Кратка напомена Уредништва: Протојереј Всеволод Чаплин је, најпре, деценијама био један од водећих руских и светски екумениста, који је заузима високе фунције у сатанистичком ССЦ-у. Но, неколико година пред крај живота се јавно покајао и постао водећи руски ревнитељ. На жалост, живот проте Чаплина се прерано завршио 2020. године, напрасно умро, наводно од ифаркта, излазећи из цркве после недељне Литургије...

 „... вера и одлучна државна акција не противрече једно другом - колико год покушавали да нас убеде да хришћанин не може бити патриота своје Отаџбине, не може бити особа која врши државну власт. Читава ова стварност, која се односи на кнеза Владимира, даје нам веома важну поруку за будућност. Рус не може бити паган. Рус не може остати без вере. Рус не може опстати ако се клања идолима, каквим год, укључујући и модерне и модне - идоле потрошње и недостатка идеја.

 „И власт не би требало да се искључи из идеолошке сфере, из духовне сфере. Ако је одсутна из тих сфера, онда народ остаје без кормила и без једара. А то значи да је веома рањив пред било каквим спољним опасностима.“ Као што су и они народи који су пропустили своју идеолошку, духовну сферу, не сматрајући је важном, били рањиви и изгубили своје место у историји.“

„Хвала Богу што људи који су недавно рекли да не може бити ограничења слободе — осећају из свог животног искуства, из искуства векова, да и богопросвећена мудрост, укључујући и ону изражену у Црквеном предању, и једноставно мудрост историје сугеришу: не може бити слободе која није ограничена законом. Не може бити слободе која није ограничена моралом. Не може бити слободе која није ограничена разматрањима очувања живота и мира међу људима који различито схватају слободу.“

„... и библијска традиција, укључујући Нови завет, и имена многих светаца, и литургијско наслеђе Цркве, на које сам се управо осврнуо, наводећи цитат, кажу да је хришћанин дужан да брани своју веру, света места, своје ближње, користећи силу закона, тражећи од државе да спроводи закон када је то потребно, и користећи физичку силу, силу оружја у оквирима закона.“ И овде нема два мишљења, то је управо учење светаца.“

„Принцип секуларности државе, ако пратимо Закон „О слободи савести и верским удружењима“, углавном претпоставља да верска удружења нису органи власти, а држава не носи верске функције. Принцип секуларности државе значи управо то и само то, и стога су сва његова широка тумачења прилично вештачка. Она одражавају покушај да се значајан део друштва, односно православни хришћани који чине Цркву, искључи из друштвених процеса.“ „...хуманизам је поглед на свет, политички систем и идеологија која човека, непромењеног грешног човека, поставља у центар универзума, у центар политичког система, у центар права. А то је систем по својој природи погрешан. Знамо одакле је дошао - из тајних друштава у Западној Европи, делимично из окултизма.

Дакле, човек уопште није добар у својој слободној држави. Човека треба мењати, понекад и присилом. Без тога, друштво усредсређено око човека испада самоубилачко.

Хуманизам је антиљудски, античовечански. Хуманизам, односно идеја хуманизма, довела је до најмонструознијих злочина у двадесетом веку. Уосталом, и нацисти и комунисти – стари бољшевици – сматрали су себе проводницима хуманизма, опростите ми што се ругам „светом“ термину.“

„Црква, народ и власт су једна целина. Принцип „симфоније“ – најближе сарадње верских и световних власти – добро је познат из византијске и руске историје. Негде и некада је извођен боље, негде и некада – горе. Али је увек био један од темеља православног друштвеног идеала. И, наравно, подразумевао је да власти – црква и држава – треба да делују у договору са народом.“

Протојереј Всеволод Чаплин (+ 31.03.1968 – 26.01.2020),

 „Уочи Армагедона. Слобода. Живот. Будућност“ („Свет књиге“, ​​2019)