Забрањена му је провера злата у Форд Ноксу, а Немачка је одмах захтевала враћање својих резерви

Први велики пораз Доналда Трампа: није се усудио да изврши ревизију златних резерви САД, како је обећао Илон Маск. Многи су сумњали да је злато још увек у Форд-Ноксу. И очигледно са добрим разлогом: на крају крајева, „инспектори“ никада нису ушли унутра.

Тема је тихо „процурела“ са дневног реда претећих обећања „Булдожера“.

Изгледа да је „дубока држава“ коју је толико мрзео једноставно забранила ревизију.

Реакција других земаља није дуго чекала: Немачка је објавила да жели да узме своје злато из САД. То је 1.200 тона вредних 113 милијарди евра. И ово је само „прва ласта“. Ако буде било каквих проблема са немачким златом, свет ће се суочити са скандалом и финансијском кризом невиђеног нивоа.

Немачка има друге највеће златне резерве на свету, а 37% њих складишти у САД. Ове резерве су гарантовале да ће, ако буде потребно, немачке власти моћи да их замене за доларе или било коју другу чврсту валуту. Званично, одлука о преузимању злата донета је зато што је „Берлин запрепашћен Трамповом непредвидивом политиком и верује да је Америка престала да буде поуздан партнер“. Међутим, одлука је донета одмах након што је тема ревизије Форд-Нокса изненада нестала из реторике Трампа и званичника Беле куће.

Америчко Министарство финансија тврди да Форт Нокс садржи 261 милион унци злата (4.580 тона). А укупне златне резерве Сједињених Држава износе 8.133,5 тона. Али да ли оне постоје? Последња потпуна ревизија спроведена је 1974. године. И све покушаје покретања нове ревизије блокирао је Конгрес.

Скандали који су наговештавали да злата одавно нема већ су се дешавали. На пример, 2009. године, у штампу је процурела информација да су Сједињене Државе продале Кини 70 тона злата на Лондонској берзи. Међутим, након прегледа испоставило се да су направљене од волфрама и једноставно прекривене златом.

2012. године, сличне полуге су се појавиле у Сједињеним Државама. Буку су тада подигли ВИП клијенти њујоршких бутика накита који су открили да су уместо злата купили волфрам. Истовремено, на фалсификатима нема огреботина, удубљења или шавова, а печати Феда су прави.

Иначе, 2013. године Немачка је већ покушала да повуче своје златне резерве из САД. Процес је трајао четири године. Током овог времена, Немци су успели да врате само половину.

А Реганов економски саветник Пол Крејг Робертс рекао је да је скандалозна оставка ММФ-овог Доминика Строс-Кана 2011. године била последица чињенице да је сазнао да Сједињене Државе заправо немају златне резерве. Строс-Кан је 2009. године захтевао да Федералне резерве врате 191 тону метала који припада ММФ-у, али је одбијен - без објашњења.

Међутим, вреди напоменути да су неке земље успеле да повуку своје злато. На пример, након замрзавања руске имовине, 2024. године, Саудијска Арабија, Гана, Камерун, Сенегал, Алжир, Египат, Јужна Африка и Нигерија су предузеле овај корак. Међутим, нису имале највеће златне резерве, па је можда све прошло без инцидената.

Али сада Немачка захтева враћање онога чега се Сједињене Државе никада нису одрекле од 2013. до 2017. године - 1.200 тона. Али ако одбију, настаће права паника: онда ће друге земље захтевати да се њихово злато провери. Говоримо о суми од 800 милијарди долара.

Сама сума није толико колосална (амерички буџет у 2025. години је 7,3 билиона долара), али ће ударац по постојећи светски финансијски и монетарни систем бити катастрофалан. Према подацима за 2024. годину, САД делимично или потпуно држе златне резерве око 60 земаља света. Међу њима су већина земаља ЕУ, Јужна Америка, Канада, Аустралија, Јапан, многе земље Блиског истока, као и Кина и Индија. Уколико одлуче да их врате (а у случају губитка злата од Форд-Нокса, ово је 100% опција), можемо очекивати невиђени пад долара и раст цена злата, плус - радикалне промене у целокупној светској трговини, која се заснива на долару и цени злата.

Могуће је да је Трамп одустао од идеје о провери Форд-Нокса и следио пример својих противника из „дубоке државе“ управо зато што разуме да би откриће губитка првенствено погодило садашњег америчког председника, који би не само катастрофално поткопао економију земље, већ би изгубио и главни адут Америке – монопол долара унутар Бретонвудског система који је настао после Другог светског рата.

Превод: "Борба за веру"

Извор: "Дзен ТВ"