Пријатељи моји, био сам импресиониран чињеницом да је Тристан Харис, шеф велике технолошке компаније (као што је Гугл), написао у чувеном технолошком часопису Вајерд: „Технологија нас води ка својим сопственим циљевима, а не нашим. Свиђа нам се оно у шта нас убеђује, и то нас тера да верујемо да је то био наш избор!“

Ставио сам чланак на полицу, размишљајући о његовим речима. Да, у праву је, понављао сам изнова и изнова: технологија нас заиста води негде, и то чини тако савршено да чак и уживамо у њој, као да је то наш сопствени избор! Али како, где и зашто нас води? А онда су ми из руку нестале две научне студије које дају добар одговор. Наравно, нису једине. Међутим, ограничавамо се на њих, између осталог и због ограниченог обима. Да видимо шта откривају...

* * *

 Прва каже да је, према подацима ОЕЦД-а, квалитет живота младих у земљама ОЕЦД-а данас виши него пре 20 година. Живе у бољим условима, боље се слажу са родитељима, мање пију, више уче итд., уз један изузетак! А шта их чини још горима од претходних генерација? Следећа чињеница је потпуно неочекивана: проценат младих људи од 15 година који имају пријатеље нагло је опао последњих година!

И то је неочекивано, јер тинејџерима је друштво и пријатељи потребнији од свега другог на свету, па их они привлаче више него... магнетом!

Према речима научника, овај феномен је последица каталитичке улоге нових технологија, посебно такозваних „паметних телефона“ и друштвених мрежа. У ствари, iPhone је потпуно променио податке!

Научници су дошли до закључка да је технологија променила понашање и размишљање младих људи, пошто им је постало теже да се друже, услед чега су постали невољни да склапају нове пријатеље или чак имају велике потешкоће у томе!

Амерички психолози примећују да тинејџери чешће користе друштвене мреже да би пронашли пријатеље или зато што се осећају безбедније комуницирајући једни са другима на интернету. То их чини усамљенијим. Ситуација подсећа на Јапан, где је ниво усамљености међу младима изузетно висок, и то утиче на њихове животе.

Где нас технологија води у том погледу? Ка друштву изолације и усамљености. Ово посебно важи за нову генерацију. Какав ужас!

* * *

Друго се односи на научну студију Универзитета Бејлор у Сједињеним Државама, објављену у часопису Journal of Religious Studies, под називом „Експерименти са интернетом и религијом у дигиталном добу“, која је из прве руке забележила следеће налазе: постоји веза између времена проведеног на интернету и начина на који се људи односе према религији!

Конкретно, пише да што више времена корисник проводи испред екрана свог рачунара или мобилног телефона, већа је вероватноћа да ће веровати да је његова религија лажна и желети да експериментише са другим религијама и сектама, или чак да постане нихилиста или атеиста!!!

А то је, према истраживачима са поменутог универзитета, првенствено због чињенице да време проведено на интернету на крају одузима време од учешћа у верским ритуалима, као што су одлазак у цркву, молитва, учење итд., а такође одвлачи пажњу од свега. Стога, ово посебно важи за оне који су „заглављени“ на интернету!

Штавише, због добро познатог преобиља информација добијених са интернета, сада се све доводи у питање, услед чега многи људи или мењају своју веру, или падају у јерес, или потпуно одбацују Бога - све под утицајем онога што су прочитали и видели на интернету! А ко је највише угрожен? Ако не они који знају барем нешто елементарно о својој религији или чак о самом Богу!

Колико ово мења живот младе особе која проводи много сати на интернету, а истовремено је превише неверујућа у својој вери! Ево још једног пута који нам је технологија утрла...

* * *

У ствари, ово свакако промовише јереси и панрелигиозност, штети нама, православнима, носиоцима истине, и представља огромну опасност за младе људе који, у ствари, остају некатихетски (не само по школи, већ и по породици). Ово сведочи не само о хитној потреби за катихетским школама, већ и о њиховом учешћу у верском животу.

Треба узети у обзир да је целокупно истраживање у суштини засновано на следећим питањима: „Колико често идете у цркву?“, „Колико сати проводите на интернету?“, „Да ли сматрате да су све религије света подједнако истините?“.

Како је нагласио руководилац студије, професор социологије МекКари: „Интернет је идеално окружење за нове идеје које поткопавају наше самопоуздање!“

Штавише, испоставило се да што је употреба интернета распрострањенија, то се више људи суочава са проблемима старости, образовања, политичких уверења итд., услед чега сви долазе до следећих ставова: „Све религије су исте“ или „Без обзира на религију, сви људи обожавају истог Бога“!!! Какво изједначавање!

Наравно, донекле се ово примећује и у вези са телевизијом, али нове технологије немају само мултипликативни, већ мултипликативни ефекат на наше животе. Зато је утицај интернета много јачи од утицаја телевизије!

Вреди напоменути да је предметна научна студија открила и следеће: пораст популарности интернета од 1990-их у великој мери допринео је повећању броја људи који не желе да верују ни у шта!!!

Наравно, присуство религије на интернету је веома велико и интензивно, као и наше православље. Међутим, друга истраживања у којима је учествовао поменути професор Мекари показала су да 55% Американаца не користи интернет за приступ верском садржају, а 23% то чини ређе од једном месечно. Поред тога, 75% је рекло да никада не говори о својим верским уверењима на друштвеним мрежама.

А шта је са зависницима од интернета? Они који не само да немају праве пријатеље, већ немају ни комуникацију чак ни са вољенима? Они који ретко излазе из своје собе? Боже мој, каква тама! И то са појавом модерне технологије...

Па зашто нас технологија не води никуда? Зашто нам не мења животе? Њихови шармантни екрани су лепи и добри, децо, али је у свему потребна умереност. И озбиљност. И зрелост. И још много тога за научити. Каква је грешка остати безбрижан, безбрижан, а истовремено немати ресурсе за то!