„Подаци људи су постали роба. У Русији можете купити све податке о одређеном грађанину за само неколико хиљада рубаља“

+ + +

Објављен је важан извештај Савета за људска права о претњама актуелне дигитализације, која је постала опасна за земљу

Савет за људска права при председнику Руске Федерације (СПЧ) објавио је посебан извештај са значајним насловом „Дигитална трансформација и заштита права грађана у дигиталном простору 2.0“.

У њему се не само наводе конкретне бројне чињенице о кршењима у овој области, већ се каже и да је дигитализација постала идеологија која прети земљи. Шта каже документ и како га стручњаци коментаришу - у материјалу Накануне.РУ.

Иако су права грађана заштићена Уставом Руске Федерације и чак су ојачана амандманом из 2020. године (клаузула „м“ члана 71), који говори о обезбеђивању безбедности појединца, друштва и државе током дигитализације, у ствари, управо та дигитализација се уводи непромишљено, без дужног оправдања, у журби, често насилно, на „тепих“ начин. А дигитализација јавне управе и урбане средине добила је карактер типичне бирократске кампање, која подсећа на „перестројку и убрзање“ из 1980-их, када је земља уништавана иза лепих речи и слогана. И иако се у извештају не помиње уништавање земље, поређење са перестројком је више него речито.

Дигитализација представља огромну опасност, јер подаци грађана цуре ко зна где, укључујући и иностранство.

Уз све ово, Русија још увек нема ниједан документ који би регулисао односе и активности у дигиталном простору. Док идеологија дигитализације противречи вредносним основама уставног система Русије. Она схвата човека и грађанина на сасвим другачији начин него што је прихваћено у Русији. Ова идеологија се заснива на следећим главним постулатима:

 • о потпуној прорачунљивости целокупног живота особе;

• о потпуној предвидљивости и недостатку алтернатива трендовима друштвеног развоја;

• о тоталној контроли над животима људи.

У суштини, идеологија дигитализације је радикални технолошки детерминизам, што значи дехуманизацију друштва. И заразила је широке слојеве светске технолошке и финансијске елите, ствараоце масовне културе, међународне организације, део руске елите и званичнике. Идеологија дигитализације нам омогућава да „оправдамо“ формирање нове „дигиталне класе“, а самим технологијама – да преузму стварну власт, коју им нико није делегирао. Званичници су у стању „административног одушевљења“ (Ф.М. Достојевски).

„Од настанка првих држава до данас, у односу између „власти и народа“, линије раздвајања између привилеговане класе и остатка становништва традиционално су се повлачиле дуж две главне линије: друштвеног статуса и нивоа материјалног богатства. Увођењем тоталне дигитализације, стварна моћ је концентрисана у рукама програмера, власника и оператера дигиталних технологија и платформи... Стварно присуство скривених („сенковитих“) моћи, могућности и полуга утицаја на грађане и друштво међу „дигиталном класом“ – уз готово потпуно одсуство одговорности – ствара велике ризике за права и слободе руских грађана, као и за стабилност „традиционалне“ државне власти... Питање је: у којој фази ће држава и друштво схватити ову претњу?“ – наводи се у извештају СПЧ-а.

Тренутно, у Русији, највећи део промета великих корисничких података (биометријских, геоподатака итд.), које прикупљају пословни субјекти и јавна правна лица, остаје у „сивој правној зони“. Огромне количине података о грађанима се прикупљају и обрачунавају без њиховог пристанка, а затим се више пута копирају, преносе, препродају, користе за рекламирање, надзор итд. Штавише, огроман проблем није само прикупљање, већ и обрачун личних података на основу индиректних знакова у „великим подацима“ са њиховим накнадним свођењем на „дигитални профил“ грађанина. Ово уопште није регулисано, пошто закон регулише само прикупљање и пријем података. Али они се одавно могу израчунати: особа није формално никоме ништа пружила, већ је на основу других података већ потпуно израчуната и направљен њен дигитални профил.

„Специјално спроведени експерименти показују да за неколико сати можете купити сет фотографија и видео записа о свом путовању у други град, добијених са камера система „Безбедан град“ – да бисте се погледали на аеродрому и на улицама града који сте посетили. Систем „тепих“ видео надзора свих грађана, створен наводно ради безбедности, пати од људског фактора и коруптивног капацитета таквих служби“, пишу аутори.

Зашто уопште дигитализовати све? Ако се оригинал документа препозна као његова електронска верзија, како кажу дигитализатори, онда ускоро људи могу остати уопште без докумената: могу бити избрисани или оштећени. Носачи информација живе не дуже од 20 година: сада је готово немогуће читати дискете, које су биле у употреби још 2000-их. Исто важи и за хард дискове. Просечан век трајања оперативних система и канцеларијских апликација такође не прелази 20 година. Покушајте да прочитате „документ из 1990-их“ – нећете моћи, јер практично нема рачунара са оперативним системима MS DOS, Windows 3.1, Windows 1998. Исти проблем је и са програмским језицима који се користе за креирање ИТ система – за 20-25 година биће немогуће одржавати их и развијати. То јест, дигитализација свих података не повећава поузданост складиштења, већ је драстично смањује, ствара ризик од заборава и губитка података.

Од 2021. године, људима који први пут запошљавају више се не издају радне књижице. Имају само електронске информације. Да ли ће моћи да потврде своје радно искуство за 40 година, с обзиром на ове трендове? Нико неће одговорити на ово питање.

 Сам речник дигитализатора их одаје: говоре о „неоткривеним индустријама“ образовања и медицине, мислећи на огромне будуће профите за оне који их „распакују“, односно прво приватизују ове индустрије. Такви изрази подсећају на „дигиталне Чубајсе“ опседнуте профитом и моћи.

За Русију, све ризике погоршава чињеница да већина „екосистема“ није домаћа, већ страна. Њихова широка употреба, укључујући и од стране представника јавног сектора, ствара директну претњу „дигиталне колонизације“ Русије у интересу других земаља. Тако, удео америчких дигиталних платформи у РуНету чини више од 50% корисничких налога на друштвеним мрежама, око 50% претрага, више од 90% налога у месинџерима и више од 95% прегледа видео записа. Колико често се ове бројке изговарају?

 „У Русији се све више позајмљује и имплементира готове западне технологије и платформе. 90-95% свих система вештачке интелигенције који се тренутно стварају у Русији и представљају као домаћи развој засновани су на јавно доступним отвореним решењима (тзв. неуронским оквирима) Гугла и Фејсбука*, а не на домаћим софтверским решењима“, наводи се у извештају.

Истовремено, до 2030. године, власти ће креирати „дигитални профил“ свих школских ученика. У ствари, они су приморани да пређу на стране дигиталне сервисе, представљене као руске. Исто важи и за присиљавање свих грађана на искључиво електронску интеракцију са властима, за које дигитализација постаје зид који их одваја од народа.

Шеф Савета за људска права Валериј Фадејев био је прилично оштар на представљању извештаја. На крају крајева, оно што не би требало да буде постало је де факто норма живота. Дигитализација је продрла у све сфере живота, а грађани трпе губитке од око милијарду рубаља дневно! Мешање у лични живот је постало широко распрострањено. Али шта је са приватношћу личног живота, заштићеном у Уставу?

„Моје колеге и ја смо погледали податке које Јандекс, на пример, манипулише. Било која већа платформа ради исто. То су тренутне претплате, историја слушања музике, историја претраге, подаци о локацији, кликови, упити, локације, језик, подешавања преференција, расположења нумера итд. То је огромна количина информација које свака таква услуга прикупља о нама. А ми само означимо кућицу, не гледамо је и дајемо дозволу за коришћење наших личних података. Замислите да ФСБ или Министарство унутрашњих послова пошаље писмо свим грађанима Русије тражећи од њих да дају сагласност за обраду било каквих личних података, укључујући кретање, телефонске разговоре, преписку итд. Бићемо изненађени. Рећи ћемо да је то чудно. Постоји закон о оперативно-истражним активностима, само по налогу суда. Али ФСБ неће слати таква писма. Имам питање: зашто приватне компаније прикупљају било какве информације о нама? На пример, као грађанин, много више верујем ФСБ-у него приватним компанијама. Али ФСБ то не захтева од мене... Зашто приватне „Компаније не само да не настоје да заштите наше личне податке, већ верују и да се то може манипулисана на било који начин“, рекао је Фадејев.

Развијајући ову тему, члан Савета за људска права, специјалиста за вештачку интелигенцију Игор Ашманов, рекао је да вештачка интелигенција није ствар погодности, како се често представља. Она је пре свега војна технологија. А у сектору одбране је неопходна. Али оно што се данас дешава, када се вештачка интелигенција уводи у друштвену сферу, представља огроман ризик.

„Грађанин се посматра као вектор својстава, као дигитални феномен којим треба управљати. То редовно видим у разговорима са систем администраторима великих сервиса. За њих су људи вектор, немају права, само својства. То је класни однос. Ствара се паралелна влада и паралелна дигитална класа, коју карактерише њен став према дигиталним средствима производње. Добили су огромну моћ која им омогућава да манипулишу људима. Они су то одавно схватили, због чега постоји такав отпор према било каквим дигиталним законима који ограничавају ову моћ. То је ново дигитално племство!“ На СПИЕФ-у, један званичник је рекао како би било дивно када би особа шетала парком, запалила цигарету, а систем је препознао и рекао: не пушите, штетно је. Али у ствари, ово је затворска пракса! Овај званичник озбиљно верује да би цела земља требало да спроведе затворску праксу не само шпијунирања људи, већ и за викање“, рекао је стручњак.

Подсећа да су правила која одређују шта је добро, а шта лоше ушивена унутра од стране непознатих људи. А сама правила су непозната никоме осим програмерима и власницима ових сервиса. Ово је покушај контроле морала људи. Штавише, није јасно у које сврхе.

„Вести од прошле недеље. Пентагон је ефикасно регрутовао техничке директоре највећих технолошких компанија (Google, OpenAI, итд.) које развијају вештачку интелигенцију за војску, дајући им чин пуковника. Шалама је дошао крај. Тамо ће све бити апсолутно класификовано, спустиће се завеса тишине. То нису технологије двоструке намене, то су војне технологије... Али ми се не трезнимо. Дигитализатори верују да ће се сви навикнути на то и да неће причати о својим правима. Сав криминал се већ преселио у дигиталну сферу, јер је добио огромну чистину, где нема никакве контроле. А они који се боре против закона о ограничавању вештачке интелигенције боре се да та чистина буде отворена за криминал. И долази до промене модела - од зарађивања новца до тероризма. Не можемо а да не ограничимо дигитализацију, онда једноставно нећемо преживети“, закључио је Ашманов.

*забрањено у Руској Федерацији као екстремистичка друштвена мрежа

Превод: „Борба за веру“