Данашњи прави богослови, којих је веома мало, говоре да на Западу нема хришћанства, него тамо је јудео-хришћанство. И то очигледно показују неке секте, као што су Јеховини сведоци и суботари, они проповедају да треба празновати суботу уместо недеље и самим тим они показују да су јудео-хришћани.

И друге секте су под утицајем и подршком масона и Јевреја, а све те секте су настале од паписта (римокатолика), који су такође јудео-хришћани, и постоји много доказа да Ватиканом одавно управљају Јевреји. То доказују најпре пресни хлепчићи, којима се причешћују католици, јер пресни хлебови су по јудејској вери, да би подсећали Јевреје на бекство из Египта, кад су они морали хитно да беже из Египта и нису имали времена да чекају да тесто ускисне и нарасте.

Насупрот Римокатоличкој цркви канони Православне Цркве строго забрањују приносити и узимати пресне хлебове у Цркви, јер то је по јеврејској вери и обичају. Ево, како канони забрањују приносити и узимати пресне хлебове у Православној Цркви, а пресни хлеб се на црквенословенском језику назива опреснок:

-Апостолско Правило 70. Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, или свако лице свештеничког реда пости са Жидовима, или празнује са њима, или прима од њих на дан њиховог празника честицу опреснака или нешто слично чини да се извргне, а мирјанин да се одлучи.

-Помесни сабор у Лаодикији, Правило 37. Са Јудејима и са јеретицима нико да не празнује, и да не прими оно што они говоре да је празнично.

Тумачење. Ничег заједничког нема између светлости и таме. Због тога, дакле, хришћани да не празнују са јеретицима или са Јудејима, нити да примају оно што на њихове празнике праве, као што су то опреснаци или нешто слично.

Правило 38. Не треба узимати од Јудеја опреснак, нити се причешћивати њиховим безбожностима.

То је јасно.

Шесте Васељенски Сабор, Правило 11. Опреснаци јудејски се одбацују; а ко и враче (лекаре) њихове позива, или се са њима мије - да буде одбачен.

Тумачење. Нема никаквог општења хришћана са Жидовима. Због тога, дакле, ако се нађе ко да њихове опреснаке једе, или њихове враче (лекаре) позива ради свог лечења, или се са њима мије у бањи, или се некако другачије зближава са њима - ако је, дакле, свештено лице, да се извргне, а ако је мирјанин, да се одлучи.

Посланица Генадија архиепископа: „Причешће опреснаком јесте причешће старе жртве, а не Новога завета. Јер Христос, примивши не опреснак, него хлеб, благослови и рече: ’Примите и једите’  - како сагласно кажу четири јеванђелиста и велики Павле. Ја, рече, примих како вам и предадох, јер Господ Исус Христос у ноћи у којој је предаван узе хлеб и, заблагодаривши, преломи и рече: ’примите и једите’ .

Ми, једући тело Господње живо и обожено, нисмо више под законом, већ под благодаћу. А закон све што говори, говори онима у закону: ’Старо прође и ево, све ново постаде’. А они који једу опреснаке, јер говоре да је и Христос јео, хоће и да се обрежу, јер се и Христос обрезао. Али Павле узвикује: ’Ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам ништа неће користити’. Притом, очигледно је да је пре законске Пасхе била Христова вечера, јер рече јеванђелист Јован: ’Исуса поведоше од Кајафе у претор не да се не би оскврнавили, већ да би јели Пасху’. Пре законске Пасхе не беше узакоњено јести опреснаке“.

Посланица Леонта архиепископа: „Они који суботе са опреснацима држе и говоре да су хришћани - нити су Жидови, нити чисти хришћани; слични су кожи риса, како каже Василије Велики, чија длака није ни црна, ни сасвим бела“.

Тако на основу канона Православне Цркве ми видимо да су данашњи прави богослови у праву и да на Западу нема хришћана, него тамо су јудео-хришћани.

Беседа у Недеља седму по Васкрсу - Светих Отаца I Васељенског Сабора