Силицијумска долина почиње да ствара „генетску суперкасту“ са високим коефицијентом интелигенције

Генетска селекција „паметне“ деце са предвиђеним високим коефицијентом интелигенције плаћа се до 50.000 долара.

Технолошки лидери Силицијумске долине стварају неку врсту „генетске суперкасте“ користећи напредне методе тестирања и селекције ембриона са високим коефицијентом интелигенције, пише The Wall Street Journal.

Према публикацији, руководиоци Силицијумске долине плаћају до 50.000 долара за генетску селекцију „паметне“ деце са предвиђеним високим коефицијентом интелигенције.

Стартапови Nucleus Genomics и Herasight нуде услуге анализе ДНК ембриона за између 6.000 и 50.000 долара, процењујући не само ризик од болести већ и ниво интелигенције.

Растућа опсесија коефицијентом интелигенције изазива контроверзе, а биоетичари бију на узбуну због услуга генетског скрининга.

„То је брига за многе људе“, каже Хенк Грили, директор Центра за право и науке о животу на Универзитету Станфорд.

„То је сјајна научнофантастична прича: богати стварају генетску суперкасту која преузима остатак нас, радничку класу.“

Међутим, као што је напоменуто, потражња за овим услугама брзо расте.

„Силицијумска долина воли коефицијент интелигенције“, рекао је Кијан Садеги, оснивач компаније Nucleus Genomics.

Да би одабрали оптимално потомство, родитељи инжењери креирају системе бодовања.

Публикација преноси причу о пару инжењера из Сан Франциска који су креирали сложен систем бодовања како би одабрали „оптимални“ ембрион. Њихова ћерка је зачета из ембриона који је прошао кроз систем селекције. Као резултат тога, изабран је ембрион са трећом највишом предвиђеном интелигенцијом, али и највишим укупним резултатом.

Међу онима који су одлучили да се подвргну таквом тестирању су Симон и Малколм Колинс, који су постали лидери у покрету за стопу наталитета. Пар, који је радио у технологији и ризичном капиталу, добио је четворо деце користећи вантелесну оплодњу и користио је Herasight за анализу неких од својих ембриона. Према речима Симон, изабрали су ембрион који тренутно носи јер је имао низак ризик од развоја рака. Али су такође срећни што је био „у 99. перцентилу полигенског резултата, тако да је веома вероватно да ће имати изузетно висок ниво интелигенције“.

 Према WSJ-у, заправо, етички аспекти таквог избора мало кога занимају, будући да друштво дуго постоји у условима активне примене нових технологија.

Публикација напомиње да су најрадикалнији став заузели такозвани рационалисти - група научника из Берклија који објашњавају потребу за генетским побољшањем људи као заштиту од претње вештачке интелигенције.

Према речима сина рабина и суоснивача Берклијског геномског пројекта Бенсон-Тилсена, „нова каста људи“ са развијенијим интелектом моћи ће да примора вештачку интелигенцију да се прилагоди људским вредностима или да убеди човечанство да потпуно напусти њено стварање.