Патријарх Вартоломеј је 29. јула у Истанбулу одржао говор на састанку Светског савета религија за мир.

Унапред ћу одмах рећи да није било сензације, али је уверење да су „пчеле против меда“ јасно видљиво у његовим неприкривеним глаголима.

Преамбула извештаја одражавала је васељенску бол и бригу поглавара Цариградске цркве о људима – експлоатација човека, уништавање животне средине и обновљивих извора енергије (зелена агенда је једна од стабилних теза патријарха Вартоломеја већ дуги низ година), стремљење ка материјалном уместо духовног.

Овде ме је посебно забавила „експлоатација човека“, као и „господарећи материјализам“. Вероватно су писци говора упознати са мишљењем Карла Маркса о човеку и његовом концепту „отуђења“ – као делу капиталистичког система. Маркс је ову идеју самоуверено украо-позајмио од Лудвига Фојербаха, који је био уверен да решење свих људских проблема лежи у борби против религије.

Он је само желео да „људе од пријатеља Божјих преобрази у пријатеље човекове, од верника у мислиоце, од молилаца у раднике, од кандидата за онај свет у истраживаче овог света, од хришћана, који су, према сопственом исповедању и свести, ‘полу животиње, полу анђели’, у људе, у целе људе“. Забавно, зар не?

А „господарећи капитализам“ директно је у корелацији са „инклузивним капитализмом“, који надгледају Ватикан и лично римски Папа.

Позвање модерног православља је да се суочи са великом планетарном кризом. Увод се завршава помињањем покрета „Различите вере – заједничка акција“. Да сумирамо прелудијум – „хајде да се сви окупимо, ми, добри момци, и побијемо све лоше момке“. Само што је координатни систем „пријатељ или непријатељ“ нејасан. Све одвлачи пажњу слушаоца од главног циља, вешто замењујући појмове и суштину. Циљ по сваку цену. А шта је тај циљ?

Коначно, почео је главни део извештаја и најављена је база – интелектуални пројекат: „Општеприхваћени свети поглед на свет“, који ће накнадно послужити као основа за „Општеприхваћени свети просперитет“. И овде је, као обично, ђаво у детаљима. Патријарх Вартоломеј нас информише да то ни на који начин није „покушај стварања нове синкретичке религије, нити замена за јединствене погледе на свет карактеристичне за сваку религиозну традицију“.

А шта је онда то, Ваша Светости? У свету постоје стотине, хиљаде таквих канцеларија; то су „светски религиозни центри“, чије се седиште стицајем околности налази у САД. И сви они пројектују глобалистички поглед на свет, промовишући у име својих верских заједница универзалну јерес. Зашто би поглавар Помесне Цркве, најстарији међу једнакима, нагазио на балегу?

Циљ о коме патријарх Вартоломеј говори са својом карактеристичном грчком китњастошћу јесте очување јединствености сваке верске организације, али истовремено и јединствени фронт против материјалистичког редукционизма.

То јест, патријарх Вартоломеј позива све религије да се придруже борби против омражених ТНК, међународног банкарског система, глобалиста, ЛГБТ представника и других симпатизера. А ко је ту главни? Гусари ћуте. Они који надгледају све те агенде и негују их на сваки могући начин, чинећи богате још богатијима, а људе робовима банкарских кредитних система, омогућавајући им да за новац избегну сваку одговорност, уништавајући дечје душе и убијајући све људско?

А даље – још горе. Објашњавајући суштину пројекта, говорник црта центар система – „Света, врховна апсолутна реалност, која се манифестује на различите начине: као Бог, Алах, Брахман или као Светлећа Празнина“. И, расправљајући о спровођењу ових грандиозних планова, православни човек у статусу патријарха говори о заштити права верских потрошача, јер је управо кроз врлину, која произилази из свете љубави, могућа рационална потрошња обновљивих извора енергије. А све зато што постоји јаз између вере и науке. И на „новој природној филозофији“ је да поравна ово лоше поплочано подручје. Заједнички пут. Заједнички циљеви. „Заједнички свети поглед на свет“.

А шта је то што смета, према речима поглавара Фанара? Читамо – смета то што су сви људи различити. Говоре различитим језицима, различито мисле и верују, док је биохемијска и генетска структура човека иста. Називајући то „безумном разноликошћу“, патријарх Вартоломеј у њој види моћну кочницу постизању материјалног (да, материјалне ствари су такође важне) и друштвеног напретка.

О Вавилонској кули. Предлаже се – у светлу „јединственог светог погледа на свет“ – да се сруши древно проклетство које служи подели језика и религија изградњом новог светог простора. То јест „дубоке структуре“ која ће поништити полифонију религија и вишејезичност. Створиће се „металингвистички координатни систем“ и основне свете истине на општеразумљивом језику.

Завршетак мисли поглавара Фанара блиста мутном палетом о потреби међурелигијског дијалога – не о догматским истинама, већ у условима реалне ситуације на земљи (добар израз, негде сам га чуо), о глобалном дугу (који је ту и тамо, према речима патријарха, аморалан), о вештачкој интелигенцији, идолопоклонству новчаницама, људским слободама и контроли над њима, и о правосудној пракси.

Завршница Патријарховог извештаја изгледа биполарно. Он је још једном уверио присутне да нема циља стварања „нове глобалне религије консензуса“, већ је неопходно створити „глобалну алијансу савести“ засновану на љубави према човечанству и тајни једног Бога. Да му верујемо?

Из неког разлога, пао ми је на памет познати цитат из драме Јевгенија Шварца „Змај“: „Убивши змаја, ризикујеш да и сам постанеш змај.“ Па ето… једноставно сам се присетио.

Телеграм канал митрополита Леонидаћ

Преузето са: "Искра"