Поштовани уредници.

Ја пратим овај сајт дуго година и добро је да постоје вакве ревносне борце за православља, али никако не могу да схватим како вечина српских клирика и православних публициста упорно остаје на један сериозни грех а то је не признајне постојања једног целог народа коме ја припадам а то је Македонски народ а следствено томе и не признање и његове матичне цркве.

Сулудо је слушати толике године да смо ми Македонци Срби, да је сам Александар Македонски био Србин и да се са таквим тенденциозним етнофилетистичким тоном јадикује како је Србство угрожено а сами Срби на врху општества буквално брише цео један народ са сву његову историју, културу, језик, предање као и ранохрисчанско богато наслеџе.

Па како можете и како се осуџујете да кажете да је својвремено Охридска Архиепископија била Грчка? Замислите које је то демонско лудило. Да ли сте икада дошли у Охриду да проучите историју ,оставштину и културу тог града? Па нечете начи ни зарез грчке оставштине. Још па Бугари инсистирају да је Охрид Бугарски и да је Охридска Архиепископија Бугарска. Па на шта све ово личи? За које православље ми говоринмо? Па где је љубав, где суживот?

Упорно називате Македонску Православну цркву јеретичку, зашто? Зато што ви у вашем лудило нечете један народ који је аутохтон да врши службе на свом језику. Права истина је што ви као прво не признајете цео један народ а следствено томе и његову цркву, јер ако ви признате да постои један засебан народ, народ који не може да буде нешто што није, онда нема ништа природније да том народу коме је била укинута насилно црква, да му се иста врати што пре са огромном љубављу јер код нас се правослвље држи строго по свим канонима, и за разлику од многих помесних цркава ми нисмо ни новостилце нити смо чланови Светског Савеза Цркава како што је на жалост Српска Православна Црква.

И ви наместо да се бринете о новим јеретичким појавама у ваше богословске редове које на жалост их има све више, ви упорно падате на тај први испит, испит љубави да поништите цео један народ и његову цркву.

За ваш срам многи атеистички ориентисани србски интелектуалци признају народ Македонски као засебни народ и сматрају га братским народот а вечина клирика и православни публицисти упорно шире шовинизам и газе основу православља а то је љубав и мени је душа увјек тужна да такви духовни капацитети никако не изговарају реч Македонија и Македонска Православна црква.

Нека вам Бог помогне да отворите ваше умове и да отворите ваша срца и да оставите променливу историју јер када је Скопље био део Душановог царства, Београд није био Србски, тако да сва историја је уствари насилно померање људи који су постојано били у ратове и увјек им било тесно код куче.

Ово што сада ви преживљавате као увод у братоубиствене тенденције је поук да схватите да је доста шовинизма и етнофилетизма, и да почнете нову еру где чете поново постати оне ревносне православне у једној здравој српској заедници, бринечи о своју државу, вјеру и народу и љубечи и поштовајучи остале народе остварујучи молитвено-литургиску заједницу онако како Бог жели да нас види да сви Једно будемо.

Ово вам пишем из свег срца јер ми волимо вас и  хочемо братску везу али никад нечемо бити друго осим оно што јесмо а то је Православни Македонски народ хтели то остале комшије или не.

Свако вам добро и нека вам Бог отвори ум да схватите нашу патњу и наш бол јер сте и ви пролазили и још пролазите кроз исте муке.