Чак и у условима када „Центар за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда, и ја као његов председник - делујемо као светионик одбране јединства Христове Цркве, и то непоколебиво и доследно у остваривању мисије коју спроводимо: заштите хришћанског идентитета као носећег стуба националног идентитета сваког православног народа, без којег ниједан народ нити држава не би могли да опстану; као и одбране јединства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која је у данашњем времену угрожена више него икада пре у својој дугој историји - то чинимо бескомпромисно, без обзира на претње, игнорисања и уцене којима смо изложени са многих страна.

Тако ћемо и наставити да радимо упркос чињеници да делујемо у веома тешким условима, јер се налазимо у срцу дехристијанизоване Европе, која је одавно одбацила лик Богочовека Христа; Европе у којој се толерише и промовише сатанистичко деловање које је највеће зло у историји људског рода; материјализованој и духовно палој Европи која је заменила Господа Бога за новац, који је уздигла на пиједестал божанства; Европи у којој се афирмише девастација породице као основне ћелије сваког нормалног и здравог друштва; Европи у којој такозвана „четири јахача апокалипсе“ (Велика Британија, Француска, Немачка и Пољска) заслепљени патолошком русофобијом не виде да јуришају у загрљај самоуништења, у који увлаче и друге народе са собом. 

   Посебну тешкоћу ствара суочавање са реалношћу, у којој нас највиши политички ауторитети ЕУ (Европске уније), у првом реду председник ЕК (Европске комисије) Урсула фон дер Лајен, убеђују да се постојаност европске културе и цивилизације баштини на темељима Талмуда, који представља најпознатије дело јеврејске литературе од првих векова хришћанске ере, у којем су и данас хришћани окарактерисани као «омрзнута секта», док је опис лика Исуса Христа богохулно изопачен. Недвосмислено, на овај начин се покушава променити генетски код и лична карта народа Европе, која почива на хришћанским вредностима, хеленској философији и римском праву. Сматрамо да би председник ЕК ово морала да зна, или бар да научи, како би са највише политичке позиције ЕУ са које наступа, износила веродостојне чињенице у вези са овако важним идентитетским питањима!

   Госпођа Фон дер Лајен је вероватно то изговорила под импресијом амбијента  када је примала почасни докторат на Универзитету Бен-Гурион у Негеву, Израел, априла 2025. године!

*

Собзиром на чињеницу да смо одавно констатовали да питање религије представља једно од најважнијих елемената у креирању геополитичке мапе, на овом месту би у најкраћим цртама указали на обрисе геополитичке слике савременог света.

Значајно је нагласити, да колективни Запад (превасходно неолибералне оријентације) који је оличен у Америчком културном и политичком систему, више не води рат због ИНТЕРЕСА, већ због ИДЕНТИТЕТСКЕ НЕТРПЕЉИВОСТИ. Другим речима то значи: Русија као држава отворено признаје нашег створитеља Господа Исуса Христа; признаје и афирмише хришћанске вредности; традиционалну породицу и концепт националног суверенитета, па је самим тим, у извесног смислу, постала метафизички непријатељ западног система који те вредности негира. Оно што следи као закључак, јесте чињеница да у овом рату такав неолиберални систем не жели да победи ДРЖАВУ, већ ИДЕЈУ.

Уколико се објективно осврнемо на стање у Европи, чији лидери су веома негативно реаговали на историјски сусрет председника две најмоћније државе света, Доналда Трампа и Владимира Путина, 15. августа 2025. године у Анкораиџу на Аљасци, долазимо до недвосмисленог закључка: Немачка војна индустрија је у доста лошем стању, могло би се рећи – у колапсу; када је реч о Француској - она још увек балансира између колонијалног сентимента одакле је протерана (Нигер, Мали и Буркина Фасо, који своје погледе окрећу ка Москви, Пекингу, Бразилу и др. чланицама БРИКС-а) – и реалне немоћи. Најинтересантија је ситуација са Британијом, која има најснажнији анимозитет према свему што долази из Русије. Она шаље специјалце у Украјину, а добија сенке руских подморница код архипелага Хебрида (западне обале Шкотске у дужини од око 200 км). Све у свему, Европска унија (ЕУ) је постала талац своје русофобне политике.         

У склопу ове теме развијамо даља размишљања, тј, унилатерални систем међународних односа и функционисања се трајно гаси, а ствара се нови – мултилатерални. Томе је посебно допринела појава БРИКС-а (Бразил, Русија, Кина, Индија, Јужна Африка, Египат, Етиопија, Иран, УАЕ, Индонезија), скуп држава које имају комплементарне привреде и које повезује економско савезништво.

       У таквим геополитичким околностима, значајно је подсетити се основних елемената геостратегије који обухватају геополитичке факторе: географски положај, природни ресурси, популација, економија, војна моћ (наоружање и технолошки напредак), међународни утицај и положај земље и коначно РЕЛИГИЈА (што је пре скоро 60 година предвидео мудри Андре Малро, француски министар културе у влади Шарла де Гола).

Почетак укључивања религије као носеће компоненте геополитике, можемо сматрати тренутак појаве Далсове «Доктрине против Истока» (Ален Далс, први цивилни директор CIA). У поменутој Доктрини, између осталог, пише:

«Даћемо све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ за магарчење и залуђивање људи. Човечји мозак и свест људи су склони променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да те вредности и прихвате. Како? Наћићемо истомишљенике, савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну, по свом обиму трагедију, погибије свих православних Словена, и коначно ћемо на тај начин неповратно угасити њихову националну свест“, наводи се у документу.

 «Суштина је у томе да се неприметно, прикривено активно и постојано, помаже деспотизам чиновника, корупција и непринципијелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубост и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи“.

Ако се томе дода и податак који нам је обелоданила једна од најугледнијих професора Правног факултета у Београду, проф. др Смиља Аврамов, да су 1976. године Ватикан, САД и Немачка потписале тајни споразум од 11 тачака, од којих се једна децидно односи на «уништење православља», тиме се добија јаснија слика о разлозима и мотивима многих непочинстава која чине поједини црквени високодостојници у крилу Православне цркве!  

Овом приликом желимо да осветлимо само неке догађаје који су у супротности са црквено канонским учењем Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве!

*

Као један од примера који није познат широј јавности, указујемо на извештај са Тринаестог сабрања бискупа римокатолочке цркве који је одржан од 7-28 октобра 2012. године (SYNODUS EPISCOPORUM BULLETIN, XIII ORDINARY GENERAL ASSEMBLY OF THE SYNOD OF BISHOPS), који је доступан на званичном сајту Ватикана:

https://www.vatican.va/news

Имајући у виду да је седиште „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ у Београду, разумљиво је да ћемо већу пажњу поклонити деловању црквених високодостојника Српске православне цркве. Тако ћемо још једанпут развејати сумње свих неповерљивих и самообманутих Срба, како нема доказа да је епископ бачки Иринеј Буловић примио папино прстење и потписао папин примат у Равени 2007. године, чиме је постао папин бискуп.

Постоји још један доказ да је Иринеј Буловић и de facto и de jure члан Римокатоличке верске организације са седиштем у Ватикану чији је поглавар Римски папа. Ова вест је на све могуће начине покушавана да се сакрије од јавности у Србији.

Заправо, након дугачке листе кардинала-делегата из целога света који су присуствовали Тринаестом сабрању бискупа римокатолочке цркве одржаном од 7-28 октобра 2012. године, у последњем делу је списак „братских делегата“ (D. List of Fraternal Delegates – страна 18-19), на коме се налазе имена: Цариградског патријарха Вартоломеја Првог (His Holiness BARTHOLOMEW I, Archbishop of Constantinople, Ecumenical Patriarch – TURKEY), Илариона Алфејева, митрополита Волоколамског и председника Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије (Patriarchate of Moscow: H.Em. HILARION Alfeyev, Metropolitan of Volokolamsk, President of the Department of Public Relations of the Church of Moscow Patriarchy – RUSSIAN FEDERATION) и владике бачког Иринеја Буловића (Serbian Orthodox Patriarchate – H.G. IRINEJ Bulovic, Bishop of Bačka – SERBIA AND MONTENEGRO).

Овим је званично потврђено да је владика бачки Иринеј Буловић, поред Цариградског патријарха Вартоломеја I и волоколамског митрополита Илариона Алфејева, још 2012. године учествовао у раду Римокатоличког „Сабора“ бискупа којим је председавао папа Бенедикт XVI! Наведене информације се налазе на званичном ватиканском сајту, које недвосмислено потврђују БИСКУПИЗАМ ТРОЈИЦЕ ВИСОКИХ ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКВЕНОДОСТОЈНИКА!

*

На крају, са жаљењем желимо да укажемо да се у данашњем времену, у појединим помесним аутокефалним црквама (како малим тако и највећим) више пажње посвећује геополитичким кретањима у свету, као и личним односима појединаца који себе уздижу изнад Цркве, него јеванђелској, апостолској и светоотачкој науци о цркви.

Диогенис Д. Валаванидис

председник

„ЦЕНТРА ЗА ЗАШТИТУ ХРИШЋАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА“