Док је пажња нације била усмерена на шокантне вести, амерички Сенат је гласао 51-49 да блокира објављивање досијеа, тихо осигуравајући да документи за које се верује да садрже финансијске записе, дневнике летова, преписку и изјаве под заклетвом које откривају Епштајнову моћну мрежу остану скривени од јавности.

Одлука да се досијеи држе у тајности није била само процедурални маневар. Био је то намерни чин сузбијања.

Годинама су преживели и независни истражитељи позивали на транспарентност, али они на власти су наставили да сузбијају информације.

 И тајминг није могао бити бољи.

Са пажњом нације усмереном на Киркову трагедију, Сенат је изабрао тај тренутак да закопа причу која је могла да разоткрије деценије корупције и уцене.

То је образац стар колико и сама политика: када су информације превише опасне за естаблишмент у опасности да изађу на видело, погодна дистракција изненада заузима централно место.

А изабрани званичници се побрину да јавност никада не сазна за кога је Епштајн заиста радио.

Тесна разлика у победи показује колико је истина била близу изласка на видело.

Али истина је опасна за људе чија би имена могла бити закопана у тим досијеима.

Питање остаје:

Колико је још трагедија, криза и инсценираних спектакла потребно да би се осигурало да Епштајнова мрежа остане заувек скривена?

Одлука да се досијеи држе у тајности није била само процедурални маневар. Био је то намерни чин сузбијања.

Годинама су преживели и независни истражитељи позивали на транспарентност, али они на власти су наставили да сузбијају информације.

 И тајминг није могао бити бољи.

Са пажњом нације усмереном на Киркову трагедију, Сенат је изабрао тај тренутак да закопа причу која је могла да разоткрије деценије корупције и уцене.

То је образац стар колико и сама политика: када су информације превише опасне за естаблишмент у опасности да изађу на видело, погодна дистракција изненада заузима централно место.

А изабрани званичници се побрину да јавност никада не сазна за кога је Епштајн заиста радио.

Тесна разлика у победи показује колико је истина била близу изласка на видело.

Али истина је опасна за људе чија би имена могла бити закопана у тим досијеима.

Питање остаје:

Колико је још трагедија, криза и инсценираних спектакла потребно да би се осигурало да Епштајнова мрежа остане заувек скривена?