У сабору Београдске патријаршије, и уопште у блоку србо-паписта, владају једноумље и слога по питању јереси и новотарија. Но када се ради о друштвено-политичким догађајима, србо-паписти су подељени у две фракције.

Једну фракцију, претежнију, која је на страни актуелне власти, предводе Буловић и Перић,

а другу, која је против власти, предводе бискуп Гргур немачки и мајмунолог (дарвиниста) Максим Васиљевић.

Наглашавамо: и први и други су ноторни јеретици и једнако велики непријатељи Светосавља и Српске Цркве!

(подсећамо на неке Гргурове јереси и непочинства чисто да би они који га симпатишу, политике ради, знали ко је: амерички шпијун, екумениста-читао Символ вере са папским филиокве у дубровачкој катедрали (овде:) и много пута се молио са инославнима, предводио пуч против патријарха Павла док је овај био у болници (овде:), новотарац који је оскрнавио Литургију, разрушио иконостасе и унаказио фрескописе, уводио жене у олтар, давао причешће из руке за време короне, обожавалац секташа Садгуруа, криминалац који је финансијски уништио епархију захумско-херцеговачку уваливши је у милионске дугове за које је заложио цркве и манастире под хипотеку (овде:), хедониста који је потрошио црквене милионе на своје аутомобиле, винарије, коње, зубе и сопствени "стајлинг", блудник који има жене чиме је прекршио монашки завет, инстаграмски "духовник" који подилази десетинама хиљада жена лажним саветима, између осталог да се могу причешћивати за време менструације...)

Услед поменутих различитих политичких назора, једна фракција о другој понекад изнесе у јавност неку прљаштину.

Тако је недавно новотарски сајт „Теологија.нет“, који је на страни фракције бискупа Гргура, објавио текст под насловом „Реп грдобе“, што је њихов осврт на протекли „Сабор“.

С обзиром да је први део тог текста критика што се „Сабор“ није бавио друштвено-политичким дешавањима у Србији, а не што се није ни дотакао питања јереси (већ у две саборске посланице), новотарија и разарајућег раскола, тај део је више-мање реакција на "трла баба лан“, па га изостављамо.

Други део текста, међутим, доноси скандалозну информацију о томе како „посте“ и шта једу „саборски оци“.

Ви сте, поштовани читаоци, сигурно приметили да у овом тексту нисмо, као раније, „саборске оце“ назвали „циркус који себе још увек зове Сабор“. Нисмо јер нам је наш духовник рекао да их тако не зовемо.

Но после читања јеловника „саборских отаца“, тешко да се ком правом вернику неће затрести џигерица и да се неће сетити (наравно, ако зна Нови Завет) назива и осуда које је Господ упућивао фарисејима свог времена:

„Породи аспидини!“, „змије и змијски породи!“, „гробови окречени!“, „деца ђаволова!“, „лицемери!“, „пуни гнусобе  и нечистоће!“, „синови пакла!“, „будале и слепци!“, „слепе вође!“, „који сте пуни изнутра отимачине и злобе!“, „који сте пуни лицемерја и безакоња!“, „који једете куће удовичке и размећете се дугим молитвама!“,  „прогонитељи пророка и праведника!“,  „који везујете тешка бремена и стављате их људима на плећа, а сами ни прст нећете да подигнте да их померите!”, „који проширујете своје мантије и ресе на одећи, волите почасна места на гозбама и прва седишта у црквама!“,

„ево кућа ће вам остати пуста!“...

+ + +

РЕП ГРДОБЕ

/.../ Увид у дневни ред Сабора указује да се на агенди архијерејских отаца једног дана нашао димљени бифтек и карпаћо од хоботнице (за оне који су строги према својим монашким заветима), праћен потажом од целера или телећом чорбом.

Наставак дискусије донео је пуњене равиоле са спанаћем, док је расправа кулминирала телећим котлетом на пиреу од батата, односно филеом ораде на пиреу од батата, у оба случаја праћено шпарглама.

Посни дани увек доносе посебне изазове, али омогућавају и то да се сви уједине у изнуравању свога монашког тела. Зато су се ствари доста умириле хладном димљеном пастрмком, ајваром, и сезонском салатом, праћеним паштетом са димљеним шараном.

Пригодна дискусија водила се уз аласку рибљу чорбу и равиоле.

Гриловани сом и смуђ са далматинском гарнитуром донели су преко потребно разрешење болних питања живота Цркве у историјском времену и простору, којима су сви учесници ове драме били измучени.

Трећи дан донео је нешто теже теме.

На реду је била гушчија џигерица за слабије духом, односно тартар од гамбора за оне одлучније.

Сличан однос био је када је на ред дошла јагњећа чорба односно крем чорба од рибе.

Пуњена домаћа тестенина била је фактор јединства који је ипак успео да обједини либералне и конзервативне снаге.

Међутим, увек ће разлика бити, а оне су можда и добре, тако да док су се једни определили за јаретину у млеку са младим кромпиром, други су били склонији филеу бранцина на пиреу од целера.

За све оне којима је јединство наше Цркве претежна брига, још један посни дан, донео је преко потребно растерећење.

Пример истински саборности наших архијереја и чињенице да сви дишу истим духом донело је свевладичанско јединство око кључних питања Цркве.

Прве назнаке сагласја донела је паштета од лососа и димљеног шарана, праћена салатом од морских плодова.

Карпаћо од бранцина са преливом од лимуна је донекле разбудио духове, али су се они убрзо поново смирили крем потажем од гамбора.

Сармице од блитве са рибом унеле су на Сабор онај прости дух нашег народа за којим оци често носталгично уздишу, не препознајући га више код савремене омладине опхвране земаљским похотама.

На крају, све оно што је мучило Цркву и оптерећавало њен живот у историјском времену и простору, некако се сложило и разрешило уз реп грдобе са шпарглама на пиреу од целера.

+ + +

Грдоба, иначе, живи на самом дну. Неки је зову и „монах-риба“. А неки опет „морски ђаво“. Мало се креће да не би трошила енергију. Својим изгледом вара друге рибе, наводећи их да јој приђу само да би их одмах потом прождрла. Оне су за њу, ипак, само храна. Реп јој је делиција, јер је без костију и подсећа на јастога. Који нема кичму“.

Преузето са новотарског сајта "Теологија.нет"