На основу историје, коју је описао савременик Јована Кронштатског – И. К. Сурски

Ова догађај догодио се уочи Великог поста средином 50-их година 19. века.

Јован Кронштатски (у свету - Иван Иљич Сергијев), са одличним је завршио Богословију у Санкт Петербургу и као млад свештеник започео је своју службу у Кронштату.

Јован Кронштатски је много волео своје родитеље, посебно оца. Од дечака у породици преживео је само он, Вања (тј. Јован), најстарији син. Имао је још две сестре, млађе од себе.

Вањина љубав према родитељима била је обострана. Његов отац, Иља Сергијев, много је бринуо и волео сина. Он је служио као ђакон и био је велики трудбеник у животу. На последње паре он је послао Вању да учи у парохијску школу, а затим у богословију, и много је желео да га изведе у људе, тј. да Иван служи народу).

Иља Сергијев је рано умро, није доживео ни педесет година. Иван (тј. Јован) је веома патио због губитка вољеног оца. Он је хтео да напусти учење у Богословији и да се врати у село и помогне мајци и сестрама у домаћинству (у кућним пословима). Али мајка, Теодора Власјевна, чврсто је задржавала сина: „Ми ћемо се исхранити, Бог нас неће оставити. Твој покојни отац је много желео да ти учиш и да обављаш важну службу. Па обављај то своју службу“.

Иван је послушао мајку, завршио је са одличним Богословију и отишао да служи у тежак регион - Кронштат. Кронштат је био тежак регион: лопови, просјаци, алкохоличари и прогнаници чинили су већину његовог становништва. Јован се није бојао постављења у овај регион, свето верујући да ће уз Божију помоћ моћи да унесе промене на боље у његовом духовном животу. Што је касније и остварио. Али није о томе реч.

Уочи Великог поста, Јован Кронштатски се тешко разболео. Лекари су му прописали курс лечења и дали му најстрожу препоруку да остави пост и да једе месну и млечну храну да би оздравио. Јован је прихватио препоруке лекара за лечење, али што се тиче непоштовања поста, дао је овакав одговор: „Без благослова матере ја нећу примити такво решење“.

„А где је ваша мајка“? „У Архангелској губернији, село Сура, Пињежски округ“.

„Далеки је пут. Пишите што може пре“.

И ево сада, кад су му лекари дали такав пропис да остави пост, он је хтео да чује благослов матере и био је спреман да следи њему (том благослову), ма какав он био.

Није брзо достављена депеша Теодори Власјевној, требало је око две недеље.

За то време здравље сина се погоршало, али он је подносио бол и стрпљиво чекао одговор. Теодора Власјевна је била јака по карактеру, веома побожна жена, и чврсто је веровала у Бога. У свом решењу она је расудила просто: „Праведник ће вером живети“.

Послала је свој одговор сину. У саопштењу, које је добио од мајке, Јован Кронштатски је прочитао следеће: „Шаљем свој благослов, али мрсну храну јести током Великог поста не разрешавам ни у којем случају“.

Ето, како је тврда била вера ове жене, која је дала свету таквог великог светилника Цркве Христове као што је био отац Јован. Свака друга мајка, бојећи се за живот и здравље болесног сина, рекла би: „Једи слободно мрсно ако доктори наређују ради оздрављења“. Она је спомињала речи Писма: „Праведник ће вером живети“, и није се бојала за здравље сина и да прекрши пропис лекара, него је испунила заповест Божију о посту.

Јован је био крајње задовољан одговором своје мајке. Он је волео постове, знао је из свог искуства њихову исцелитељску моћ. Па и волео је и слушао своју мајку.

Лекари су зачуђено рекли њему: „Али да знате, ви ћете умрети“!

„Воља Божија да буде - мирно је одговорио Јован - зар ви мислите да ћу ја за живот заменити благослов своје матере и прекршити Господњу заповест: „Поштуј оца и мајку своју“?

И није прекршио (Господњу заповест)...

Пред крај тог Великог поста њему се вратило здравље.

Одушевљава нас ова дивна историја из живота светог праведног Јована Кронштатског о љубави и поштовању родитеља. Али још више нас одушевљава најважнија његова синовска љубав према Господу.