"Такво расуђивање страшљивих свештеника да још није време за прибегавање драстичним мерама исто је као када би пацијенту коме је дијагностикован рак у раној фази рекли: „па, још је рано да се прибегне радикалним хируршким мерама и да се то исече... Болеће. Морамо још мало да сачекамо...“  И шта ће се на крају десити?  Тумор ће брзо расти и метастазирати по целом телу, што ће сада бити веома тешко лечити".

Старац Сава Остапенко

 + + +

Драга браћо и сестре! Најстрашнија духовна болест која је погодила апсолутну већину православних хришћана је кукавичлук и плашљивост. Управо због тога пуноћа Цркве ћути као одговор на сва безакоња која Црквена јерархија чини у свим Помесним Православним Црквама и, посебно, у Руској Цркви.

Цитирајмо речи архимандрита Рафаила (Карелина), који је говорио о сусрету са чувеним псковско-печерским старцем, схиигуманом Савом (Остапенком):

Одговорио је:

„Кукавичлук и плашљивост. Таква особа увек живи двоструким, лажним животом. Не може да заврши добро дело, увек као да маневрише између људи.

Плашљив човек има искривљену душу; Ако не превазиђе ову страст у себи, онда, неочекивано, под утицајем страха, може постати отпадник и издајник.

Када сам питао: Како превазићи ову страст?

Он је одговорио: Превазиђи то у малим стварима, не ослањај се на људе, укључујући и себе, већ се уздај у Бога. А онда је додао: Молите се Богородици – Она је наша изабрана Војвоткиња.“

А сада се сетимо речи Господњих о страшљивима: „А страшљивима и невернима и гнуснима и убицама и блудницима и врачарима и идолопоклоницима и свим лажовима, њихов удео биће у језеру које гори огњем и сумпором.“ (Откр. 21:8).

Страшљиви су први на листи, а затим долазе убице, врачари и други. И њихова је судбина као судбина демона - у језеру које гори огњем и сумпором.

Зашто тако страшна судбина и прво место међу, чинило би се, најстрашнијим зликовцима и грешницима?

Да, зато што је страх екстремни степен самољубља и самосажаљења, што је супротно самоодрицању које захтева Бог.

Плашљива особа увек оправдава своје стање, свој пад и своје грешно стање.

На пример, послушност јерархији, иако је та послушност демонска, јер је јерархија отпадничка.

Плашљив човек се плаши крста, туга, невоља и свађа (на пример, са епископом или свештеником). Плаши се болести, смрти и свих врста тешкоћа. Зато је плашљива особа увек малодушна, неверна, непоуздана и спремна да изда због страха.

Доминантна страшна љубав према животу га стално спушта са крста. „Сиђи са крста, па ћу веровати у Тебе, Христе“, је молитва страшљивих.

Такво расуђивање страшљивих свештеника да још није време за прибегавање драстичним мерама исто је као када би пацијенту коме је дијагностикован рак у раној фази рекли: „па, још је рано да се прибегне радикалним хируршким мерама и да се то исече... Болеће. Морамо још мало да сачекамо...“

И шта ће се на крају десити?

Тумор ће брзо расти и метастазирати по целом телу, што ће сада бити веома тешко лечити.

Ове метастазе су се већ прошириле по целој нашој цркви. Јеретичке проповеди су широко распрострањене, епископи и свештеници отварају џамије, а последњих година дошло је до буквалних светогрђа на црквеним олтарима: плес, циркуске представе, позоришне представе, верске процесије са балонима и оркестрима.

И, као наставак и последица - смртни грех богохуљења кроз умакање Крви Христове у алкохол и проглашавање Тела Христовог алергеном.

Часни свештеници и побожне старице које су деценијама ишле у цркву више нису разликовали добро од зла, бело од црног.

Због ове опште бојажљивости и издајничког ћутања, сада нема сумње да ће отпадници и јеретици који су преузели власт у Руској Цркви почети да делују дрскије и отвореније, будући уверени да их нико неће спречити у обављању њиховог сатанског дела.

И већ то видимо...

Превод: "Борба за веру"