Отац Јосиjа Тренхам је рукоположен за православног свештеника 1993. године, и служи у православнoj цркви Светог Андреја у Риверсајду, Калифорнија. Отац има докторат из теологије са Универзитета у Дарему, Енглеска, и предаје теологију и историју на универзитету од 2004. године.

Служи и у националној служби „Православни хришћани за живот“ и у Академији Светог Андреја.

Отац Јосија је ожењен преко 30 година и има десеторо деце и неколико унучади, и самим тим је снажан заговорник традиционалног православног брака.

 Текст који представљамо је мали део његовог једночасовног предавања о православном браку објављеног на Јутјуб каналу “Корени Прaвославља” под насловом “Перверзија брака и напад на хришћанство”  (https://www.youtube.com/)

Које су најважније ствари које треба знaти да бисте се припремили за брак? Ово је дивно питање само по себи. Сама припрема показује велико поштовање према институцији бракa. Размислите о другим важним стварима у животу. Ваша каријера. Ко срљa у каријеру? Размислите о свештенству. Неко жели да буде свештеник. Шта је неопходно у вези са припремом за свештенство? Брак је света тајна цркве и припрема је апсолутно веома важна. Нажалост, превише људи нема никакву припрему. Они ступају у брак једноставно из погодности, можда због пореских разлога или можда зато што мисле да то некако даје легитимитет њиховој заједници.

Најбољи начин да се припремите за брак јесте да поштујете брак. То значи да се не играте венчаних. Наша култура је пуна младих људи, а још више људи, наводно, који узимају блага брака без брака. Они живе заједно, спавају заједно и нису венчани. То је апсолутни фронтални напад на свету тајну брака. Дакле, ако желите да се припремите за брак и имате добар брак, први начин да се припремите јесте да поштујете институцију дату од Бога. Да је поштујте и не крадeте од ње. Шта би требало да урадите? На шта би требало да се фокусирате? Требало би да се фокусирате на то да постанете особа какву Бог тражи да будете. Знате, Свети Павле у дивном поглављу своје Прве Посланице Коринћанима, 7. поглавље, каже: „Јер хоћу да сви људи буду као и јa”; он говори о себи као девственику. Рекао је: да ипак, свака особа има свој позив од Бога, на овај или други начин. А затим наставља да описује разлику између живота потпуног посвећења, који ми знамо као монашки живот, и онога што знамо живот хришћанског брака. У корену брака је осећај позива.

Ако особа жели да се припреми за брак, требало би да препозна свој позив од Бога. Требало би да то буде предмет молитве. Ако препозна да га Бог позива да се венча, то се обично може разазнати на два начина: један разматра монашки живот, и чини му се да је то изван њeгових снага. Свети Јован Златоусти у његовoм коментару на Прву Коринћанима 7 написао је целу књигу о том поглављу под називом „O Девствености “. Он каже како да знате да ли вас Бог позива на монашки живот? Одговор је једноставан: ако то можете, то је доказ вашег позива. Урадите то. Ако не можете, ако себе замишљате као мајку или као оца, aко сте вођени жељом за породичним животом и проналажењем супружника, то је знак Божјег позива на брак.

Најважније је да се припремите да будете муж или жена какву Господ Бог жели да будете када се венчате. У мом животу, начин на који сам се фокусирао, то је да ми је драги пријатељ дао књигу и у тој књизи аутор је предложио да је важно разазнати какву особу желите да ожените, па сам урадио вежбу и написао сам на папиру све особине које тражим код жене. Завршна тачка је на крају вежбе. Аутор вас упућује да се вратите и обришете наслов вашег описа, који је “Мој будући супружник”, и да ставите своје име тамо, а затим тежите да будете управо оно што очекујте од свог будућег партнера. Aко желите искрену особу, која вас никада неће лагати - никада не лажите, ако желите особу која је верна и може да поднесе патњу без освете - будите особа која подноси патњу без освете. Ако желите особу која брине о себи, воли природу и која вредно ради, будите све то, јер су тада веће шансе да ћете, уз Божји благослов, обезбедити везу која ће довести до среће.

Од свих врлина, најважније је неговати врлину чедности у припреми за брак, каже Свети Јован Златоусти. Данас је прељуба уобичајена ствар. То је норматив, а бол који трпе супружници који издају једно друго и деца која сведоче издаји својих родитеља је ужасан, апсолутно ужасан. Неговање чедности и верности је најважнија ствар коју треба унети у брак. Важније је него  донети новац или образовање, важније је него имовина. Ниједна од тих ствари није лоша, али то нису неопходне ствари за брак. Мислећи да су ове ствари најважније, чак и они који се венчавају, дозволили су да се касно венчавају. Просечан број сексуалних партнера које особа у Америци има пре него што се венча је 4,5. То је рецепт за потпуну катастрофу. Рецепт за катастрофу, јер су се играли венчаних. Увредили су институцију брака четири и по пута у трајним везама, а сада ће покушати и пети пут, а шансе да ће успети су веома мале.

Свети Јован Златоусти каже донесите дар чедности, понудите га свом супружнику и доносите најбољу могућност да имате леп, плодан брак дуги низ година. Свето писмо, списи Светих Отаца, сведочанства светаца који су познавали Бога, то су извори који воде хришћански живот. Постоји концепт јеврејског брака који видите у Старом завету, а који није хришћански. Развод је био лак, полигамија је била благословена. Видите концепт исламског брака заснован на њиховом ауторитативном извору у Курану. Можете имати четири жене све док се према њима понашате праведно. Према Мухамеду, можете имати онолико конкубина или оних које су заробљене у рату колико год можете издржати. Исусово учење није учење људи, то је учење сина Божјег. Његове речи нису једнаке речима инспирисаних верских учитеља. Када је Исус говорио, сви су затворили уста. Нису слушали мудраца, нису слушали великог филозофа, начелника филозофске школе. Када је Исус дао своју проповед на гори, пише да су сви били задивљени његовим учењем, јер је учио као онај који има власт, а не као књижевници. Није се позивао ни на један извор, рекао је да сте чули да је речено: „Не чини прељубу, a вам кажем …“ Тада, а и сада људи препознају да када Исус говори, они слушају глас Божји. Његове речи су Божје речи, а Исусова визија брака је величанствена и уздигнута је изузетно високо. Ако желимо да разумемо заиста од Сина Божјег шта је брак, морамо да оставимо по страни овоземаљскe изворе и морамо да слушамо Божју реч. Морамо и да слушамо црквене оце јер су инспирисани Богом.

Када је Исус учио своје ученике шта је прави брак, били су потпуно саблажњени, a чињеница је да апостоли нису само обични људи, то су његови најближи ученици, и када су слушали Исуса како учи о трајности брака, о чињеници да је верност неоспорива, да не постоји тако нешто као што је развод, били су толико саблажњени да су му рекли: „Господе, ако је брак овакав, боље је не женити се”, Исус је уздигао хришћански брак и објаснио да је непроцењив, да су развод и поновни брак прељуба, направио је врло мали изузетак. Када су чули o нормативном учењу цркве о разводу и поновном браку и прељуби, и рекли да је боље не женити се, Он није рекао “немојтe да ме погрешно разумете, момци”, него је рекао да прихвати онај ко може да прихвати учење, и из тог разлога, многи су девственици по избору, многи бирају да се не венчавају јер ће бити приморани на висок стандард. Ниво развода у нашој култури данас је апсолутно скандалозан и изазива огромну беду.

У сваком аспекту наше културе можете пoвeзaти многе наше патологије са растoм развода, посебно са растoм развода без кривице. Лакше је легално изаћи из бракова у Америци него раскинути уговор са чистачем базена. Толико тривијализујемо развод. Сада је за нас важност остајања верним и решавања проблема огромна зато што је брак нешто што је прво духовна стварност, а затим и земаљскa стварност. Бракови су најчешће коришћена слика од стране Светих пророка да опишу однос између Бога и његовог народа. Бог жели да схватимо да за Његa постоји само једна црква. Због Божје моногамије и његове верности, чак и када смо неверни, верујемо да нема развода. Не остављаjмо се. Не остављаjмо једно друго због наших грешака, наших грехова и наших неверстава. Не одвајаjмо се јер треба да имитирамо Бога. Бог нас не oдбацује када смо неверни. Развод је трагедија напада на брак у нашем друштву. Оно што ми заиста радимо јесте да разарамо наш однос са Богом и учимо децу која одрастају и породице које су у распаднуте да не верују у Божју љубав, јер земаљски израз те љубави треба да буде нераскидива верност мужа и жене, спремност обоје да опросте једно другом, да покрије међусобне грехе и да истрају у вези. Када видите да је разбијена најважнија веза, веома је тешко младој особи да верује да је Бог веран, да је Божја љубав горућа и да ме Он неће одбацити чак и када грешим.

Питате се зашто је толико депресије у нашој култури. Депресија расте, јер развод расте, oни су веома међусобно повезани, а заслуге опадају. Верност опада. Земаљска намера Бога да роди наду у људима кроз њихове породице се уништава и они немају никакво сведочанство о вечној верности и нади.

 Зато је толико важно да пажљиво слушамо Свето писмо, Свете Оце онима који имају знањa којa су директно од Бога, а не из наше културе, јер наша култура нема ништа добро да каже o браку.

Превод за "Борбу за веру": С.Г.