Знате ли који је највећи духовни проблем у нашем народу? Нагли пораст ђавоиманости.  О томе имамо мнобројне извештаје из наших манастира.  А шта је још већи проблем? То што све мање има духовних лица која су способна да истерују нечисте духове!

Зашто је то тако, и шта се догађа?

То је тема која нас већ дуже време заокупља, јер – као што рекосмо - масовно добијамо информације са терена, и озбиљно смо забринути, јер се углавном ради о младим особама.

Зашто је све мање духовника који имају благодат да изгоне зле духове?

БЛАГОДАТ БОЖИЈА СЕ ПОВЛАЧИ!

А главни разлог томе су ЈЕРЕС И НОВОТАРИЈЕ КОЈЕ РАЗАРАЈУ СПЦ већ 35 година, о чему смо писали јуче (овде:).

Поражавајуће је чути да је нека опседнута особа била у овом и оном манастиру и нису јој могли помоћи.

И да се разумемо: онај кога опседну зли духови сам је крив за то. Међутим, кад болестан човек оде лекару, лекар приступа лечењу не корећи га и не питајући зашто је овим или оним изазвао или допринео својој болести.

А оно што спуном одговорношћу тврдимо то је да ни један новотарски манастир нема духовну силу за истеривање непомјаника. Они више ни зубобољу не могу молитвом да лече, а камоли ђавоиманост.  Сва њихова „моћ“ се свела на медијску пропаганду и лаж да се код њих дешавају чуда.

Међутим, зашто и у, номинално, правоверним манастирима опада - у неким и сасвим нестаје - сила за изгон злих духова? Нема сумње - Благодат Божија одступа.

Зашто се Дух Свети повлачи?

Један од разлога несумњиво је литургијско помињање јеретика, односно молитвено општење са јеретицима (овде:), мада има и других узрока.

Замислите страхоту – да игуман једног манастира који слови да је правоверан изјави како он „више неће да чита молитве егзорцизма, јер осећа да нема духовну снагу за то“!

А шта ће такав уопште у манастиру? Коме је он онда потребан? У чему је смисао његовог битисања у манастиру? Монаси су у манастирима  ради спасења својих душа, а то постижу службом Богу и народу. А како горе поменути и слични њему онда служе народу, који их својим прилозима издржава, ако „нема духовну снагу“ да се бори против нечистих сила које масовно запоседају децу тог истог народа?

И зашто нема духовну снагу, ако је у Православљу прецизно прописан поступак за њено задобијање, попут рецепата за лекове? Чиме се онда тај и такви баве у манастиру, ако не испуњавањем преписа и прописа са овог „рецепта“?

Тај „духовник“, иначе, помиње јеретичког епископа на Литуригији, и то треба да се зна, што је један од путоказа где, такође, треба тражити разлог за губљење Благодати.

Подсетимо се на овом месту пророчанства Светог Анатолија Оптинског Млађег:

"Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи: "Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити." Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ - голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат" (овде:)

„И када дођоше народу, приступи Му човек и паде на колена пред њим говорећи: Господе, помилуј сина мојега; јер је месечар и мучи се љуто; јер много пута пада у ватру, много пута у воду. И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцелити. А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо. И запрети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа“ (Мт. 17, 14-18).

„Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не могосмо изагнати? А Исус им рече: За неверовање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате вере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће. А овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 17, 19-21).

У свом тумачењу овог места у Јеванђељу по Матеју, Свети Владика Николај каже:

„Дакле, узрок немоћи је неверовање. Што је више вере, то је више снаге; што је мање вере, то је мање снаге. Раније је Господ дао својим ученицима власт над нечистим духовима да их истерују и да исцељују сваку болест и сваку немоћ (Мт. 10:1). И неко време су користили ову моћ са добрим ефектом. Али како је њихова вера слабила - било због светског страха или због гордости, тако се и моћ која им је дата смањивала...“ (Свети Николај Српски. Разговори. Десета недеља по Духовима. Јеванђеље о немоћи неверовања и сили вере)

Свети Јован Златоусти овако тумачи 17. стих 19. главе  Јеванђеља по Матеју:

„Тада му ученици приступише насамо и упиташе га: Зашто ми нисмо могли истерати ђавола" (ст. 19)?

"Чини ми се да су се плашили - каже Златоусти - да нису изгубили благодат која им је дата; јер су примили власт над нечистим духовима: зато су питали Христа, дошавши му тајно, не зато што су се стидели (пошто је ствар већ била завршена и били су осуђени, није било разлога да се стиде усменог признања), већ зато што су намеравали да га питају о важној и тајној ствари“.

Господ им рече: „… А овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 17,21).

Отац Јустин ово место из Јеванђеља тумачи овако:

„Овај се род“, демона, „не изгони осим молитвом и постом“. Дакле, поготово они који су у власти демона, али и они који  намеравају да их исцеле, морају прво да посте, а тек онда да се помоле, јер молитва не долази од ситости и пијанства, већ од поста“

И додаје:

„Дакле, сваки човек који има јаку веру може рећи „овој гори“, то јест, (у овом случају) демону: „Иди одавде“ и он ће отићи. Овде Христос мисли на демона кога је истерао“.

Намера нам није била да у овом кратком тексту дамо дефинитиван одговор на питање, зашто моћ истеривања нечистих духова у нашим манастирима слаби и нестаје (О мирским свештеницима да и не говоримо, од њих је то далеко као Небо од Земље).

Има сигурно и духовнијих и паметнијих од нас, па позивамо све да се укључе у дискусију. Многа нам деца страдају, и родитељи са њима. Не кривимо их унапред, јер се осудом ништа не постиже. Бацањем камења на омладину, не покушавајмо да прикријемо чињеницу да су остали само појединци који се у СПЦ баве егзорцизмом (и они све мање успешно), а да сви свештеници и сви остали монаси више немају силу за то.

У наредном тексту разматраћемо један од битних разлога зашто Благодат одступа из наших манастира...