Још се у српској јавности нису стишале расправе у чије име министар за европске интеграције Немања Старовић најављује спремност званичног Београда на „велике компоримсе“ у преговорима са Приштином, као ни јавни спорови ко је кога преварио потписивањем Бриселског споразума, кад се јуче „температура подигла“ најавом да би СПЦ могла да потпише „темељни уговор“ са властима самопроглашене косовске државе.

Појавио се чак и документ, уз спекулације да су јуче о њему у име СПЦ преговарали, без навођења са ким, њен поглавар патријарх Порфирије (Перић) и његов духовни отац, иначе члан у актуелном саставу Синода епископ бачки Иринеј (Буловић). Из Епархије бачке нашем листу јуче је саопштено да су све спекулације на појединим сајтовима као и страначка саопштења на ову тему „чисте измишљотине“.

Поједини сајтови који се баве националном и црквеном тематиком најавили су за јуче састанак о „темељном уговору“ на коме су СПЦ требало да представљу патријарх Порфирије и владика Иринеј бачки, а наводно је међу темама била и припрема овдашње јавности за предстојеће „акције“ на КиМ.

Потом је Покрет обнове Краљевине Србије јуче ујутру јавно апеловао на врх СПЦ да не прихвати „такозавни темељни уговор који је понудила лажна држава Република Косово у складу са антиуставним и велеиздајничком француско-немачким споразумом“, твдећи да је јуче о томе требало да се одлучи. У ПОКС-у нису могли да кажу са ким је „двојац“ у врху СПЦ наводно преговарао. „Било какво потписивање формалног уговора између СПЦ и тзв. Републике Косово на нивоу две независне, уговорне стране, значило би де факто и де јуре признање лажне државе Косово. То отвара пут да ‘поново будемо преварени’ и да осим признања њихове независности, СПЦ не добије никакву правну и суштинску заштиту приштинских власти. Потписивање предложеног жтемељног уговораж значило би и да тзв. Република Косово има право да започне формирање тзв. Косовске православне цркве и да у перспективи отвори простор у наредним деценијама за преотимање највећих српских светиња „, упозорио је у писаном саопштењу Владимир Јелић, председник ПОКС-а и народни посланик.

Док у седишту Епархије бачке тврде да је све „измишљотина“, а у патријаршијским круговима нема ни незваничних вести о састанку на коме су патријарх Порфирије и владика бачки јуче наводно били сабајле у шест сати ујутру, поједини високи политички, али црквени извори тврде да спекулације о „темељном уговору“ нису само празна прича.

Од како је председник Србије Александар Вучић дао наводно усмену сагласност на Француско-немачки план за КиМ и Охридски споразум, као његов оперативни део, патријарх Порфирије увео је строгу забрану не само свештенству Архиепископије београдско-карловачке, чији је надлежни архијереј, него и целом архијерејском сабору СПЦ да јавно коментаришу било шта везано за ова документа и ситацију на КиМ.

Према Данасовим незваничним сазнањима, дисциплинске мере су строге – помно се контролишу телефонски позови, СМС поруке и други видови комуниакције у СПЦ – од искушеника и свештеника до владика, од којих су многи новим декретима од прошле године, а на основу радног стажа узнапредовали у титуле архиепископа и митполита. На последњем мајском Сабору, осим редовног епархијског извештаја надлежног епископа рашко-призренског није било ни речи о КиМ, нити о последицама спровођења по државне и националне интересе Србије спорног Француско-немачког плана који води трајном исељавању Срба из јужне српске покрајине.

У Патријаршији незванично тврде да је Синод на летњем одмору, а ако су патријарх Порфије и владика бачки Иринеј заиста јуче имали тајни састанак о „темељном уговору“, што у Епархији бачкој негирају, то би значило да су опет радли на своју руку, јер је реч о прворазредној саборској теми и евентуалној одлуци. Према Данасовим незваничним сазнањима, Синод је раније 2023. разматрао два прелога докумената којима би се преко међународних канала, јер је Вучић то одбијао, питање статуса СПЦ и заштитета српске културне баштине на КиМ решавало у оквиру бриселских преговора, уз механизме међунардне заштите.

Синод се овим предложеним документима наводно није изјаснио нити их ставио на расправу у Сабору. Повремене спекулације у медијима о „темељном уговору“ између СПЦ и Приштине и наводним притисцима патријарха Порфирија на Епархију рашко-призренску да га прохвате, поједини извори су твдили и да потпишу, ни Српска патријаршија, а ни ЕРП нису кометарилисали. Тек прошлог октобра ЕРП је реаговала и негиралаа изјаву Момира Стојановића, председника Српског националног већа КиМ, изречену на скупу политичких представника Срба са КиМ и српске опозиције у Београду, о „потписивању темељног уговора између СПЦ и Приштине, као што се слично десило и раније са Црном Гором, о заштити српских светиња уз гаранцију Ватикана“ и „озбиљним притисци на митрополита Јоаникија, као егзарха Пећке патријаршије и на владику Теодосија да они буду потписници тог темељног уговора“.

Реагујући почетком ове недеље на упад римокатоличких свештеника на угрожену специјалну заштићену зону српског православног манастира Богородице Хвостанске код Истока, ЕРП се у саопштењу за јавностт указала на „хитну потребу за јачањем правног статуса СПЦ на Косову, у складу са међународним иницијативама, како би се обезбедило трајно присуство и сигурност њеног свештенства, монаштва и верника, као и ефикасна заштита њеног културног и верског наслеђа под снажним међународним гаранцијама“. Да ли би то било остварено наводним „темељним уговором“ чији је текст јуче објавио ПОКС, а налази се на поједим сајтовима?

Наш лист јуче из одлазеће Владе Косова и кабинета њеног премијера у оставци Аљбина Куртија није добио потврду да је преложио било какав документ СПЦ, као ни одговоре на питања о садржају тог „папира“ са ким о њему преговарају, ко треба да га потпише у СПЦ и да ли то има везе са Француско-немачким планом. У поједним високим политичким, али и црквеним изворима спекулише се да наводна акција патријраха Порфирија и владике Иринеја бачког има везе с притисцима Александра Вучића на СПЦ јер „темељни уговор“ наводно треба да олакша повратак и водећу улогу САД у предстојећим преговрима на тему КиМ, где је косовска незаниност „такозвана“.

Према Француско-немачком плану питање СПЦ на КиМ је у Вучићевим рукама, а патријар Порфије никада није саопштио ко је и кад овластио председника Србије да преговара у име Цркве.

Додуше, патријарх Порфирије је у марту 2024. изјавио да „после осам векова непрекинутог присуства на простору КиМ СПЦ не може да буде предмет било каквих политичких преговора и споразума о статусу КиМ“. Политички аналитичар Душан Јањић сматра да би евентуално потписивање „темељног уговора“ између СРЦ и Приштине био „добар корак“ и да простиче из основих одредби Бриселских споразума из 2013.

Према његовим речима, то би „отворило пут ка решавању питања статуса СПЦ и заштите српске културне баштине на КиМ“, јер се сада само текући проблеми на терену решавају ад хок у трилатералној комисији којој су представници ЕРП, Приштине и ЕУ, а што се касније у врху СПЦ наводно (зло)употребљава из разних унутрашњих разлога.

Спорна „држава“?

У наводном „темељном уговру“ пише да „стране уговорнице потврђују да су СПЦ и Косово, свако у свом пољу деловања, независне и самосталне и обавезују се да ће у својим односима поштовати то начело“. „Држава Косово признаје континуитет правног субјективитета и у складу са својим уставом јемчи Цркви и њеним правним лицима вршење јавноправних овлашћења на територији Косова у складу са православним канонским правом, Уставом СПЦ и Уставом Косова.

Поштујући слободу вероисповести држава Косово признаје Цркви слободу вршења њене апостолске мисије, богослужења, устројства црквене управе, просвете и верске проповеди. Црква има право да уређује сопствено црквено устројство на територији Косова, да оснива и укида архијерејска намесништва, црквене општине, парохије и манастире. рква на територији Косова је надлежна за именовања, премештаје, смене, доделу и одузимање црквених служби у складу са православним канонским правом, Уставом цркве.

Држава Косово признаје право архијерејском сабору СПЦ, да је као највиша црквена власт, искључиво надлежна за избор, хиротонију и постављање архијереја у епархијама на Косову. Држава Косово јемчи цркви слободу богослужења, верских обреда и осталих верских и хуманитарних делатности. Држава Косово се обавезује у складу са сопственим правним поретком да изврши укњижбу свих неуписаних непокретности у власништву Српске Цркве на Косову“, пише у наводном документу, у коме СПЦ задржава и „право на специјалне везе са државом Србијом“. Наводно, један од спорних „детаља“ је термин „држава“.

Јелена Тасић, "Данас"