Руска Православна Загранична Црква оштро је осудила обнављање совјетске идеолошке праксе у савременој Русији, преноси "СПЖ" на српском језику.

Архијерејски Синод Руске Православне Заграничне Цркве (РПЗЦ) издао је оштро саопштење у ком изражава „дубоку забринутост због повратка идеолошких приступа 20. века у Русију“. Документ садржи оштру критику савремене руске политике сећања и упозорава на опасност рехабилитације совјетске идеологије.

Кључне оптужбе РПЗЦ

У свом саопштењу, РПЗЦ указује на неколико алармантних трендова у савременој Русији:

Ревизија концепције репресије. Синод критикује ревизију током 2024. „Концепта државне политике за овековечење сећања на жртве политичке репресије“. Према архијерејима РПЗЦ, нова верзија документа садржи „јасну тежњу да се оперу злочини безбожних власти 20. века“

Подизање споменика. Подизање споменика Стаљину и Дзержинском у Москви РПЗЦ назива „страшним“, описујући их као споменике појединцима чија се „нељудска и антихришћанска зверства могу убројати међу најтежа у двадесетом веку“.

Планови за обнову маузолеја. Синод осуђује изјаве о рестаурацији „идолопоклоничког маузолеја на Црвеном тргу“.

Дерехабилитација репресираних. РПЗЦ је посебно узнемирен укидањем рехабилитације појединаца који су неправедно осуђени под комунистима. Према Цркви, ради се о хиљадама случајева, укључујући и свештенство.

Критика односа према царској породици

РПЗЦ такође критикује појављивање изјава које оправдавају погубљење царске породице у руским медијима. У документу се цитира професор Јуриј Вјаземски: „Ја бих га и сам устрелио [Николаја II]“, што Синод назива „злокобним“ у контексту убиства у Јекатеринбургу.

Црквени архијереји изражавају жаљење што Московска Патријаршија „још увек није могла да се определи“ о питању аутентичности моштију царске породице.

РПЗЦ изјављује спремност „да пружи помоћ и молитвену подршку у супротстављању тим трендовима“. Синод позива православне „да недвосмислено одбаце таму прошлости, а ни на који начин не учествују у њеном оживљавању и прослављању“.

На крају документа истиче се да је задатак Заграничне Цркве „да остане у овом свету ослобођена веза са било којом државом, било којом партијом или светском идеологијом“.