„Трострука анатема на сваку новотарију и дело против Црквеног Предања и учења и правила светих и блажених Отаца“!

(Шести Васељенски Сабор)

 Данас се многи заносе новотаријама, али није све што је ново и добро. Међутим, старо, као проверено, увек је боље од новог, од непровереног. У вери и побожности, што је нешто старије, то је боље, или је чак  старо најистинитије, кажу Свети Оци.

Осветлимо, кроз Свете каноне и учења Светих Отаца, јеретичке гнусобе које су починили многи прелати (тајни кардинали и бискупи) Београдске патријаршије.

Показаћемо да су новотарије у вери и богослужењу, уведене у СПЦ, заправо оживљавање древних јереси које су осудили Васељенски сабори Светих Отаца.

Показаћемо да ово није учињено из забуне и незнања, већ је то ситематско (не)дело и намерни чин који су починили тајни кардинали и обучени теократи који уводе папску јерес, коју већ признају као „сестринску цркву“ и заједно са њом остале демонске јереси.

Учествујући у екуменистичком покрету - сабору сатанином састављеном од преко 300 демонијачких организација -  створили су нову религију - антихриста.

Сврха ових злочињења је да се српски народ лиши благодати православне вере, да се од њега уклони Божанска заштита - Благодат Духа Светога - и да се баци у руке сатанских сила (резултат чега је очигледан око нас).

На крају овог текста биће нам јасно где је, према Божијем обећању, наша Света Црква сачувана.

 Главни, али не и једини, чинови отпадништва од вере су екуменисање, заједничке молитве са белосветским јеретицима, мењање и скраћивање чинова светих тајни и Литургије, мењање канона иконописања, унутрашњости храмова, скрнављење Тајне крштења по узору на јеретике латине (кропљењем уместо трократним погружавањем).

Нека они који говоре о лажној љубави и дијалогу са јеретицима не забораве речи Спаситеља:

„Идите за мном а оставите да мртви сахрањују своје мртве“ (Мт. 8:22), „Никада вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње“ (Мт. 8:23), „Идите од мене, проклети, у огањ вечни припремљен ђаволу и анђелима његовим“ (Мт. 25:41), „Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир, него мач...“ (Мт. 10:34), „И не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се бојте Онога који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт. 10:28).

Учитељ васељене, Свети Јован Златоусти, такође је категоричан:

 „Љубљени, често сам вам говорио о безбожним јеретицима, а сада вас молим да се не сједињујете с њима ни у јелу ни у пићу, ни у пријатељству ни у љубави, јер онај који то чини отуђује се од Цркве Христове“

(Свети преподобни Јосиф Волоцки, „Тринаеста реч“).

Можемо се сетити и речи Светог Теодора Студита:

„Не само неверне јеретике, не само блуднике и прељубнике и друге који чине сличне гнусобе, змај ставља под своју власт, него и оне који се равнодушно односе према свим таквим људима и ступају у заједницу са њима... „...Јер какву заједницу има праведност са безакоњем?... Какву сличност има храм Божији са идолима?" (2. Кор. 6:14, 16)

(Добротољубље, том 4, стр. 444).

Пре него што покажемо шта о овим питањима говоре Свети Оци, древни патријарси Цркве и сам Господ, разјаснићемо нешто веома важно:

- Календар и Свете тајне, постови и Литургија су фундаментални део Предања Свете Цркве, прихваћеног и запечаћеног на Васељенским саборима.

Тамо је, као што знамо, говорио сам Бог, кроз наше Свете Оце.

Као што ћемо видети у наставку, СВАКО КО ЈЕ КРШИО ИЛИ ДОЗВОЛИО ДА СЕ КРШИ БИЛО КОЈЕ ПРЕДАЊЕ БИО ЈЕ ВИШЕ ПУТА АНАТЕМИСАН ОД СВЕТИХ ОТАЦА!

Не треба заборавити да је један од главних разлога за сазивање Светих Сабора ОСУДА ЈЕРЕСИ И ЗАБЛУДА КОЈЕ ЈЕ ИЗАЗВАО САТАНА И ОГРАЂИВАЊЕ И ЗАШТИТА ВЕРНОГ НАРОДА БОЖИЈЕГ ОД ЊИХ!

Још један веома важан елемент који се мора прецизирати јесте да свако ко прекршиоце канона и Предања признаје као цркве, или говори о некој благодати код јеретика и расколника, или објашњава да је потребан нови Васељенски сабор да би се питање решило, тиме не признаје анатеме Васељенских сабора, дрско противречи Светим Оцима, односно самом Богу, који је говорио кроз њих, и учествује у преступима отпадника и развратитеља.

Заповеђено нам је да штитимо Цркву од свих расколника и да их кротошћу упозоравамо на муке које их чекају, иначе постајемо саучесници Сатане у убиству тих душа. Дакле, ево шта нам је заповеђено да држимо:

„Ако постоји Предање Цркве, нема шта више тражити“

(Свети Јован Златоусти, „Беседе о Првој посланици Коринћанима“, 2:1).

„Ко тражи нешто више после утврђене истине, тражи лаж“

(Дела Седмог Васељенског Сабора)

„Трострука анатема на сваку новотарију и дело против Црквеног Предања и учења и правила светих и блажених Отаца“

(Шести Васељенски Сабор, чин 8)

„На све што је новоуведено, а затим упражњено, што је супротно Црквеном Предању и учењу и примеру светих и блаженопомињаних Отаца - анатема“...

(Седми Васељенски Сабор, Синодски)

„Ако ко одбацује било које Црквено Предање, писано или неписано, анатема“

(Одлука Седмог Васељенског Сабора)

„Долично је поштовати свете обичаје по писаном и неписаном закону“

(Седми Васељенски Сабор, 7. правило - Књига правила)

 „Анатема, ако ко прекрши било које писано или неписано Предање Цркве.“

(Правила Шестог васељенског сабора)

„Али ако вам ми, или анђео с неба, проповеда друго јеванђеље осим онога које вам проповедамо, нека је проклет“ (Гал. 1:8) (идеја је да се „проповедају“ промене у ономе што је примљено).

...О Тимотеју, сачувај поверено ти добро, клони се поганих, празних речи и противљења лажног знања,

(1. Тим. 6:20).

„Зато, шта год сте чули од почетка, нека у вама остане; ако у вама остане оно што сте чули од почетка, остаћете и ви у Сину и у Оцу“

(1. Јованова 2:24)

…„Држимо се исповедања које смо примили од таквих људи – светих Отаца, одбацимо сваку новотарију као ђаволски предлог, тако да ако се неко усуди да уведе такву новотарију, било делом, речју или мишљу – такав се већ одрекао вере Христове и добровољно се бацио у вечно проклетство због хуле на Светог Духа, који је (по њему) изгледа несавршено говорио у Светом Писму и на Васељенским Саборима. И тако сви који уводе новотарије у Цркву – били јеретици или расколници – добровољно се облаче у проклетство као у ризу (Пс. 108:9), иако су папе, чак и ако су патријарси, чак и ако су лаици, или чак анђео са неба – нека буде анатема!“…

(Окружна посланица 1848, коју су потписали васељенски патријарх Антим VI и остали источни патријарси - Јеротеј Александријски, Методије Антиохијски и Кирил Јерусалимски, заједно са њиховим синодима.)

(Анатема значи потпуно одсецање од Бога и одвајање од Цркве и предају ђаволу)

 „Није прикладно додавати или одузимати било шта од светог Предања наше православне вере: јер смо у њему правилно крштени, и они који изопаче ову веру биће праведно подвргнути проклетству“

(Девета песма канона, први тропар - Из службе у недељу Светих Отаца)

 Цариградски (помесни) сабор 1638. године, сазван у време патријарха Кирила Беријског, приметио је у вези са Предањем да је свако ко се усуди да крши црквена предања и да уноси било какву новину у Цркву упркос предању подложан анатеми“

(Црквено право, епископ Никодим далматински (Милаш) стр. 45.)

„Спасоносна вера у Христа мора, пре свега, бити потпуно исправна и у складу са Светим Писмом и са Апостолским Предањем, на основу којих је изграђено учење божанских Отаца и седам божански сабраних Васељенских Сабора.“

(Окружна патријаршијашка и синодална посланица Патријаршијске столице Цариградске, август 1895. Новине „Црквени билтени“, бр. 44, 1895)

„Оне који потчињавају свој разум у послушности Божанском Откровењу и теже ка њему, благосиљамо и хвалимо; оне који се противе истини, ако се не покају пред Господом, Који чека њихово обраћење и покајање, ако нису желели да следе Свето Писмо и Предање првопрестоне Цркве, одлучујемо и анатемишемо. Онима који одбацују саборе светих Отаца и њихова предања, у складу са Божанским Откровењем, које побожно чува Православно-Саборна Црква – анатема (Анатематизми у Недељу Православља).

„Страшна реч „анатема“ виси над свим отпадницима од Православља. Она се проглашава сваке године на Недељу Православља – дан сећања на тријумф Цркве над њеним непријатељима, и подвргнути су јој и противници и клеветници свете вере, као и они који не поштују одлуке и светоотачка предања Цркве.“

„Свако ко говори против онога што је заповеђено, чак и ако је био достојан вере, чак и ако је био постник, чак и ако је био девственик, чак и ако је чинио чуда, чак и ако је пророковао – нека вам буде као вук у овчијој кожи, који злоставља овце“

(Свети Марко, митрополит Ефески, † 1449 - Дела овог Светог.)

„Разум, непокоран догматима Цркве и учењима Светих Отаца, уноси раздор међу хришћане и рађа бројне јереси и расколе. Стога, ко жели да буде истински син Православне Цркве, нека укроти непослушност разума кроз црквене законе и у свему се покорава својој Мајци, Цркви“

(Свети Јован Златоусти, † 407 - Беседе о Првој посланици Коринћанима 2:1.)

„Ако почнемо да одбацујемо неписане обичаје као неважне, онда ћемо неприметно оштетити Јеванђеље у његовим основним одредбама... Међу нама се поштују обичаји који имају снагу закона; пошто су нам њихове одредбе предали свети људи“

(Свети Василије Велики, † 379, Правила 87 и 91.)

„Све што Света Црква држи и што је држала без икаквог саборског декрета, ми сасвим с правом сматрамо Предањем од Апостола.“

(Блажени Августин, † 430)

„Он (Свети Методије Исповедник, Патријарх Цариградски, † 846) такође назива отпадницима оне који уводе друге изуме у Цркву и, одбацујући древне црквене обичаје, успостављају нове, супротне. Такви отпадници, према његовој дефиницији, могу бити примљени у црквено општење тек након што се одрекну свог отпадништва и након што исповеде своје грехе…“

("Нова плоча", делови IV и V, поглавље 17.)

 „Слава светој Источној Цркви, јединој светој и истинитој! Сва њена Предања, сви њени обичаји су свети, мирисни духовним помазањем. Нека се посраме сви који расправљају против ње, сви који се одвајају од заједнице са њом!“

„Свето Предање, као и Свето Писмо, мора се веровати и тумачити према Предању – према разуму Цркве која нам је претходила, а не према садашњем сопственом закључку и према тренутном ненормалном црквеном стању...“

„Све што је у Цркви подједнако је важно, свето, неповредиво и неопходно за наше спасење, и ван ње нема спасења.“

„Чувајте се, Бога ради, ових покварујућих учења. Нека вам свето учење, проповедано у Цркви од давнина, буде камен темељац. Одбаците као зло све што је неспојиво са овим учењем, под којим год вероватним насловом да се прикрива.“

„Чувајте се новотарија у вери и побожности, лажних пророка који долазе у овчијој кожи, а изнутра су прождрљиви вукови; унапред схватите лаж која се крије у привлачним речима ласкаваца који желе да вас покваре под изговором добре воље... Морате се чувати отворених и тајних прекршилаца Устава Свете Божје Цркве, који не сматрају да је потребно да поштују постове... Уопште, свих оних који, са необузданом самовољом, увлаче себе и друге у начин размишљања и правила живота. Да ли сада видите ко је наш, а ко није наш, на чијој је страни истина и како треба поступати?“

„Данас се многи заносе новотаријама, али није све што је ново и добро. Међутим, старо, као проверено, увек је боље од новог, од непровереног. У вери и побожности, што је нешто старије, то је боље, или је чак  старо најистинитије.“

„Верујемо у једну Цркву. Постоји ли сто истина? Постоји једна истина. Постоји ли сто путева? Постоји један пут. Постоји ли сто богова? Један је Бог, једна вера, једно крштење [Еф. 4:5]. Стога, истинска Црква мора бити једна. Истинска Православна Црква је наша Црква. Бог нам даје опипљиво сведочанство, дарове чуда, пророштва, нетрулежне мошти, натприродне појаве, видљиве свима; све то видимо у нашим данима. Шта бисмо више могли тражити? Господ неће помоћи лажовима... Господ је са нама и Његов Дух обитава у нашој Цркви... А како се можемо спасити? У Цркви Христовој. Нека хришћанин живи како Црква заповеда, и биће спасен. Верујте у све што Света Црква заповеда да се верује, примајући силе благодати кроз Свете Тајне и распаљујући те силе учествујући у свим другим Тајнама и испуњавајући све обреде Свете Цркве.“

„Европа нас обмањује, јер Европа је скоро цела постала паганска у свему... Права светлост нам је дошла из Византије... Ускоро ће бити 1000 година откако верујемо у Господа и држимо Његов свети закон. А како треба веровати, нека други уче од нас; јер је истина са нама!“

„Оно што је света Црква прихватила и пригрлила, све треба да буде драго срцу хришћанина. Оно што је Црква утврдила на седам Васељенских сабора – испунити.

Тешко ономе ко овоме дода реч или одузме реч од овога.“

Господ чува као зеницу ока свога народ Свој, то јест православне хришћане, који Га љубе и служе Му дан и ноћ свим срцем својим и свом мишљу својом, речју и делом. А такви су они који се у потпуности држе свих канона, догми и предања наше Источне Саборна Цркве и устима својим исповедају побожност коју је она предала.“

(„Близу је Антихрист“ Сергеј Нилус)

„Боље је да се небо и сунце помраче него да се црквена правила на било који начин промене, јер је света Црква утврђена Речју Божјом, а Реч Божија је јача од неба и земље, као што је сам Христос рекао: „Небо и земља ће проћи, али речи моје неће проћи“ (Марко 13:31)“.

(Свети Кирил, патријарх јерусалимски, † 389 - Дела Светог Кирила у часопису „Хришћанско читање“ за 1908. годину)

„Лако је побожним и простим душама да избегну грешке и пронађу истину, јер чим се окрену извору Божанског предања, грешка ће нестати“

(Свети свештеномученик Кипријан Картагински)

„Све што противречи светим правилима је велики грех, па се не може толерисати.“

(Свети Лав, папа Римски † 461 - Правила Православне Цркве“ Епископ Никодим (Милаш) том I, стр. 119.)

„Само оно што се налази у светом Предању или је њиме објашњено или је у складу са њим може се у свом сопственом смислу признати као канонско, црквено; све што није засновано на Предању или се не слаже са њим, чак и ако је прихваћено од једне или друге хришћанске заједнице, не може се признати као канонско или припадајуће Васељенској (саборној) Цркви, и стога је неистинито.“

„Свето Предање има тај посебан значај да у свом непрекинутом континуитету, поштујући непроменљиве темеље вере и сваке црквене управе, доприноси очувању јединства Православне Саборне Цркве. Његов континуитет и непроменљивост значе да Православна Црква у свако време и на сваком месту чува исто чисто исповедање вере, исте исправне тајне, исте основне законе свог поретка, исто свештенство које је примила од самог почетка свог васпостављања на земљи. Ово јединство, које увек чини јединствени дух Православне Саборне Цркве, представља најважнији ослонац њеног интегритета и унутрашње чистоте и јесте [њен] основни карактер или знак.“

(„Искуство црквеног права“, изд. 1851, стр. 22.)

Преподобни Јосиф Волоцки († 1515) веровао је... да јерархијске привилегије важе само под условом верности,... и најдрагоценије осећање за њега - принцип црквене дисциплине - поштује се све док јерархија одговара својој високој сврси. У вези са свештеницима и епископима који су прекршили ову верност, он понавља речи Светог Атанасија Великог: „боље је сабрати се у молитвеном храму без њих него бити бачен, попут Ане и Кајафе, у огњени пакао са њима“. Упркос свом игуманском чину, игуман Волоцки није оклевао да постане тужилац Сверуског митрополита када се сазнало да је јеретик.

Боље је остати без цркве - храма, без епископа и умрети без причешћа него одступити од православне истине и бити у молитвеном општењу са обновљеницима.

„Полуправославан је онај који мисли да држи праву веру, али није вођен Божанским правилима“

(Дела Светог Теодора Студита, † 826, том II, стр. 249.)

„Свако ко се противи кршењу Божјих или црквених заповести јесте исповедник.“

(Свети Теодор Студит)

„Епископима није дата моћ да крше било које правило, већ само да следе постановљења и да се придржавају пређашњег. Није дозвољено ни нашој Цркви ни било којој другој да чини било шта што је супротно установљеним законима и правилима“

(Свети Теодор Студит - Писмо 24.)

Опет је он, Преподобни Теодор, прекинуо молитвено општење са својим патријархом због пријема у општење раније осуђеног презвитера.

„Ако епископ или презвитер чини ствари не по реду који су предали апостоли, нека буде свргнут, јер не проповеда савршено тајну и квари оно што је предато увођењем нечег новог.“

(Правило 32 Шестог Васељенског Сабора)

„Ако се ко, чак и код куће, моли са оним који је одлучен, нека буде одлучен“ (Апост.10)

...„они који се одвајају од општења са својим предстојатељем због одређених јереси осуђених од светих сабора или од отаца, то јест, када отворено проповеда јерес и откривено је учи у Цркви, такви не само да неће бити подвргнути канонској казни зато што су се одвојили од таквог епископа пре него што постоји саборска одлука, већ ће, напротив, заслужити част која припада православнима, јер нису осудили епископе, већ лажне епископе и лажне учитеље, и нису расколом расколом раскинули јединство Цркве, већ су, напротив, пожурили да ослободе Цркву од раскола и подела“

(Правило 15 Двоструко Цариградског Сабора).