Редовно пролећно мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ почело је јуче у Светосавском храму на Врачару у Београду светом архијерејском литургијом и призивом Светог Духа.

Поглавар СПЦ, који председава Сабором, литургију је служио са 38 од 56 српских владика, рачунајући и епископе „пензионере“ у присуству принца престолонаследника Филипа Карађорђевића и Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама уз неколико десетина верника, укључујући свештенике, монаштво и богослове.

Са мало верника, Информативна служба СПЦ није најавила време почетка литургије, и без обраћања патријарха Порфирија (Перића), овогодишње мајско заседање највишег црквено-закондавног и јерархијског тела СПЦ почело је, како би то рекао покојни владика Атанасије (Јевтић), „мутаво“.

Према незваничним најавама из црквених извора, тешко да ће се то стање „пред светом“ задржати и током три радна дана Сабора која почињу данас у загробној крипти Светосавског храма под, наводно, искљученим камерама и микрофонима баш због саборавања српских владика.

На сајту Српске патријаршије пре два дана најављено је да ће, „према процедури одређеној Пословником о раду, заседање почети усвајањем дневног реда који чине приспели предмети које је доставио Свети архијерејски синод, а наставља се разматрањем извештаја о архипастирском раду свих епархијских архијереја, централних црквених тела, органа и завода, да би на крају заседања Сабор издао саопштење за јавност“.

То је теорија, синодски предлог дневног реда подложан је примедбама и изменама учесника Сабора, а епархијски извештаји, бар на овом „блиц“ Сабору, како спекулишу извори нашег листа, неће бити једина тема, поготово што се у синодским предметима налазе нова кадровска решења, поделе постојећих и оснивање нове епархије СПЦ.

Иако је патријарх Порфирије до сада успешно амортизовао било какво изјашњавање Сабора о важним догађајима у Србији, укључујући и Косово и Метохију, као најболније национално и државно питање, штитећи режим Александра Вучића од било какве црквене критике, сад ће се, како ствари стоје, вишемесечни студентски и грађански протести наћи на саборском дневном реду.

Повод је дао сам патријарх Порфирије скандалозном црквено недефинисаном посетом Москви под „фирмом“ примања руског доктората.

Поглавар СПЦ као први међу једнакима, бар Сабору архијереја, ако не и верницима, дугује објашњење зашто је „патријарх српски“ постао „курир“ председника Републике и у чије је име је у сусрету са председником Руске Федерације Владимиром Путином оценио да се „у Србији ових дана догађа ‘обојена револуција'“.

Могуће да се у тренутном односу саборских снага, прича се да три четвртине саборског тела „контролишу“ патријарх Порфирије и, чак знатно више, владика бачки Иринеј (Буловић) брука из Москве прође без последица. Бар је неће бити у званичном саопштењу владике Иринеја бачког.

Зато би на тапету могле да се нађу владике, њих шесторица, који су јавно реаговали на натписе епископа крушевачког Давида (Перића) који је касније негирао да је студенте у бунту назвао „српским усташама“.

За расправу на ову тему, како је спекулише у врху СПЦ, спремају се обе „стране“, а из спорног текста владике Давида, чији се списи могу читати на разне начине, јасно је једино да је и био намењен за „кућни обрачун“.

Иако у делу СПЦ не искључују могућност да се патријарх Порфирије нашао у „маказама“ између председника Републике и свог утицајног духовног оца, који наводно има заслуге и за недавну Перићеву бламажу у Москви, не искључује да ће поглавар СПЦ наставити са својом тактиком „буразерског завртања руку“ браћи архијерејима неподобним по разним основама.

У Патријаршији се спекулише да је нови вид патријарховог дисциплиновања појединих владика „понуда која се не одбија“ – пензионисање или подела епархије, јер актуелни поглавар СПЦ и владика бачки још наводно нису намирили „дуговања“ за гласове на изборном Сабору 18. фебруара 2021, а и број патријархових амбициозних викара никад није био већи у историји СПЦ.

„Гласачка машина“ у Сабору има своју цену, а могли би да је плате епископи који не чине „главни ток“ српског православља који неки препознају у владики бачком и патријарху. У патријаршијским изворима сумња се да је модел „пензија или подела епархије“ уочи Сабора испробан и на епископу банатском Никанору (Богуновићу).

Један од малобројних преосталих руских ђака у Сабору СПЦ, владика Никанор, чија је смена више пута помињана, два дана уочи Сабора после недељне литургије у београдском Светосавском храму имао је разговор „у четири ока“ са патријархом.

Осим његовог случаја помиње се и наводно „пензионисање“ епископа бањалучког Јефрема (Милутиновића), чији је викар владика марчански Сава (Бундало) већ виђен за „наследника“.

Према незваничним најавама, на удару би могао да се нађе владика жички Јустин (Стефановић), неподобан за владику бачког по више основа – политичких, духовних…, као и епископ немачки Григорије (Дурић), једни који је јавно и безрезервно подржао студенте у бунту, митрополит црногорско-приморски Јоаникије (Мићовић) са којим наводно патријарх није баш у великој љубави, као ни владика бачки.

Промене се очекују и у Бихаћу и Славонији, као и на упражњеним катедрама у Загребу и Бечу, где би, највероватније требало да дође до „кадровске рокаде“.

Осим од подела епархија, од Жиче до Архиепископије београдско-карловачке, главна црквена тема уочи Сабора је оснивање нове „смедеревске епархије“.

Она би требало да добије делове садашњих епархија: Шумадијске, Браничевске, Ваљевске, као и Гроцку која припада Архиепископији београдско-карловачкој. Поједине владике су о планираним променама епархијских граница већ обавестиле своје свештенике.

За епископа нове епархије, наводно на захтев Александра Вучића, који лобира преко министра културе Николе Селаковића, требало би да буде изабран архимандрит Петар (Драгојловић), игуман манастира Пиносава у Кусатку.

Осим што је Вучић почетком марта обилазећи Подунавски округ посетио и хвалио баш овај манастир, његов игуман у напредњачким и црквеним круговима слови као „духовник“ Вучићевих „лојалиста“, од којих је бар 200, у чему се слажу црквени и СНС извори, 15. марта било у Председништву Србије, за сваки случај.

Да ли ће после „ћаци“ председника Србија добити и „ћаци“ епископе одлучиће Сабор СПЦ у три радна дана мајског заседања.

Одбијање

Патријарх Порфирије на трон Светог Саве дошао је са хипотеком „државног пројекта“. Упркос услугама Андрићевом венцу“ и новцу који се у Патријаршију слива из државног буџета, како се прича, није му услишен захтев да СПЦ за своје потребе добије земљиште у близини Вучићевог Експа. Такође се спекулише да је пропао и патријархов покушај да се реши неких својих најближих сарадника, који га као „фластер“ прате на сваком кораку , а које је „наследио“ од покојног патријарха Иринеја као проверене „канале“Андрићевог венца са Патријаршијом.

Ручкови и изложба

Данасу је незванично потврђено да ће учесници Сабора ићи на ручак у Двор и код председника Републике. За вечерас у Музеју СПЦ у Патријаршијском двору у Београду најављено је отварање изложбе поводом 80 година од смрти владике Доситеја нишког и митрополита загребачког под називом „Служитељ мира и љубави“, чији су аутори свештеници Далибор Мидић и Будимир Кокотовић као и Звездана Остојић. Овај српски архијереј је током Другог светског рата био жртва усташког затворског мучења у НДХ. У бесвесном стању пребачен је у родни у Београд, где је од последица тортуре преминуо 13. јануара 1945. у манастиру Ваведењу на Сењаку, где је и сахрањен.

Цензура, селидба, подела

Информативна служба СПЦ, која је од оснивања на јесењем редовном Сабору 1999. налазила у Патријаршијском двору у Београду, недавно је пресељена у Земун. Уколико се остваре најаве о патријарховим намерама да Архиепископију – стари део града, Нови Београд и Земун, где су преко Саве за епископе виђени његови викари, то би био информативни црквени преседан.

На страну што се прича да је унутар СПЦ – од свештеника до епископа – уведена цензура, чак и наводна интернет провера порука и „лајкова“ на друштвеним мрежама како информације не би „цуреле“ у медије.