Време је ватра, које сваког од нас прождире са неумољивом суровошћу. Време се не може зауставити, као што из куће у пламену, са закованим вратима, нема где да се побегне.

Једном сам видео слику која ми је заувек остала урезана у сећање.  Једне зимске ноћи, у кући мојих пријатеља, код којих сам одсео, избио је пожар. Пламен је у свом жилавом загрљају обухватио дрвене конструкције, као да је чудовиште угризло свој плен канџастим шапама и прождирало га...

ЦЕО ТЕКСТ МОГУ ДА ПРОЧИТАЈУ ЧЛАНОВИ НАШЕ МЕЈЛИНГ ЛИСТЕ...