Напомена: видео запис дела беседе старца Дамаскина Светогорца изговорене на Духове можете погледати на нашем ТГ каналу:

Читамо на почетку Библију - у Рају, кад су Адам и Ева узели од забрањеног познања са „дрвета знања добра и зла“ - одмах је то забрањено познање ушло у људску природу и одмах су људи почели да покривају то забрањено познање, тј. голотињу, а то значи да је оно и даље остало забрањено и покривено, и даље је забрањено да се открива. Видимо даље Библију после изгнања из Раја, где се два пута говори: „Адам позна Еву жену своју“ и на много места у Библији говори се о познању мушкарца и жене. Овако говори Прва Књига Мојсијева: „Адам позна Еву жену своју, и она заче и роди Кајина“ (1Мојс.4:1). „И позна Кајин жену своју, и она заче и роди Еноха“ (1Мојс.4:17). И опет: „Позна Адам Еву жену своју: и она заче и роди сина, и назва му име Сит“ (1Мојс.4:25). „И позна Елкана жену своју Ану: и спомену њу Господ, и заче. И кад се испуни време и дани, роди Ана сина и назва му име Самуило“ (1Сам.1:19-20).

И Четврта Књига Мојсијева говори: „И сада убијте сваки мушки пол у сваком узрасту, и сваку жену, која позна (ложу) лежај мушки, убијте: а сваки узраст женски, које не познаше (ложу) лежај мушки, живе оставите... И душа човечијих од женског пола, које не познаше (ложу) лежај мушки, свих душа (беше) тридесет две хиљаде“ (4Мојс.31:17-18,35). И Књига о Судијама говори: „И послаше тамо збор двадесет хиљада мужева од синова силе (силних) и заповедише им, говорећи: идите и побијте све, који живе у Јавису Галадову оружјем (побијте) жене и децу: и ово учините: сваки мушки пол и сваку жену, која је познала (ложу) лежај мушки, побијте: а девице сачувајте. И учинише тако. И нађоше од оних, који живе у Јавису Галадову четиристо девица, које не познаше (ложу) лежај мушки“ (Суд.21:10-12).

Зашто се говори за мужа да он „позна жену своју“, и за жене да оне „познаше (ложу) лежај мушки“, и за девице да оне „не познаше (ложу) лежај мушки“? То познање указује на првородни грех познања од „дрвета знања добра и зла“ у Рају, тако да се увек понавља почетак човечанства својим редом: прво, грех познања „добра и зла“, затим проклетство Еви, које гласи: „У мукама ћеш рађати децу, и према мужу твоме је обраћање твоје, и он ће владати тобом“ (1Мојс.3:16), па затим проклетство Адаму, које гласи: „Да је проклета земља у делима твојим... трње и коров ће ти рађати, и ти ћеш јести траву пољску; у зноју лица свога јешћеш хлеб свој“ (1Мојс.3:17-19). Тако се увек понавља почетак човечанства својим редом: прво, грех познања „добра и зла“, затим проклетство Еви, па проклетство Адаму; мада Бог није проклео Адама и Еву, него је проклео земљу и рекао: „Да је проклета земља у делима твојим“, а Адаму и Еви је Бог изрекао епитимију, која је на спасење људима.

Нарочито блудом обнавља се оно још из Раја забрањено познање „добра и зла“ и због тога су тешке казне и последице од блудног познања. А у браку се опрашта тај првородни грех познања, уколико бива без страсти, као што се говори у Псалтиру: „Благо онима, којима се опростише безакоња и којима се покрише греси. Благо човеку, коме Господ неће урачунати греха“ (Пс.31:1-2).

Као што је познато, девственици и сви који беже од блудног познања, они су под заштитом Божијом и то потврђује Библија и два пута говори: „Сачувајте девице, „које не познаше (ложу) лежај мушки“. Због тога је ђаво толико упоран и на све начине настоји да увуче људе у блудно познање, да би их погубио, и он стално убеђује људе и говори им: то познање је природно, то није неки грех, па и ако је грех – то Бог лако опрашта. Али не слушај ђавола, јер по учењу Цркве, Спаситељ наш се разапео на Крсту, да би избавио људе од првородног греха познања, и на крштењу се опрашта првородни грех познања, који се преноси са колена на колено као што је речено у Библији: позна муж жену своју. У браку је тај грех познања одобрен, али без страсти – колико год је могуће, јер без тог греха познања не могу да се испуне ни епитимије изречене у Рају: не може да се испуни ни Евина епитимија, ни Адамова епитимија, јер те епитимије следују после греха познања и оне су на спасење људима. Према томе, епитимије су на спасење, а грех познања се прихвата као нужно зло у браку, јер без њега не могу да се испуне ни епитимије у браку.