Увод „Борбе за веру“:

Сви који дуже време и редовно прате наш сајт, знају да смо увек благовремено упозоравали на девијације – заблуде међу нашим верницима. Због овог код многих нисмо омиљени, али шта ћемо - смисао нашег постојања је да нашим читаоцима презентујемо истину вере "једанпут предане светима" (Јд.3). Да раздвајамо кукуљ од пшенице. Управо ових дана смо писали о лажним пророчанствима и неким другим заблудама које нам долазе, претежно, из Русије (зато што наши верници воле Русију и мисле да је добро све што нам одатле долази).

Тако нам је из Русије дошла јерес секте „Вјачеславаца“, на коју смо упозорили још 2019. године (овде:).

У овој секти се буквално обожава дечак Вјачеслав Крашењињиков (1982-1993) који је живео у граду Чебаркуљ на Јужном Уралу.

Поводом ове појаве 2007. године је заседала посебна комисија РПЦ која је, проучавајући многе материјале, доказала да су разна „пророчанства објављена после самих догађаја".

Међутим, сматрамо да нема јачег раскринкавања секте Вјачеславаца од јавног покајања једног од главних пропагатора ове секте, Виталија Нидњева.

Ево његове јавне исповести:

+ + +

Обраћање Виталија Нидњева, који се отворено покајао због стварања мита око „Славика Чебаркуљског“

„Браћо и сестре, опростите мени, грешном, што сам многе завео, не само дистрибуцијом већ и снимањем филмова „Руски анђео“ 1 и 2. Као директан учесник у стварању и филма и најновијег издања књиге, са покајањем вам изјављујем да није све што сте прочитали и гледали истина.

Много тога је било пријатно за уши, превише је био плод нерасуђивања, и као последица тога, претераног улепшавања, превише апсурдног неспоразума.

 Књига и филм су испуњени такозваним „пророчанствима“ инспирисаним идејним надахнитељима многих, од којих је један и отац Андреј Углов.

Сам Андреј је мио и љубазан свештеник, али његова страст према мистицизму, жеља за чудом често прелази границу преко које почиње отворена јерес. То је оставило огромну сенку на карактер „пророчанстава“, од којих се неких Валентина Афанасјевна (Славикова мајка) почела "сећати" тек након што су се догађаји десили: тражена је тема, затим је постављено питање: „Да ли је дечак говорио о томе што се догодило?“, а одговор је био један: „О, да-да-да... Сећам се...“ - остало знате сами, узмите прву и последњу књигу, па ћете све сами видети.

+ + +

Авај, славиковци (поклоници Славика – „отрока Вјачеслава" - нап. "Борба за веру") верују овом болесном делиријуму без поговора, а ја, грешник, имао сам прсте у томе, за шта молим опроштај. Тешко ономе кроз кога долази саблазан, нећу овде писати како су текстови последње књиге преписани, исправљени, улепшани, рећи ћу све се ово догодило, све је ово гнусно и подло.

Авај, славиковци мисле да сам провокатор, издајник православља итд., да ово пишем по масонским наређењима са циљем дискредитације отрока.

Дуго сам оклевао да пишем о овим јересима, али недавно сам наишао на веб-сајт Москва-Трећи Рим, и ужаснуо сам се колико је болест тешка. Многи славиковци читају „правило“ схимнице Антоније о мртвим одојчадима, чак ни не покушавајући да схвате да је тај поступак безбожан, али чак и овде „старац“ Рафаило (Берестов), који се поштује као гуру на овом јеретичком ресурсу, упућује:

„Деца убијена у утроби морају бити крштена.“

Чињеница да ово противречи учењу Цркве:

„Нека се не покреће незнање свештеника да крштавају мртве“ (Канон 26 Картагинског сабора), не смета ни „старцу“ ни славиковцима.

Многи славиковци су заражени царопоклоњем, многи већ знају име будућег цара и време његовог доласка, знају датуме почетка рата, окупљања болесних, заведени самогордошћу и побожношћу лаика и стараца, ужас!

Када смо тек снимали други филм, имао сам госта (у Владимиру) по имену Александар из Чељабинска, који се представио као један од модератора (сајта "Москва Трећи Рим" - нап. "Борба за веру"), који је, упркос часној речи коју ми је дао, прекршио ју је без икакве срамоте буквално недељу дана касније. Он зна о чему причам, тада сам први пут помислио да се спасење не може градити на лажима, сада разумем да модератори овог сајта то имају у крви. Тешки фалсификати и искривљени чланци, снажни хвалоспеви за идола Вјачеслава: он је све рекао и прорекао. И није битно што много тога није ни планирано да се оствари, очигледан гаф Валентине Афанасјевне, која у почетку још није била упућена у „непоткупљиве, праве свештенике“, и није битно што је другу половину пажљиво подесили исти ти „непоткупљиви, прави свештеници“ - једно је јасно: нема потребе читати свете оце, „мати Валентина“ је већ све „одблаговестила“ (најавила).

Утрљајте земљу, здробите каменчиће, и биће вам загарантовано спасење. Никада нисмо мислили да ћемо покренути такав рингишпил са „исцељењима“ и „благодатним помоћима“, али људи стално долазе и долазе, и многи су „исцељени“. Нема ни речи о томе да су та исцељења слична католичким, секташким. То су Славочкина - то је другачије...

Неколико година након смрти свог сина, В.А. Крашењиникова је прогласила Славика „светим отроком“ и активно се укључила у пропаганду његовог верског поштовања.

Отишли ​​су, поклонили се „мајци“, попили мало воде, добили каменчиће, а најстарија девојчица је почела да има нападе. „Демонима се не свиђа што су посетили дечака“ - одмах су му дијагностиковали славековци, али ја познајем ову породицу, после неког времена млађа сестра је почела да има нападе.

Њихова мајка је потпуно полудела за Славушком, а они настављају даље, тако су га демони одвели од Цркве (и није ни чудо, њоме „владају покварени патријарси и свештеници“) и довели га пред идол. Дело које су урадили лукави је бриљантно! И кад би само ово био само један случај!

Отац Андреј, када сам га питао „зашто не потрошимо новац на објављивање житија Кирила Јерусалимског, Методија Патарског? И објавићемо књигу од 600 страница о дечаку од 11 година“, одговорио је: „Људи нису заинтересовани да читају о некоме сада, немају времена, и делује застарело, али ево савременика, и они су, као да, учесници тих времена. Много је занимљивије. Узбудљиво је.“

Нажалост, у праву је. Будући, као и многи славиковци, заробљен духом слављења младића, помислио сам да сам и сам део историје: како (!!!), само ми, малобројни, можемо видети светост младића, осетити његова пророчанства, видети будућност на њиховој основи и упозорити незналице! - сви остали су слепи, будале, сви остали не разумеју! Али нас је дух осенио! Младић нам је отворио очи! Тужно је видети присталице отрока, чија га заједница уздиже изнад свих и свега, нажалост, у својој огромној већини, понашање ових све више подсећа на понашање секташа: постоји идол - и ништа више није потребно: (отрок) младић „све рече, све прорече, све објави, све исцели, све утеши“. „куцајте, и отвориће вам се“ (Лука 11:9) Господ позива, али нажалост, за поштоваоце отрока, очигледно то није потребно, отрок је већ све рекао... Штета.

Могао бих много да причам о томе КАКО је овај пројекат направљен, и колико очигледних „заблуда“ и ненамерних јереси садржи, - нећу. Рећи ћу једно: будите будни, не дајте се преварити, читајте свете оце, не новопечене младе старце нашег времена, идоле Добичинског „Трећег Рима“, заглибљене у заблудама и сопственој незаменљивости, које словенски народ толико воли, већ истински поштујте свете оце Светог писма, и тада ће много тога постати јасно.

Да не бисте помислили да тролујем или пишем ово „по захтеву“, рећи ћу вам да не припадам крилу Руске православне цркве, и немам ни жељу ни интерес да дискредитујем отрока Славика (ово није рука Руске православне цркве, нити масонске), ово пишем са једним циљем: да замолим за опроштај оне који су отроком (Вјачеславом) засенили свако светоотачко учење.

Опростите ми".

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Извор: https://k-istine.ru/