Увод "Борбе за веру":

Из цркве Грчке долази глас у одбрану канонског поретка Православне Цркве. Међутим, према таквим гестовима увек треба бити јако обазрив, с обзиром да су Грци признали и молитвено опште са укрофашистичком секту званом „ПЦУ“, чиме су постали саучесници у највећем расколу у историји Православља.

Један од најчешћих квази ревнитељских гласова је митрополит Серафим пирејски.

Они који одавно прате црквена догађања, знају да је митрополит Серафим некада словио за антиекуменисту и ревнитеља. Но, временом је пао и у јерес и у раскол.

Свој први крупни корак у  отпадништву Серафим пирејски учинио 21. јануара 2020. године, када је саслуживао другом расколнику – архиепископу грчком Јерониму - на Литургији на Богојављење, на којој је поглавар цркве у Грчкој поменуо вођу укро-фашистичке секте зване „Православна црква Украјине“ као „Епифанија кијевског“. Серафим је тиме показао да је само још један панхелиниста и етнофилетиста, који, притом, пажљиво чува свој трон.

Већ у 2021. години, Серафим је пао у јерес коронаверја, и  постао велики поборник вакцинације. У августу те године и сам се вакцинисао, а свештенике противнике вакцинације назвао је расколницима.

Наступајући на SKAI у програму „Калимера“, он је рекао:

 „Не можете се разболети и ући у цркву јер ширите болест, постајете злочинац и убијате. Како је црква рекла од првог тренутка, саветовала је својој пастви да током пандемије градимо зид имунитета на два начина: или вештачким имунитетом вакцинацијом, или природним имунитетом, болешћу (дакле, за имунитет који даје светотајински живот Цркве Православне овде нема места – нап. „Борба за веру“).

https://borbazaveru.info/

А онда је Серафим пирејски служио неку „древну мису“ Светог Амвросија Миланског, припремајући тако терен за екуменистичко сједињење западних и источних јеретика, или – како би то екуменисти рекли – „уједињење хришћанства“.

Серафим је типичан пример да се новокалендарцима не сме ништа веровати, поготово грчким новокалендарцима.

+ + +

Митрополит Грчке цркве говорио је о кршењу принципа синодалности и прекиду евхаристијског општења између Цркава због украјинског питања.

На теолошкој конференцији у Пиреју, у Грчкој, митрополит Серафим пирејски одржао је извештај у којем је позвао на сазивање Свеправославног сабора ради решавања украјинске црквене кризе, јавља дописник СПЖ.

Митрополит Серафим је нагласио да је украјинско питање довело до озбиљне поделе у православном свету.

Митрополит пирејски је посебно забринут због кршења принципа саборности у данашњој Православној цркви. Нагласио је да се, према црквеном праву, аутокефалија даје „под условом одобрења одговарајућих одлука од стране свих заинтересованих православних аутокефалних цркава“.

Владика је детаљно анализирао канонску страну украјинског питања, позивајући се на одлуке Васељенских сабора.

Напоменуо је да је Васељенски патријарх „Први међу једнакима“ и председава заједничким саборима, али му то не даје право да самостално доноси одлуке које се тичу целог православног света.

„Саборност се заснива на два стуба: на једнакости гласова и на ставу да у Православљу нема примата“, нагласио је митрополит Серафим, критикујући покушаје проширења овлашћења Цариграда.

Владика се такође осврнуо на историјске преседане, подсећајући на спорове између Рима и Источних Цркава у древна времена.

Навео је одлуке Картагинског сабора, којим су одбачене претензије Рима на врховну апелациону власт над свим јурисдикцијама.

Митрополит Серафим је посебну пажњу посветио канонском статусу лица која су добила признање у оквиру украјинске аутокефалности. Подсетио је да, према патристичкој традицији, „укључивање у јединство и заједницу Цркве нужно претпоставља дубоко искуство и искрен израз покајања“.

Митрополит пирејски је нагласио да шест година након доделе аутокефалности ПЦУ, само четири Цркве су је признале, што указује на дубок раскол у православном свету.

Позвао је на што скорије сазивање свеправославног сабора како би се окончао прекид црквеног општења.

 Владика је закључио свој говор позивом на јединство: „Главно је да се превазиђе прекит црквеног општења између православних аутокефалних Цркава“, истичући потребу да се ово „најважније црквено питање“ реши на канонској основи.