У ТОКУ ЈЕ НЕВИЂЕНО СКРНАВЉЕЊЕ МОШТИЈУ У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

ПИШЕ: Јеромонах Бенедикт (Мочалов), настојатељ Никољског архиепископског подворја у Нестијари:

Христос је међу нама, драга браћо и сестре! „И Анђелу Украјинске Цркве напиши... ти живиш тамо где је престо Сатане“

Наравно, немогуће је схватити сву дубину онога што је написано у Апокалипси. Али можемо покушати да разумемо оно што нам је доступно. На крају крајева, ове речи су упућене и нама.

„И анђелу цркве у Пергаму напиши: Ово говори Онај који има мач са обе стране оштар: Знам твоја дела и где живиш, где је престо Сатане, и како чврсто држиш име моје, и ниси се одрекао вере моје чак ни у оне дане у које је убијен међу вама, где пребива Сатана, верни сведог мој Антипа“ (Откр. 2:12)

У овим редовима из Откривења Јована Богослова, Господ хвали пергамску цркву што чврсто држи Његово име и што није одбацила веру у Њега, иако је била засађена усред града изузетно исквареног паганством и била је изложена тешком прогону.

Али у нашим данима, пре Другог доласка Господа Исуса Христа, намерно уништавање Православља се наставља на системској основи; и то се посебно јасно, окрутно и отворено манифестује, пре свега, у Украјини.

У Трпезаријској цркви Лавре, где су хиљаде људи долазиле на богослужење пре стварања ПЦУ, сада се одржавају наступи ансамбала песама и игара, кулинарске емисије и други слични догађаји. Лавра, увек испуњена молитвеницима, изненада је постала празна.

А 19. августа 2025. године, у Лаври се догодило још једно шокантно богохуљење када су запослени у резервату изнели мошти из пећина, извукли их из светиње и извршили неке непознате манипулације са Преподобнима. А затим су их положили на под у једном од ходника. Овај страшни чин је у суштини највеће ругање Христу, Православној Цркви и Преосвештеним Оцима Кијево-Печерског манастира. Ничег сличног није било у односу на свете мошти Кијево-Печерске лавре чак ни у време совјетског атеизма.

 Савремени нехришћани ово називају „стварањем“, „иновацијом“ и „духовношћу“, али у ствари – богохуљење се чини са моштима преподобних Кијево-Печерских светитеља Божјих.

Бољшевици су барем искрено изјавили: „ми смо атеисти“ и отворено су се борили против Цркве. Рушили су цркве и ругали се светињама, не скривајући своју мржњу према Христу. Али данашњи зли људи се крију иза речи о „вери у Бога“, приказују се као верници, али у ствари поступају горе од својих идеолошких учитеља, јер су лицемерни и покушавају да легитимишу светогрђе.

 Управо је то посебна ђаволска лукавост, када под маском бриге о светињама – „стварању“, „иновацијама“ и „духовности“ – највероватније припремају велике светиње за продају „западним партнерима“.

О томе је известио посланик Александар Дубински, кога је Зеленски затворио:

„Премијер Свириденко је, преко Министарства културе, дао наређење да се „инвентаризују“ мошти Светих у Кијево-Печерској лаври. Према мојим информацијама, на основу резултата ове „инвентаризације“, планира се да се највредније свете мошти Светих украду путем замене и пренесу у складишта музеја у Великој Британији. То је Зеленскијево лично обећање краљу Чарлсу III“

Међутим, светост се не може укинути, не може се преписати у документима, не може се сакрити испод степеница или у складишту. Мошти Светих су жива благодат Божија. Свето писмо садржи следеће речи:

„Бог се не да исмевати“ (Гал. 6:7).

Сваки покушај исмевања Цркве, њених светаца и моштију резултираће судом, пре свега, над онима који су се усудили да дигну руку на светињу. Победа о којој говори „онај који има оштар мач са две оштрице...“ (Откр. 2:12) није спољашња победа, па чак ни крај прогона. То је верност Богу и стрпљење до краја свих туга које нам Господ допушта и од којих нас не увек брзо избавља. А понекад – својим највернијим синовима и кћерима – Христос даје мученичку смрт.

Све што се од нас тражи јесте да издржимо и останемо верни Њему, а не да трчимо седмомиљским корацима ка долазећем Антихристу.