Људи разумеју само онда одрицање од Христа кад се хришћанин устима и речју одриче Христа. И заиста, то је одрицање од Христа; и то је тешко и погубно дело, јер одрећи се Христа значи одрећи се живота и низринути се у очигледну смрт.

Но постоји и друго, слично овоме, одрицање од Христа. А то је оно које се чини делима и грешним животом. О овом одрицању говори Апостол: „Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани“ (Тит. 1. 16). Постоји, дакле, одрицање од Христа језиком, постоји одрицање и делом. Не ласкај, дакле, хришћанине, себи да си хришћанин, ако не живиш благочестиво већ грешно.

Ко презире наредбу, тај презире и оставља наредбодавца. Није веран господару своме слуга који му не указује послушност. Какав је, слуга Христов хришћанин који не слуша Христа. Господ каже: „Што Ме зовете, Господе, Господе, а не извршујете што вам говорим?“ (Лук. 6, 46) И опет каже: „Који није са мном против мене је“ (Мат. 12, 30). Сваки хришћанин који греши, није са Христом, дакле је противу Христа, дакле је противник Христов, дакле се одриче Христа, макар и да Му говори: Господе, Господе.

Блудничиш ли, хришћанине, чиниш ли прељубу или другим начином прљаш душу и тело своје: одричеш се Христа. Држиш ли љутину на ближњега свога, и мислиш ли како да му нанесеш штету: одричеш се Христа. Пружаш ли руку своју на отимање и грабљење туђег добра: одричеш се Христа. Ласкаш ли, вараш ли, обмањујеш ли ближњега свога: одричеш се Христа. Једном речју: чинећи ма које безаконо дело противу савести и намерно: одричеш се Христа. И колико пута удовољаваш твојој страсној похоти као идолу, колико је пут послушаш: толико пут си се одрекао Христа.

Одреци се, дакле, грешних жеља које те гоне на зло дело, и слушај Христа, и нећеш Га се одрећи. Од златних, сребрних, бакарних и дрвених идола лако се можемо чувати, али од оних који су у нама, то јест у срцу нашем, то је врло тешко: „Они који су Христови распеше тело са сластима и жељама“ (Гал. 5, 24). Према томе нису Христови они који не распеше тело са сластима и жељама. А кад нису Христови онда расуди, шта су они пред Богом? Каква је молитва њихова? Каква је жртва њихова и принос?

О колико има лажних хришћана! Колико се под хришћанским именом крије идолопоклоника! По плоду се дрво познаје, и хришћанин по вери и добрим делима: „Покажи ми веру твоју из дела твојих“, - тражи од тебе, хришћанине, Апостол Јаков. Обрати се, дакле, хришћанине, и покај се. Умртви тело твоје са страстима и грешним жељама, да будеш прави хришћанин, и да имаш добру наду у Исуса Христа.

Битољ, са руског - М. Р. П

„Мисионар“, септембар и октобар 1934. године, бр. 9 и 10.