Уводна напомена „Борбе за веру“: Грузијски свештеник Зураб Арошвили, прекинуо је био општење са патријархом због чланства Грузијске Цркве у сатанистичкој организације званој „Светски савет цркава“. Ово писмо је написао грузијским духовницима пре него што је Грузијска Црква иступила из "ССЦ-а" 1997. године. Прво писмо свештеника Зураба налази се овде: За подсећање .- Београдска патријаршија је још увек у овом сабору сатанином.

+++

Реците пред Богом да је учење које предајете људима „православно“ учење када учите да иако јерарси падају у отпадништво од „стапања са светом“, то отпадништво се не тиче вас нити било кога другог, и заправо се никога уопште не тиче, и „све је увек било и треба да буде тако“. Реците да је то управо учење саме Цркве.

Чудна времена! Зар нас не сматрате хришћанима? Зар нам ускраћујете право да будемо у Цркви? А у вашем такозваном црквеном јединству све је помешано: и лажна сведочанства против Истине и гнусна дела против Ње. Можда сте ви синови Аврамови и припадате Цркви по наслеђу, а ми смо Самарјани или незнабошци?

Реците смело, чега се треба стидети, да сте ви фарисеји, по породичној припадности у Цркви, и да сте, у ствари, ви Црква, шта год да радите. Реците гласно пред Богом да је сада немогуће бити хришћанин и да више није могуће поштовати Предање Оснивача Цркве, које смо примили од Његових истинских ученика-апостола, а не лажних апостола; Предање, које је извор благодатног живота Цркве. Реците ми да оно што учите не може бити грешка, само зато што сте били и, по наслеђу, увек ћете се називати „борбеном Црквом“, или, како тврдите, супротно свакој црквеној свести, „грешном Црквом“. Запањујуће богохуљење на Цркву - стуб и трврђаву Истине!

Зашто обмањујете људе, намерно мешајући моралне људске грехе, који произилазе из слабости наше природе, са свесним или несвесним богоодступништвом?

Овим тврдите да су гнусна дела отпадника, као по нужности, присутна у борбеној Цркви. Намерно обмањујете људе, изједначујући правила покајничке дисциплине са одредбама саме Вере, када кажете да ће испуњавање закона до слова довести до затварања свих наших цркава. Уосталом, знате да није било и нема једнакости између пада у телесни грех и пада у лажно учење - јерес. Уосталом, морате знати да издаја и одступање од Предања повлачи за собом искључење из Цркве, и да није Црква, како кажете, та која „греши“ или се „прља“ „контактом са светом“, већ онај ко греши против Истине постаје ван Цркве.

Где, где и код ког од Отаца сте ово нашли? Зашто обмањујете народ? Зашто преносите учење о „воинствујућој Цркви“ у искривљеном облику? Реците пред Богом да људима предајете православно учење када кажете да се јерарси који су, својим синкретичким сједињењем са представницима различитих религија, издали заповести Божије, ипак и даље називају епископима, носиоцима спасоносне благодати, и та благодат заиста кроз њих врши свете обреде ради спасења других!

Реците пред Богом да је учење које предајете људима „православно“ учење када учите да иако јерарси падају у отпадништво од „стапања са светом“, то отпадништво се не тиче вас нити било кога другог, и заправо се никога уопште не тиче, и „све је увек било и треба да буде тако“. Реците да је то управо учење саме Цркве.

Кажете да „све док наша Црква није „легализовала“ било какву лажну догму или лажно учење, лажна учења и искривљења можемо схватити као приватна лажна мишљења са којима се морамо борити“. Али ко се сложио са вама око докумената потписаних последњих деценија који се тичу православне вере, а који су делом и речју увођени и проповедани у црквама, тајно и јавно? На крају крајева, они вас не сматрају пуноправним члановима Цркве, већ обесправљеним кметовима. Зар није тако? Да ли је љубав, која једина одликује следбенике Христове, како је Он сам потврдио, сила која вас уједињује са вашим јерарсима? Које догме још треба да мењате? На крају крајева, све догматске дефиниције Цркве се бришу и одбацују када екуменисти, а посебно поглавари цркава ступају у верско општење са јеретицима, незнабошцима и шаманима. Не мења се само један догмат, већ се целокупна православна и спасоносна вера искривљује и стапа у нешто ружно и гнусно у овом лонцу синкретизма.

Ови издајници су ваши првојерарси! Они на чијем антиминсу вршите литургију и са чијим благословом уопште вршите тајну! Потпуно сте заборавили животе светих мученика и исповедника! За шта су они умрли? Зато што нису ступили у верско општење са неверницима!!! Можда захваљујете Богу, као што су некада чинили фарисеји, што нисте грешни, што нисте као они - ваши грешни одметници, епископи цариници? Да, то међу собом говорите о њима. Али заборављате да су они ваши епископи, да само заједно са њима представљате цркву и да се они називају епископима ваше вере.

Зашто се плашите да им отворено кажете у лице да су грешници, а ви праведници? Дакле, према вашим упутствима, требало је да заједно са њима на литургији кажемо да је „Христос међу нама“ и да се будемо у општењу само зато што су званично именовани јерарси и (самозвани) синови Аврамови? Ово почиње да личи на неку врсту ритуалног самомучења!

Са ким сте у јединству: са Мелетијем Метаксакисом (од мртвих), или (од живих) са садашњим патријархом александријским, који се у свом првом писму прогласио „настављачем овог (Мелетијевог) црквеног курса“? Заједно са њима, водите народ ка потпуној исповедничкој равнодушности! Коју ватру гасите и на ком броду? Како и кога желите да уразумите? Уосталом, сада понављате као екуменисти: „циљ учешћа на екуменским сусретима је обраћење неверника у Православље кроз наше „благодатно присуство“ тамо“. Да, наравно, то је једини начин. Зато се тамо моле и служе, и потписују и издају. Али зашто су онда апостоли проповедали и умирали за ову своју бескорисну проповед, ако је било могуће обратити незнабошце током учешћа у њиховим ритуалима и лажним службама? Зашто су мученици и исповедници одбили да учине оно што се испоставља да је само мудар начин хватања у јеванђеоске мреже? О, каква вековна грешка! Зашто онда не одете тамо и заједно не преобратите незнабошце и друге у хришћанство?

Али можда је боље да се сетите како Православна Црква учи да не треба ступати у јединство са јеретицима и отпадницима, већ их опомињати на сваки могући начин и, пре свега, са највећом непоколебљивошћу и бескомпромисношћу у најважнијем – у вери? Ако не послушају упозорења и наставе да греше против вере, онда, за њихово добро, морамо се удаљити од њих и тако, као споља, показати им пут истинског покајања и богопознања.

У ком сте затвореном простору, како кажете? Реците ми директно да је за вас Црква само „екуменски“ савез такозваних „званичних цркава“ без сведочанства Истине и Вере. Реците ми, као што кажу ваши јерарси, да у „локалним црквама“ постоји благодат само зато што оне „историјски“ припадају овој заједници! Тада би нам, људски гледано, све постало јасно. Уосталом, и фарисеји су увек говорили да су они поклоници истинитог Бога и да не може бити другог, будући да су били фарисеји и синови Аврамови. Реците директно пред Богом да да би неко био у Цркви, није потребно придржавати се Православља, већ само да се назива „таква или таква аутокефална црква“ и то је све. Фарисеји су украшавали гробове пророка и праведника које су убили њихови очеви, као што ви сада украшавате, заједно са својим јерарсима, споменике и гробове прогоњених и убијених новомученика! И кажете: „Да смо били у време отаца наших, не бисмо били саучесници с њима у проливању крви пророка. Тако сведочите против себе да сте синови оних који су убили пророке“ (Мт. 23:30; 32).

Фарисеји су градили гробове пророцима које су убили њихови очеви. А сада градите гробнице за оне који су истребљени издајом, осуђивањима, ћутањем и хулом црквених сарадника и обновљенаца у Совјетском Савезу и обновљенаца-новокалендарца у Грчкој. Ви, директни и достојни потомци ваших јерархијских претходника, не желите ни да помислите на искупљење ове страшне кривице и заједно са њима дубље закопавате истину која ће на крају бити откривена пред свима. Новомученици и Исповедници, који нису подлегли отпадништву у Цркви, прорицали су о катастрофалним последицама ових новотарија. Сада су се, пред нашим очима, та пророчанства остварила, сада је у помесне цркве ушла најзлонамернија јерес – екуменистичка јерес – потомак новотарија 20-их година, а последња је постала гора од прве.

Фарисеји-праведници, па бирајте велико камење да бисте тукли хришћане који не желе да имају везе са отпадницима, наоружајте се свим врстама лажних мудрости против хришћана који не желе да мењају заповести Божије и буду саучесници у издаји! Сакупите још камења! Напуните меру својих отаца... И не заборавите, лицемерни фарисеји, током молитве да захвалите Богу што нисте као јерарси које сте „критиковали“.

Проћи ће времена, године, деценије и шта ће остати од ваших списа? Остаће да сте ви, оправдавајући неоправдано отпадништво, због лажног црквеног мира и јединства издали своју веру, и понизили и тукли хришћане који су говорили истину својим „одабраним списима“. Само једна истина ће увек остати иста непроменљива истина, да без Истине Црква не постоји.

Шта ћете рећи, монаси, прешавши у вечност, монасима Максиму (Исповеднику), Теодору (Студиту)? Да сте због тога оправдавали отпаднике и били њихови саучесници, и због тога сте позивали народ да каменује „расколнике“ како би сачували имагинарно црквено јединство, да би сачували нешто не поштујући саме темеље православне вере. Шта, зар није тако? Добро размислите какву веру имате у своје црквено јединство, и са ким „једнодушно“ исповедате Господа?

Шта ћете рећи, архимандрити, прешавши у вечност, православним јерарсима Григорију (Палами) и Марку (Ефеском)? Од кога сте добили благослов за своје свете обреде? Од оних попут оних од којих су се целог живота окретали, дистанцирали, од којих су били прогоњени. Шта ћете одговорити: чије сте учење бранили, кога сте оправдали? Ујединитеље без Истине, без Бога? О каквом „погрешном расположењу срца“ и каквом „различитом нивоу“ говорите, монаси? Загледајте се у себе! Да ли сте сигурни у све, и да ли сте правилно „расположили своја срца“? „Расположење ваших срца“ је видљиво у вашим списима, јер уста говоре из преобилног срца. Да ли је све у реду са вама, „расположењем срца“? А ако није, онда се бојте Бога!

Монаси су војска Христова!!! Не издајте свог Команданта! Не дружите се са онима који су издали вашу Главу! Не учествујте у заверама заједно са војницима који се плаше битке! Не осврћите се и не бежите током рата, напуштајући свог Учитеља! Часна је смрт у бици у име Христово, сраман је живот у заробљеништву међу непријатељима!

13/26. новембар 1997.

На празник Светог Јована Златоустог