Поштовано уредништво,

Прочитао сам чланак који сте објавили о Пелагији Лобачевој (Рјазанској). У једном нашем манастиру купио сам књигу о њој. По првом читању осетио сам да ту нешто није у реду. Дух који избија из написаног није црквен, а камоли светоотачки.

Један њен следбеник је, на пример, хтео да се рукоположи, али „прозорљива Поља ми није благословила“.

Петри Глазунову, коме није благословила да се рукоположи, говорила је: „Држи се на десет врста од свештеника, тј. од чина! А сам се труди и моли се усрдно не само дању већ и ноћу. Ноћу у почетку по мало, а затим много. Ускоро ће печат!“

Са друге стране, опет, дугом је "одмах дала свој благослов", да иде за свештеника.

Пелагија, као световњакиња, узима себи за право да даје благослове, иако то може само свештенство, које ово право и могућност стиче рукоположењем.

"Догађа се да ме свештеници осуђују и грде зато што понављам и преписујем Пољушкине речи", говорио је један од њених следбеника: Поља му је казивала: "Ако некоме истина није потребна, шта да радиш? Јер и наш Спаситељ је кренуо против свештеника, обличавајући их, а они су само шкргутали зубима, говорила је Пелагија Рјазањска – њима се није свиђало то што је Он без њихове дозволе људима давао вид, васкрсавао их и остало..."

„Ускоро ће печат“, говорила је Пелагија пре 100 година!

„Кад умрем, родиће се антихрист!“

Пелагија је умрла 1966. године. Нема ни печата ни Антихриста.

По учењу Светих Отаца, Антихрист ће своју јавну проповед почети у својој 30 години, попут Господа, јер ће у свим спољашњим моментима опонашати Господа. Требало је, дакле се појави 1996. Његова владавина, од појаве до Страшног Суда, трајаће 7 година... Страшни Суд је, према томе, требао да буде 2003. године... „Велики светилних вере“, како је њени следбеници зову, јер страшно промашила. Али, ко те пита...

Међутим, због нечег другог сам вам се јавио.  

Ја држим пса у кући. А Пелагија каже: „Ако сте пустили пса у дом – благодат Светог Духа одлази!“

Кад кажем пса, можда ћете замислити неког лава од 50 кг. Не, то је бишон, једно мало Божије створење, од 4 кг.

А има љубав и послушност какву нема нико од људи које сам срео у животу. Многи ће разумети о чему причам.

Мени, наравно, не пада на памет да послушам Пелагију, нити било кога другог, и да свог „Бебана“ избацим из куће. Али ми није јасно, зашто је Пелагија само против паса,  друге кућне љубимце не спомиње?

Шта је са мачкама, које су неодвојиви део вештичијег реквизитаријума? (далеко од тога да ја тврдим да ђаво улази у мачке, мада има случајева, али како то да „Поља“ не прича против мачака, а прича против врачара, а већина врачара има мачке? На западу постоје верски записи који говоре да је ђаво вештицама даривао црне мачке како би биле њихове слуге.)

Зато молимо Уредништво да ми одговори, ако знају, одакле може да потиче Пелагијин став о псима, који се сада шири у нашем народу, после штампања књиге о њој?

Унапред се захваљујем на одговору.