Исус предаде дух у деветом сату: „Христос је живео на земљи тридесет три године, а у паклу је био тридесет три сата. Предао је дух у петак у деветом сату (петак 15 часова), и васкрсао је у недељу у шестом сату (у 00 часова - поноћ, субота наспрам недеље), све тридесет три.“

„А од шестог часа наста тама по целој земљи до деветог часа; и око деветог часа повика Исус из свег гласа: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?... И повика Исус из свег гласа и испусти дух. И гле, завеса храма раздере се на двоје од горе до доле; и земља се затресе; и стене се распадоше; и гробови се отворише; и многа тела светаца који су умрли устадоше; и изашавши из гробова по васкрсењу његовом, уђоше у свети град и показаше се многима. А капетан и они који беху с њим, чувајући Исуса, видевши земљотрес и све што се чинише, уплашише се веома говорећи: Заиста, овај човек беше Син Божији.“ (Матеј 27: 45-46, 50-54) Према црквеном уставу, дан је подељен на 12 сати дана и 12 сати ноћи. Дан почиње у 06:00, што је према Цркви нулти сат дана. Сходно томе, 09:00 је 3. сат, 00:00 је 6. сат, 15:00 је 9. сат, 18:00 је 12. сат и нулти сат ноћи, 21:00 је 3. сат ноћи, 00:00 је 6. сат ноћи, 03:00 је 9. сат ноћи, 06 је нулти сат дана, респективно.

 Треба имати на уму да у Цркви нема померања сати за летње рачунање времена. То јест, на пример, 15:00 према промењеном летњем рачунању времена, биће 14:00 према непромењеном времену према Црквеном уставу.

Бесмислена промена времена, поред тога што негативно утиче на људски биолошки ритам и организам, још је једна иновација безбожних масона и „црквених“ астронома језуита, као и нови (грегоријански или новојулијански) календар.

На пример, први који је предложио промену сати за летње рачунање времена био је високи јудеомасон и „отац америчке нације“ – Бенџамин Френклин.

Промену календара извршио је језуитски професор, астроном и свештеник Кристофер Клавијус, који је рођен у Баварској. У истој Баварској, такође језуитски професор Адам Вајсхаупт, касније ће починити још једно безбожно дело, стварајући ред Илумината. Сврха ових промена је да се посеје раздор, забуна и ПОДЕЛА МЕЂУ ОНИМА КОЈИ ПРОСЛАВАЈУ ПРАЗНИКА.

 Чак и данас, неке од такозваних „званичних“ цркава славе по старом јулијанском црквеном календару, а друге по новом језуитском папском календару. Ово је директно кршење канона Свете Цркве, који су установили јединствено празновање за све вернике: „Нека благоразумље ваше светости размисли о томе колико је непохвално и неприлично што истих дана једни посте, а други празнују...“ (Цар Константин, „Историја Цркве, књига I, поглавља 7, 10 и 11“ Теодорит Кирски.)

– То су речи цара Константина, изговорене у вези са усвајањем ЈЕДИНСТВЕНОГ КАЛЕНДАРА ТОКОМ ПРВОГ ЦРКВЕНОГ САБОРА (када је решено питање које је делило вернике око празновања Васкрсења Христовог).

 Свето Предање такође каже следеће: „Као ревнитељ Православља и побожности, Јустинијан је водио велику бригу о богослужењу у Православној Цркви и сјају храмова као места богослужења. У свој законик је, између осталог, укључио ЗАКОН О ОБАВЕЗНОМ СВЕОПШТЕМ ПРОСЛАВЉАЊУ празника Рођења Христовог, Крштења Господњег и Васкрсења, Благовести Пресвете Богородице и других“ „Житија светих – Живот Светог Цара Јустинијана“

 ТО ЈЕСТЕ, ПРОСЛАВА СЕ ОДРЖАЛА ЗАЈЕДНО У СВИМ ПОМЕСНИМ ЦРКВАМА. НЕШТО ШТО ЈЕ НАМЕРНО ПРОМЕЊЕНО У САВРЕМЕНИМ ЗВАНИЧНИМ „ЦРКВАМА“ КОЈЕ СУ ЗАПАЛЕ У ЈЕРЕС, ЈЕР НЕКЕ ОД ЊИХ ПРОСЛАВЉАЈУ ПО СТАРОМ ПРАВОСЛАВНОМ КАЛЕНДАРУ, А ДРУГЕ ПО НОВОМ ЈЕРЕТИЧКОМ ПАПСКОМ КАЛЕНДАРУ. ЗАКОНИ СВЕТОГ ЦАРА СУ ЗАБЕЛЕЖЕНИ У ДОКУМЕНТИМА СА ВИЗАНТИЈСКИМ ЦРКВЕНИМ ПРАВИЛИМА И ПРЕДСТАВЉАЈУ БИТНИ ДЕО ЦРКВЕНОГ ПРАВА. ЊИХОВА ПРОМЕНА ОД САВРЕМЕНИХ ЈЕРЕТИЧКИХ ЕКУМЕНСКИХ „ЗВАНИЧНИХ“ ДРЖАВНИХ ЦРКАВА, ЗАПРАВО ПРЕДСТАВЉА ГРУБО И НАМЕРНО ЈУДОМАСОНСКО КРШЕЊЕ КАНОНА, ПРАВИЛА И ПРЕДАЊА СВЕТЕ ЦРКВЕ, ШТО ЈЕ ЈОШ ЈЕДАН ДОКАЗ ЊИХОВОГ ДУГОГОДИШЊЕГ ОТПАДНИШТВА ОД СПАСОНОСНОГ ПРАВОСЛАВЉА И ЊИХОВОГ ПРЕТВАРАЊА У ХОДНИК КА ПАКЛУ, ОВДЕ НА ЗЕМЉИ, ОДАКЛЕ СВАКО КО ПРЕЂЕ ЊИХОВ ПРАГ ИДЕ У ПАКАО!!!

Још један фундаментални и смешан апсурд у „реформисаном“ богослужењу „новојулијанских“ цркава јесте подела покретних и непокретних празника – неки остају по старом календару, други „прелазе“ на нови?! СВЕ ОВО ЈЕ ЗАПРАВО ЈОШ ЈЕДНА ПРЕВАРА И ИГРА ЗА ОБИЧНЕ ЉУДЕ ОД СТРАНЕ СЛОБОДНИХ ЗИДАРА, КОЈИ ДУГО УПРАВЉАЈУ ОВИМ „ДРЖАВНИМ“ ВАСЕЉЕНСКИМ ЦРКВАМА И САМОУЗДАНО ВОДЕ СВОЈЕ СТАДО КА ЂАВОЛУ.

Није само то. Финска Црква, која је „православна“ „сестринска“ црква бугарске „патријаршије“, такође је променила датуме непокретних празника везаних за прославу Васкрсења. То практично крши каноне Свете Цркве, који предвиђају да се приликом прославе Васкрсења Господњег морају поштовати четири услова:

1. Мора бити после пролећне равнодневице; (20. март 2024.)

2. Мора бити после пуног месеца који непосредно следи након њега; (25. март 2024.)

 3. Мора бити прве недеље после поменутог пуног месеца; (31. март 2024.)

 4. Овај празник не сме да се поклапа са јеврејском Пасхом, од које зависи одређивање његовог времена (јеврејска Пасха се завршила 30. априла - следећа недеља је 5. маја 2024. - ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО ЈЕ БИЛО У НЕДЕЉУ ПОСЛЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ!)

На пример, 2024. године, Финска „православна“ црква, заједно са римокатолицима, англиканцима, лутеранима и другим протестантским несветим конгрегацијама, ПРОСЛАВИЛА ЈЕ 31. МАРТА, МНОГО ПРЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ПАСХЕ, КОЈА СЕ ЗАВРШИЛА 30. АПРИЛА!

Ево шта црквени канони заповедају о њима: „Нека сви који се усуде да прекрше одлуке Светог и Великог Сабора, одржаног у Никеји, у присуству благочестивог и богољубивог цара Константина, о празнику спасоносног Васкрсења, буду екскомуницирани и искључени из Цркве, ако наставе да се противе доброј одлуци…“ (Антиох. 1) „Хришћани не смеју да славе са Јеврејима, ЈЕР ЊИХОВ НЕВЕРСКИ ПРАЗНИК МОРА ДА ПРЕТХОДИ ВАСКРСЕЊУ ГОСПОДА. Свештеник који ово не испуњава мора бити свргнут. То је такође одредио Антиохијски Сабор у свом првом правилу.“

Тумачење 7. апостолског канона од Зонаре „Али Васкрсење славимо НЕ КАДА СЕ СЛУЖИ ЈУДЕЈСКА ПАСХА, НЕГО ПОСЛЕ ЊЕ“ Тумачење 7. апостолског канона од Валсамона И ОВДЕ СЛЕДИ НЕШТО ИЗУЗЕТНО ВАЖНО У ПОМЕНУТОМ ПРАВИЛУ АНТИОХИЈСКОГ САБОРА:

„И сабор искључује из свештенства не само такве, него и све оне који се усуде да буду у заједници са њима, након што буду свргнути из свештенства...“. (Антиох. 1)

 ТО ЈЕСТЕ, ПРЕМА КАНОНИМА ЦРКВЕ, НЕ САМО, НА ПРИМЕР, ФИНСКО СВЕШТЕНСТВО И ЛАИЦИ НИСУ ИСКЉУЧЕНИ ИЗ СПАСЕЊА БЛАГОДАТИ, ВЕЋ И СВИ ОНИ КОЈИ НАСТАВЉАЈУ ДА БУДУ У МОЛИТВИ И ЕВХАРИСТИЈСКОЈ ЗАЈЕДНИЧКОЈ СА СВОЈОМ ЦРКВОМ, А ТО СУ СВЕ ЛОКАЛНЕ САВРЕМЕНЕ „ЗВАНИЧНЕ“ ЦРКВЕ, УКЉУЧУЈУЋИ ПОНОВО И БУГАРСКУ.

Свети Викентије Лирински пише у својим „Перегриновим мемоарима о старини и заједници православне вере против бескорисних новотарија свих јеретика“ да ко год жели да „ИЗБЕГНЕ МРЕЖЕ ЈЕРЕТИКА И ОСТАНЕ У ЗДРАВОЈ ВЕРИ, МОРА СЕ ОБЕЗБЕДИТИ“ И НАПУСТИ ЊИХОВ СКУП, ЈЕР ЋЕ И САМИ БИТИ „ИСКЉУЧЕНИ“ СА „СВИМА КОЈИ СЕ УСУДЕ ДА БУДУ У ЗАЈЕДНИЧЕЊУ СА ЊИМА“, ПО ПРАВИЛУ АНТИОХИЈСКОГ САБОРА!!! РЕШЕЊЕ СИТУАЦИЈЕ ЈЕ ПОКАЈАЊЕ, АНАТЕМА ЕКУМЕНИЗМА СА НОВИМ КАЛЕНДАРОМ И ПРЕСТАНАК МОЛИТВЕНОГ ЗАЈЕДНИЧЕЊА СА ЈЕРЕСИ! ОВО ЈЕ ПРЕПИСАНО ПОМЕНУТИМ КАНОНИМА И ПРАВИЛИМА ЦРКВЕ (на пример, Прво правило Другог светског васељенског сабора; 15. правило Двоструког цариградског сабора; 7. чин Седмог васељенског сабора; Седмо правило Другог светског васељенског сабора, итд.).