|
 Отворено писмо Светог манастира Есфигмен осталим 19 манастирима Свете Горе
О затварању копнене границе Свети манастир Есфигмен, Света Гора – Атонска Бр. протокола: 4, — 14. јул 2025. (Н.К.) Отворено писмо манастирима Свете Горе Пречасни оци,
Као што је добро познато, наше братство свакодневно од 2005. године трпи све врсте тешкоћа од наших прогонитеља, Кацуљеридиса [лажног братства које је основала Васељенска патријаршија у Кареји]. Поновљене тужбе и жалбе, кршење индивидуалних слобода и права, лишавање права на слободно кретање, забрана приласка и пристајања глисера који обавља дневну руту до Свете Горе, намерна забрана снабдевања храном, лековима, горивом и основним потрепштинама - то су само показатељи прорачунатих мера усмерених на наше физичко истребљење. Врхунац, међутим, преплављујуће „братске љубави“ наших прогонитеља је операција изведена прекјуче – уз сагласност, као и увек, Свете заједнице – како би се затворила једина тачка копненог пролаза и снабдевања нашег манастира, такозвани „Караули“, што је заиста и учињено. На граничном бетонском зиду, који представља копнену границу између Свете Горе и спољашњег света, са стране села Неа Рода на Халкидикију, додате су тешке, високе гвоздене ограде, које у суштини затварају загушљиви полицијски кордон око нас. Од сада је немогуће да било каква хуманитарна помоћ стигне до нашег манастира копненим путем. Браво, дакле, нашим прогонитељима и оцима Свете заједнице, које сада питамо: Да ли можда сматрате да је урађено дело постигнућа? Да ли сте дошли на Свету Гору да бисте се бавили делима искључивања и истребљења своје сабраће монаха, или ради спасења своје душе? Да ли верујете да ће вам осуђивање монаха на смрт глађу зато што следе другачији духовни пут донети похвалу у будућем животу? Заиста, парадокс у овом случају је да, управо у тренутку када нас давите, истовремено држите громогласне и узвишене проповеди о љубави према људима, наглашавајући им да је Света Гора место братске љубави и духовне утехе. Наши мудри људи кажу: „Учитељу, ти који си некада учио...“ Сетите се, чак и само форме ради, када сте ви сами први пут показали братску љубав и духовни дијалог према есфигменитским монасима. Да вас подсетимо? Ни једном! Напротив, списак мера и санкција против нас је изузетно богат и дугачак. Питамо се и следеће: многи наши прогонитељи су јеромонаси. Како онда, после свега што смишљате, приступате олтару? Како се усуђујете да изговорите молитву: „Господе, пошаљи руку Своју са висине пребивалишта Свога и ојачај ме за Твоју садашњу службу“? Какво утешњење за Божанску Литургију Бог пошаље ономе ко је небратски и непопустљив? Затим, пре него што обучете свештеничке одежде, перете руке у Светом Умиваонику, говорећи молитву: „Опраћу руке своје у невиности...“ и другде: „Али ја сам ходао у невиности својој.“ Тешко вама! Какве невине руке, каква невиност? Да ли сте потпуно слепи? Ви сте одговорни као морални подстрекачи чак и за смрт наше браће, а ви се, без стида, усуђујете да служите Литургију? Игуман Есфигмена архимандрит Методије Али чак и за све вас који сте прости монаси, којим рукама држите своје молитвено уже или подижете руке у молитви и проглашавате: „Господе Исусе Христе, помилуј нас“? Да ли сте се, можда, смиловали својој браћи? Не! Како онда имате смелости да призовете Божанску милост? Жао нам је што то помињемо као пример, али је потпуно потврдан. Личите, драги наши прогонитељи, на књижевнике и фарисеје, који с једне стране нису желели да уђу у Преторијум, наводно да се не би оскрнавили, али су с друге стране потписали незакониту смртну пресуду безгрешном Исусу. Тако и ви... „браћо“! С једне стране, празне, плитке, фарисејске проповеди о љубави према ближњем, а с друге стране, у сали Свете заједнице, одобрили сте изградњу пројекта у Караулију, као и многе друге нељудске мере против нас, и потписали сте, као други Понтије Пилат, наше физичко истребљење смрћу глађу! Када на Судњи дан чујете Учитеља како изговара Јеванђеље говорећи: „Што год учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт. 25:40), какву ћете одбрану дати у том страшном тренутку, јадни? Ваш велики тужилац ће тада бити ученик љубави, Син Грома, Јован Богослов, који нам каже: „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата свога, лажов је; јер који не љуби брата свога кога види, како може љубити Бога кога не види? И ову заповест имамо од Њега: Ко љуби Бога, љуби и брата свога“ (1. Јованова 4:20–21). Шта ћете, дакле, рећи у своју одбрану? Ми се не љутимо због недостатка потрепштина. Бог који је човекољубив, који нас милује и храни својим богатим даровима, обезбедиће нешто и за нас, упркос вама, да не бисмо умрли од лишавања материјалне хране. Наше лишавање јача нашу одлучност и исповедништво, доноси нам духовну радост, борбено буђење, већу жељу за стицањем небеских добара и духовну радост. Али за ваш сопствени духовни пут, ми смо тужни и тугујемо. Желимо вам искрено покајање што је пре могуће! Заступник пред Господом, Игуман Светог манастира Есфигмена Архимандрит Методије са својом браћом у Христу Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
Превод и припрема: IСХС + NIKA |
