Манипулација

Ових дана, медији и друштвене мреже преплављени су вестима о два трагична убиства која су потресла Сједињене Државе: убиство 23-годишње украјинске избеглице Ирине Заруцке у возу у Шарлоту и атентат на протрамповског активисту Чарлија Кирка током говора на Универзитету у Јути.

 Заруцка је избодена ножем 22. августа 2025. године, од стране Декарлоса Брауна, бескућника са дугим кривичним досијеом, у наводно случајном нападу.

Кирк је, заузврат, упуцан 11. септембра 2025. године, у инциденту описаном као циљани политички напад, што је изазвало потрагу за осумњиченим и осуду политичких лидера.

Видео снимци убистава у оба случаја брзо су постали вирални, уз реакције председника САД Доналда Трампа, који је захтевао смртну казну за убицу Заруцке и осудио Кирково убиство као део таласа политичког насиља.

Бројне познате личности, утицајни људи и политичари попут Илона Маска и других брзо су се придружили овом тренду, претварајући ове трагедије у симболичке битке против „левичарског терора“ или „неуспеха имиграционе политике“.

Али хајде да застанемо на тренутак и запитамо се: зашто ови догађаји?

Зашто се чини да је цео западни медијски апарат стао да извештава о ова два убиства, док се у другим деловима света – попут Газе или Украјине – масовна убиства, бомбардовања и геноцидно насиље дешавају свакодневно, а да то једва изазове талас солидарности? Да ли је ово још једна „гурка“ у жељеном правцу, где се хипнотисане масе воде ка одређеном делу перцептивног спектра, док се „веће истине“ гурају у сенку?

Трагедије које се уклапају у наратив

Почнимо са чињеницама.

Ирина Заруцка, млада Украјинка која је побегла од рата у својој домовини због безбедности у Америци, убијена је у јавном превозу. Њен убица, Браун, био је познат полицији по претходним насилним делима, али је пуштен на слободу – потез који је брзо искоришћен за критиковање „меких“ криминалних политика. Видео снимак напада брзо је постао виралан, изазвавши негодовање и позиве на реформе.

Слично томе, Чарли Кирк, оснивач организације Turning Point USA и блиски Трампов савезник, убијен је усред говора, што је повезано са растућим политичким насиљем у САД, укључујући и претходна „атентата“ на Трампа.

Друштвене мреже су експлодирале оптужбама да је ово дело „левичарских екстремиста“, са објавама које су повезивале ова убиства са ширим обрасцем терора.

Ови случајеви нису само тужни; они су савршено погодни за политичке манипулације.

Не желим да се упуштам у „теорије завере“ да се ова убиства никада нису догодила, које су такође преплавиле друштвене мреже, тврдећи да је ово још једна психолошка операција и да су на делу глумци и високотехнолошки холограми.

Оно што је сигурно јесте да се Заруцкино убиство, било лажно или стварно, сада користи за подстицање антиимигрантског расположења и критике „отворених граница“, упркос чињеници да је убица држављанин САД, а не имигрант, што доприноси Трамповом настојању за дигитални идентитет за све Американце.

Киркова смрт, с друге стране, храни наратив о „прогону конзервативаца и десничара“, стварајући даљи страх и поларизацију.

Селективна емпатија: Газа, Украјина и заборављени мртви

Сада поставимо кључно питање: зашто ова два живота – колико год трагични били – заслужују више медијске пажње него хиљаде убијених у Гази?

Од ескалације сукоба у Гази 2023. године, конзервативне процене указују на преко 40.000 мртвих, укључујући хиљаде деце, жена и мушкараца, у бомбардовањима и гладовању које међународне организације описују као геноцидне.

Сваког дана породице се распадају, болнице се уништавају, а свет... па, свет се навикао на то.

Мало твитова председника или познате личности изазива глобалну емпатију према овим жртвама.

Слично у Украјини: од инвазије 2022. године, десетине хиљада цивила су убијене, а рат се наставља. Сама Заруцка је побегла од овог насиља, само да би умрла у „сигурном“ Америци – иронија која би требало да подстакне дубоко размишљање, али уместо тога служи глобалној мафији да оствари своје циљеве.

Зашто не станемо за свако дете убијено у Мариупољу или Рафи? Зато што се ови догађаји не уклапају у дати наратив. Да ли је ово масовна хипноза? Апсолутно.

Људи су поново жртве сопствених емоција, доведени до одређених закључака: „Имигранти су опасни“, „Левица је терористичка“, док се иза кулиса спроводе агенде глобалне мафије, вођене таквим „гурачима“.

Они изазивају код људи управо оне емоције и реакције које су желели да изазову, немојте бити наивни. Иако они изазивају ове догађаје, ми смо ти који кликћемо, делимо и реагујемо, храњени селективном емпатијом.

Време је да се пробудимо: престанимо да будемо хипнотисани и потражимо ширу слику.

Јер постоји добар разлог зашто желе да изазову код нас ове емоције и реакције које су, примећујем, већ изазвали код великог броја људи, чак и код „полупросвећених“.