Од Аустралије до Америке, где је новац? Озбиљне оптужбе за финансијске малверзације бацају сенку на Његову преосвећеност епископа Иринеја Добријевића, вођу Српске православне епархије источноамеричке од 2016. године.
Оптужен за „крађу“ или „немарно трошење“, епископ Иринеј је умешан у три потврђене трансакције укупне вредности између 2.613.000 и 2.813.000 долара, за које се тврди да нису пријављене у финансијским извештајима епархије. Оне укључују продају имовине Цркве Светих Петра и Павла у Нортону, Охајо, за 1.413.000 долара, продају дрвне грађе од 200.000 долара у Манастиру Марча у Ричфилду, Охајо, коју је извела компанија Trumbull County Hardwoods, Ltd., и потврђену продају дрвне грађе у Кампу Свети Сава у Шејдланду, Пенсилванија, за 1.000.000–1.200.000 долара, подржану фотографијама одвожења дрвета, али непријављену у епархијским извештајима. Ове оптужбе, за које се тврди да подсећају на сличне малверзације током Иринејевог мандата у Аустралији и Новом Зеланду (2006–2016), где је наводно уклоњен због финансијских проблема, изазивају негодовање српске православне заједнице: Где је новац? Продаја у Нортону: Документована, али непријављена Дана 16. новембра 2022., имовина Цркве Светих Петра и Павла на адреси 3532 Кларк Мил Роуд, Нортон, Охајо 44203 (ИД парцеле: 46-00455) продата је за 1.413.000 долара Окружноj ложи заменика шерифа Самит и Полицијском братском реду, при чему је Парцела 1 пребачена заменицима, а Парцела 2 полицији. Уговор, потписан од стране Рада Марића, председника црквеног одбора парохије, регистрован је 18. новембра 2022. и јавно је доступан на веб-сајту Фискалне канцеларије округа Самит (fiscaloffice.summitoh.net). Међутим, извори тврде да овај износ од 1.413.000 долара није пријављен у финансијским извештајима Епархије источноамеричке. Да ли је овај значајан износ, повезан с историјском парохијом у Нортону, преусмерен или непријављен под надзором епископа Иринеја? Продаје дрвне грађе: Потврђене, али нетранспарентне oптужбе укључују две потврђене продаје дрвне грађе. Манастир Марча, мали манастир удаљен 20 миља од Нортона, продао је дрвну грађу за 200.000 долара, а посао је обавила Trumbull County Hardwoods, Ltd., реномирана компанија из Мидлфилда, Охајо, специјализована за одрживу сечу тврдог дрвета у североисточном Охају и западној Пенсилванији. Основана 1986, са сертификатом Мајсторских дрвосеча, компанија купује дрво на парцелама од 5 и више хектара, што поткрепљује веродостојност продаје. Слично томе, Камп Свети Сава у Шејдланду, епархијски омладински камп удаљен 120 миља, продао је дрвну грађу за процењених 1.000.000–1.200.000 долара, уз фотографске доказе одвожења дрвета. Међутим, ниједна од ових трансакција не појављује се у финансијским извештајима епархије (easterndiocese.org), што подстиче оптужбе за „немарно трошење“ или скривање средстава под вођством епископа Иринеја. Аустралијски мандат: Увод у контроверзу? Иринејев мандат у Митрополији аустралијско-новозеландској (2006–2016) обележили су сукоби, за које неки тврде да су наговештај актуелних оптужби. Изабран 2006. да уједини патријаршијску и новограчаничку епархију, Иринеј се суочио са споровима око контроле над имовином. Правно мишљење из 2010. критиковало је његов покушај преноса имовине црквено-школских заједница на нову организацију, супротно споразуму о помирењу из 1991. Судски случај у Новом Јужном Велсу 2017. (Епископ Иринеј Добријевић и др. против Слободне српске православне цркве [2015 NSWSC 637]) бавио се сличним споровима, али без доказа о финансијским малверзацијама. Уклањање протојереја Живојина Јаковљевића, декана Саборне цркве Светог Саве, због одбијања плаћања недокументованиx радова извођачу, изазвало је петицију са 1.000 потписа 2017, оптужујући Иринеја за прекорачење овлашћења. Неки тврде да су ови проблеми довели до његовог „уклањања“ 2016, када је премештен у Епархију источноамеричку, али званични записи наводе да је изабран акламацијом, а епископ Силуан га је наследио у Аустралији. Нетранспарентне финансије: Питање поверења Иринеј, родом из Кливленда, са угледним искуством (Семинар Светог Владимира, 1982; предавач на Универзитету Лојола), нема документованих осуда, али објаве на друштвеним мрежама из 2020. наводи га као „агента ЦИА“ који манипулише црквеним пословима. Изостанак између 2.613.000 и 2.813.000 долара из епархијских извештаја, упркос јавном запису о продаји у Нортону и потврђеним продајама дрвне грађе у Марчи и Шејдланду, изазива забринутост о нетранспарентности. Верници могу проверити продају у Нортону у Канцеларији регистра округа Самит (330-643-2720) или се обратити Манастиру Марча или Кампу Свети Сава (814-587-2627) за информације о продајама дрвне грађе. Док епископ Иринеј не пружи јасан финансијски извештај, ове оптужбе ће наставити да урушавају поверење српске православне заједнице на два континента. Специјални дописник из Акрона, Охајо Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца. Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова!
 |