Од самог свог устоличења на трон патријарха Српске Православне Цркве патријарх Порфирије готово сваком својом посланицом или беседом нас све више уверава да је недостојан места на ком се налази.

И не само да је недостојан, него се све више показује као казна Божија за свеколики Српски род који се још увек није покајао за оно силно време безбожништва као и за слабу веру којом се данас живи.

Беседа  коју је патријарх Порфирије одржао на Светој Литургији 15. августа 2025. године, на празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана у манастиру Сланци код Београда је класичан пример лажне хришћанске љубави.

Просто је бљутава од големе празнине изговореног.

У времену када се пребијају деца, девојке, младићи и одрасли само зато што траже правду и одговорност свих оних који су криви за погибију 16 особа у Новом Саду, само зато што траже да живе у нормалној држави у којој закони важе за све подједнако.

Сцена из Ваљева у којој се види како немоћног младића који склупчан лежи на асфалту бесомучно наизменично удара њих десеторица обучених у униформу жандарма је толико потресна да оставља дубоки бол у души.

Такође, сцена у којој младићи клече окренути ка зиду подсећајући на време нацизма, доводи до очаја и питања како смо ово смели да дозволимо да нам се дешава.

Овакве бруталности и бездушности се никада у новије време нису виђале у Србији.

И она сцена у Новом Саду када малој души, дванаестогодишњем дечаћићу, бездушник ставља лисице на руке не хајући за молбе малишана.

И поред свега тога и много, много других примера бестијалног и злог понашања, назови чувара реда, патријарх Порфирије у својој беседи изговара:

„Ако нисмо спремни да се смиримо, ако нисмо спремни да чујемо једни друге, да слушамо једни друге, да разговарамо...“

Дакле за патријарха Порфирија  не постоји никаква разлика између батинаша, бездушника и злих са једне стране и премлаћене деце, младих и добрих са друге стране.

Кога то у множини патријарше Порфирије позивате да се смири?

Кога то у множини патријарше Порфирије позивате да слушају једни друге?

Зашто су у Вашим речима добри и зли на истој страни?

И управо то поистовећивање добрих и злих је главна одлика лажне хришћанске љубави.

Из речи Архиепископа Аверкија Џорданвилског да се јасном и одређеном, чистом еванђелском учењу данас супротставља пропаганда некакве псевдохришћанске љубави и безусловнога свепраштања, које покрива безмало све – и обухвата готово и непријатеље Христове, недвосмислено произлази да је управо патријарх Порфирије протагониста те нове пропаганде.

Пропаганде која лукаво и вешто искривљује речи и самог Господа Исуса Христа „не судите да вам се не суди“ заборављајући да те речи, како то говори Архиепископ Аверкије, не забрањују да се људи морално процене и да се направи разлика између добрих и злих.

Лажна хришћанска љубав је, исто тако, и одлика екумениста и свеколике лажи екуменизма да се позивајући на љубав униште све различитости и поделе успостављајући тако лажни мир и јединство.

И све је лаж у лажној хришћанској љубави и у љубави екумениста, као што је и све лажно у речима патријарха Порфирија, јер добро и зло никада не иду заједно и никада не творе прави мир и јединство.

И у томе и јесте највећи проблем споменуте беседе патријарха Порфирија што ћути о злим делима и о злим људима.

Ћутање на зло је ново посрнуће патријарха Порфирија једнако страшно као и сва она претходна.

Господе опрости нам сва наша безакоња и све грехе наше и подари нам црквене великодостојнике који ће се борити за истину, за правду, за живот достојан човека и који неће служити човеку него Теби Господе и који ће чувати веру Православну од сваког јеретичког учења.

грешни раб Божји

Остоја Дражић

Од истог аутора:

 1. Oстоја Дражић: О духовности у граду (о безакоњима Иринеја Буловића)

 https://borbazaveru.info/con

2. Остоја Дражић: Отворено писмо Иринеју Гавриловићу и епископату

 https://borbazaveru.info/c

 3. Остоја Дражић: Зашто?

 https://borbazaveru.info