Говорећи у јеванђељу о последњем времену Господ каже: „И због умножења безакоња охладнеће љубав многих“ (Мт.24:12). Сви осећамо да се умножило безакоње у Цркви, сви то признају ако имају и мало савести, чак и најгори јеретици и безбожници то признају, али оправдавају то временом и околностима и проповедају лично спасење и говоре:

шта да радиш, такво је време, гледај лично спасење.

Али да ли је могуће лично спасење у безакоњу, када у безакоњу обавезно одступа благодат Божија од Цркве? И ту се одмах љуте безбожници и јеретици и прете и прекоревају: „Ти хулиш на Цркву, јер благодат није одступила од Цркве, а разуме се – од званичне Цркве.“ Да, можемо веровати да није благодат потпуно одступила од званичне Цркве и да има мало благодати, али мало, баш мало, и то мало благодати није довољно за спасење, нарочито у данашње време кад антихрист влада и кад су много појачани напади на Цркву и кад је потребна много јача одбрана и много јача благодат ради одбране. Уосталом и то речено: „И због умножења безакоња охладнеће љубав многих“, то значи: и због умножења безакоња одступиће благодат Божија од многих у Цркви.

Изношење неких безакоња у данашњој Цркви

Најпре видимо, да у данашњој Цркви нема црквеног суда и због тога је безакоње неизбежно. Апостол Павле строго забрањује хришћанима да се суде ван Цркве пред светским судовима и говори: „На срамоту вама говорим: зар нема међу вама ниједан мудар, који може расудити међу браћом својом? Него брат са братом суди се, и то пред невернима“ (1Кор.6:5-6). Али пошто нема црквеног суда хришћани су приморани да се суде по светским судовима и то је очигледно безакоње у Цркви.

Црквени Канони су донети на основу искуства и они никако не допуштају епископу да сам суди тешке спорове и проблеме, јер сваки епископ може да погреши и да буде пристрастан у суђењу, и зато Канони не допуштају да епископ сам суди у Цркви тешке спорове и проблеме. Зато сада има много црквених спорова и проблема, који се не решавају, јер нема црквеног суда. Осим тога, у Цркву се навукло много недостојних свештенослужитеља и сада има много епископа и свештеника, који су за извргнуће из чина, тј. за рашчињење, али нема црквеног суда и нема ко да их рашчини. Ево, како Крмчија заповеда о рашчињењу свештено-служитеља:

Сабор у Картагини

Правило 12. Епископу који је нешто скривио, ако не сав сабор те области, ипак дванаест епископа да суде: а презвитеру - шест; ђакону - три.

Тумачење: Ако на епископа падне оптужба за некакву кривицу, сабор епископа целе области треба да му суди, а ако није могуће свима да се састану, ипак дванаесторица да суде; мање, пак, од овога да не буде. Презвитеру оптуженом за кривицу којој је исход извргнуће - шесторица епископа да суде и седми сопствени епископ, а ђакону - три епископа и четврти сопствени. И тако се ислеђују њихове кривице и бивају суђени.

Правило 20. Кад је презвитер оптужен, о њему да размотре шест оближњих епископа и његов седми, а ђакону три и четврти његов сопствени, да суде; остала, пак, свештена лица, само један епископ да испитује.

Тумачење: То је речено и у дванаестом правилу овога сабора; ако нека оптужба буде против презвитера, шест епископа да му суде а са њима и његов сопствени епископ заједно да даје мишљење: ђакону, пак, три да суде и четврти његов сопствени епископ, а свим осталим свештеним лицима која су испод ђакона да суди само сопствени епископ за кривице због којих су оптужени.

Осим тога, јеванђеље забрањује просвећивање и учење ван Цркве и Господ заповеда:

„А ви се не зовите, учитељи: јер један је ваш учитељ, Христос: а ви сте сви браћа; и оца не зовите себи на земљи: јер један је Отац ваш, Који је на небесима; нити се зовите, наставници: јер један је наставник ваш, Христос“ (Мт.23:8-10). И разуме се, да хришћанин може да прихвати побожног оца и побожног учитеља и наставника, јер они су у Цркви и кроз њих Бог учи и просвећује хришћане. Па ако данашњи епископи и свештеници не уче и не просвећују хришћане, то значи да њих Господ није изабрао и да они нису пастири, него најамници.

Затим, јеванђеље забрањује лечење ван Цркве, јер Спаситељ наш је лечио и лечи све болести хришћана у Цркви и једино је допуштено лечење код побожних лекара, јер они су у Цркви. Јеванђеље говори, да је Господ изабрао апостоле и дао им силу „и да имају власт лечити болести и изгонити демоне“ (Мк.3:15), па ако данашњи епископи и свештеници немају силу да лече болести и изгоне демоне, то значи да њих Господ није изабрао и да они нису пастири, него најамници.

И могли би да наведемо још много безакоња у данашњој Цркви, али довољна су и ова три безакоња, која смо навели, а то су: прво, нема црквеног суда и ту је безакоње неизбежно; друго, хришћани се не уче и не просвећују у Цркви, него ван Цркве, и то је очигледно безакоње; треће, хришћани се не лече у Цркви, него ван Цркве, и то је очигледно безакоње.