Допуна и напомена у 23:44:41: У току вечери добили смо информацију да су уљези, о којима се говори у писму које следи, отерани из манастира Љубостиње и укинут им је благослов за боравак. Писмо нећемо уклонити како би наши читаоци могли да се упознају шта се у овом манастиру догађало, а што је решено недуго пошто смо текст објавили. Такође се надамо да ће се надлежни постарати да присталице протераних уљеза не малтретирају старе монахиња, како чујемо, а тамошња догађања ћемо и надаље пратити...

+ + +

Помаже Бог, поштовано Уредништво. Хвала вам на свему што радите и објављујете да бисте сачували нашу свету веру. Ево једног вапаја о догађајима у једној од наших највећих светиња, манастиру Љубостињи.

Тамо старице, предвођене мати Христином, већ 95 година брину и бде над манастиром, покушавајући да сачувају свети фронт који су оставили наши старци. Желим да јавност зна, а ви сте већ писали о томе (овде:), шта се дешава у овој древној светињи.

Желим да упозорим наш верни народ на нешто веома забрињавајуће што се дешава у том манастиру ових дана.

Када су прошле године две млађе особе премештене у манастир после дужег времена, монах Т и сестра В, сви су их дочекали са љубављу и поштовањем. Коначно је стигла млађа генерација. Били су добри и послушни, рекли су да су премештени само да би помогли старом сестринству. Нажалост, њихова радост није дуго трајала. После кратког времена, сестре су добијале позиве и упозорења од монаха и пријатеља манастира. (Чак је и ваш веб-сајт Борба за веру објавио чланак о томе). Велика радост претворила се у бригу. Када је покушано разјашњење ствари, новопридошли су показали своје право лице. Одбили су послушност и полако су се одвојили у посебан нови конак, нису ни на који начин помагали старицама, нити су се бринули о њима или манастирском комплексу.

Почели су да се понашају као да су независни од целог манастира.

Одбили су сваку послушност и полако почели да раде уз помоћ свештеника, који служи манастиру Љубостиња. Непослушност и самовоља су отишли предалеко. Толико да су њих двојица, иако сличних година, одлазили и враћали се кад год су хтели и желели. Одлазили би данима и изненада се враћали. Манастирска капија је морала да остане отворена до касно у ноћ. Нису тражили никога и ништа ни за какав благослов. Њихови ноћни изласци и путовања нису прошли незапажено у целом Трстенику) општина. Много добронамерних позива стизало је у манастир да се то некако заустави, неки су чак ишли и до епархије.

Сестре су показале своје праве намере када су самовољно почеле да примају нове монахиње без благослова старог сестринства. Само да би повећале број својих истомишљеника и преузеле управу. Забрањено им је било какав контакт са старицама.

Против воље старих сестара, покушале су да клеветом и интригама иселе једну од сестара која је припадала старом сестринству. То је прерасло у сукоб у који су се морали умешати чак и верници. После дужег времена, и епархија је схватила своју грешку и актом им наредила да се одвоје. И преселе у друге манастире.

И напустиле су манастир. Пошто су њихова недела била нашироко позната, ниједан манастир није хтео да их прими и синоћ су се самовољно поново населиле у новом манастиру Љубостињског манастира, иако су званично премештене одатле.

Ствари су отишле предалеко и њихово непријатељско понашање се наставило.

Црквене власти су незванично позвале на стрпљење док се ова ситуација не реши, али како неко који сам велики поштовалац манастира, одлазим са великом забринутошћу и страхом за будућност старих монахиња.

Иначе, на дан Светог Евгенија, 1. августа манастирска капија је увек била пуна верника и хришћана из целе земље, владали су ред и хармонија. А сада је све окренуто наглавачке. У порти, иако је био дан поста, нудило се месо, сир и вино, цео дан су се одјекивали звуци мачевања и других борби. Зар ово није могло бити организовано ван манастира...

У нади да ће се бар део текста објавити како би се сестринство заштитило од ових нових дошљака који само штете угледу светиње.

Н.Р.