.

Заборавне да подсетим, на том истом Гучеву је 1914. године, у аустроугарској војсци војевао тај исти Јосип Броз, наравно против српске војске у којој је била и Дарија Александровна, Рускиња, која као болничарка положи свој млади живот за Србију. А ми, да нам по ко зна који пут материна, само пет, шест километара од епицентра гучевске битке дадосмо најдужој улици у Србији име Јосипа Броза и које остаде до данас. Ово нормалан народ не ради.

Зато Срби, нема ни опраштања ни заборављања. Ајд да видимо ко сме опраштати злочинцима као и непочинства заташкавача и заштитника тих злочинаца. Тај олош је ту међу нама и не дају ни да се имена улица промене, а камоли шта друго.

Ко је било кога од нас овластио да се бавимо Божијим послом?

Председник Удружења „Заштитимо Јадар и Рађевину“

Момчило Aлимпић