У данашњем тешком и турбулентном геополитичком тренутку, када је хришћанска вера угрожена више него икада пре у својој дугој историји; када пролазимо кроз период застрашујуће дехристијанизације готово свих земаља колективног Запада;

 у моменту када се суочавамо са процесом разарања породичних вредности; када смо сведоци агресивне афирмације сатанизма, хомосексуализма и бројних патолошких појава, «Центар за заштиту хришћанског идентитета» из Београда је са узнемирењем и огорчењем примио вест, коју је крајем јуна о.г. први објавио британски лист «Telegraph» а потом су пренела и бројна средства јавног информисања, о наводној одлуци Египта да затвори манастир Свете Екатарине Синајске - најстарији активни хришћански манастир на свету.

Реч је о манастиру који је основан пре скоро 15 векова, што је изазвало бурне критике грчке цркве  (у првом реду Архиепископа атинског и све Грчке Јеронимоса и Цариградског Архиепископа из САД Елпидофороса). Иначе, манастир Свете Екатерине припада Цркви Синаја која је аутономна православна црква са сопственом управом, али са историјским и духовним везама са Јерусалимском патријаршијом под чијом је јурисдикцијом.

С обзиром да сам у својству председника «Центра за заштиту хришћанског идентитета» из Београда, планирао да у вези овог скандалозног догађаја скрнављења једног од највећих хришћанских светилишта, обавестим најзначајније светске политичке и верске ауторитете, Канцеларију Беле Куће за вере, као и британског суверена Краља Чарлса III, као покровитеља Фондације Свете Екатерине, организације која прикупља средства за очување и проучавање манастирског наслеђа и његове збирке вредних древних хришћанских рукописа, које је британски суверен описао као «велико духовно благо које треба очувати за будуће генерације». Из тог разлога сам 02.06.2025. г. ради провере овако важне информације, одмах контактирао политичко одељење Амбасаде Египта у Београду и у веома кратком временском периоду примио мејл из Амбасаде Арапске Републике Египта који гласи:

«Поштовани г. Валаванидис, у име Амбасаде Арапске Републике Египта у Београду, обраћамо Вам се у вези са нетачним информацијама које су недавно објављене у медијима у вези са статусом манастира Свете Екатарине на Синају.

У прилогу Вам достављамо саопштење портпарола египатског председништва и портпарола Министарства спољних послова Египта, који јасно потврђују пуну посвећеност очувању верског статуса манастира и објашњавају чињенице везане за поменуту судску пресуду».

Крај цитата.

Подсећања ради, реч је о једном од најсветијих места у Египту, које поред хришћана, поштују и Јевреји и муслимани. Нажалост, ово место је данас постало предмет жестоког спора због планова да се претвори у велики туристички комплекс. Упркос бројним критикама због небриге о јединственој историји земље, влада Египта сматра да би отварање нових туристичких атракција представљало решење за оживљавање посрнуле економије. Свима је познато, да је туризам једна од главних привредних грана у овој земљи која је некада достизала веома високе домете. Први озбиљнији удар на развој египатског туризма, биле су последице пандемије ковид-19, док је драстичан пад забележен отпочињањем сукоба у појасу Газе, који је за последицу имао нови талас нестабилности у региону.  

Како преноси британски BBC на српском језику, влада Египта је поставила врло амбициозан циљ да до 2028. године оствари прилив од 30 милиона посетилаца. Оваквим плановима се до сада најоштрије успротивила Грчка, због њених духовних и историјских веза са манастиром. Чињеница је да су се напетости између Атине и Каира распламсале после пресуде египатског суда у мају о.г, којом је одлучено да је земљиште на којем се налази најстарији активни хришћански манастир на свету - Света Екатерина, власништво државе. Другим речима то значи да манастир као и верски археолошки локалитети у његовом окружењу, имају само «право коришћења» земљишта на коме се налазе.   

Управо због тога је оштро реаговао поглавар Грчке православне цркве, архиепископ атински и све Грчке Јеронимос Други, који је рекао да је овим поступком угрожен опстанак највећег духовног светионика православља и хеленистичке ере.

Јерусалимска патријаршија је истакла да је на светом месту над којим има црквену јурисдикцију, сам пророк Мухамед доделио писмо о заштити манастира. У њему се наводи да је византијски манастир у којем је подигнута и мала џамија у време династије Фатимида, што је прилично неуобичајено, «светилиште мира између хришћана и муслимана и уточиште наде за свет који је заглибљен у сукобима».

Ипак, неопходно је констатовати да и поред спорне судске пресуде која је на снази, захваљујући многим дипломатским напорима, Грчка и Египат су усвојиле заједничку декларацију којом се обезбеђује заштита грчког православног идентитета и културног наслеђа манастира Свете Екатерине на Синају.   

   Значајно је подсетити, да се Синајска гора локално назива Џабал Муса, и према предању представља место на којем је Мојсије од Бога примио Десет заповести. Многи верују да се управо на том месту, према Библији и Курану, Господ Бог обратио пророку из грма несагориве купине.

У сваком случају, историјска чињеница је да је манастир Свете Екатерине на Синају подигао византијски цар Јустинијан I (482-565), који је због свог огромног духовног, културног и историјског значаја, 2002. године уврштен у светску баштину УНЕСКО-а. Тело свете Екатерине Александријске које је после много векова  пронађено у том подручју, и однето у манастир где су га њене мошти преобратиле у важно ходочасничко место.   

Када је реч о монашком животу унутар манастирских зидина, портал religija.rs je 08.09. о.г. пренео да је после побуне већине монаха дошло до драматичног преокрета у оквиру Синајске светиње. Након бурних дана, међународних притисака и унутрашњих сукоба око будућности једне од најважнијих православних светиња, архиепископ синајски Дамјанос (91) је рекао да ће 12.09. о.г. поднети оставку на игумански чин, нагласивши да се на тај корак одлучио првенствено ради потребе очувања  јединства.

   Такође, уследио је значајан сусрет између Јерусалимског патријарха Теофилоса III и председника Републике Турске Реџеп Тајип Ердогана у председничкој палати у Истанбулу, где је као апел одјекнуо позив на одговорност – не само политичарима, већ и свима који чувају хришћанско наслеђе у Светој земљи!

   Како наводи Јерусалимска патријаршија, током сусрета се разговарало и о важности очувања постојећег statusa quo у Јерусалиму. Патријарх Теофилос III је том приликом подсетио на «Омарову повељу» – документ из VII века, који се у црквеној правној литератури наводи као историјски чин који је, у различитим интерпретацијама, обезбедио заштиту хришћанских светиња под муслиманском влашћу. У православном дискурсу, ова повеља често се помиње као симбол међурелигијског уговора и правне традиције која је обликовала положај светих места у Јерусалиму.

   Како указују хришћански портали и извештаји који прате стање у Светој земљи, у последње време су забележени притисци и напади који угрожавају свакодневни живот и богослужења хришћанских заједница. Управо из тог разлога, разговори на високом нивоу као и молбе за повећањем међународне пажње, добијају додатно на тежини. 

   С тим у вези, сусрет Јерусалимског патријарха Теофилоса III и председника Републике Турске, показује да питања светих места у Јерусалиму не могу остати само локална унутардржавна питања: она су питања црквене бриге, међурелигијског поверења и међународне пажње. Управо због тога, када јерусалимски патријарх и чувар Гроба Господа Исуса Христа, говори о заштити светиња, његова порука вишеструко надилази црквене границе и позива на одговорност све актере: како државе, цркве, тако и свеколику јавност.

   Коначно, портал Orthodox Christianity је 15.09. о.г. пренео да је дан раније братство манастира Свете Екатерине Синајске, једногласно изабрало архимандрита Симеона (Пападопулоса) за новог игумана. Он је наследио архиепископа Дамјаноса, који се формално повукао после 52 године управљања овом хришћанском светињом.

   Према резултатима гласања, архимандрит Симеон је добио 19 од 20 гласова, јер је свој гласачки лист оставио непопуњен, што је у складу са древном праксом. Значајно је нагласити да су се обе стране братства на крају ујединиле око његове кандидатуре, без икаквог оспоравања изборног процеса.

Оваква јасна победа без и најмањег спора, сматра се важним темељем за успостављање климе јединства и консензуса у манастиру.

*

На крају, ипак овај догађај представља еклатантан пример мешања политике у живот Цркве Христове, поготово у данашње време када је поред основних елемената геостратегије који обухватају геополитичке факторе, као што су: географски положај, природни ресурси, популација, економија, војна моћ и међународни утицај и положај земље, укључена и религија, као један од носећих стубова у креирању геополитичке карте света.

Закључујући, «Центар за заштиту хришћанског идентитета» из Београда ће управо због тога, увек указивати на значај скретања пажње међународне заједнице на неопходност заштите живота хришћана, одбране њиховог идентитета као и хришћанских светиња, без обзира на којој тачци земљиног шара се налазиле. То је од посебне важности поготово у данашњем времену, када Христова Црква пролази кроз најтежи период у својој дугој историји.

Диогенис Д. Валаванидис

Председник

«ЦЕНТРА ЗА ЗАШТИТУ ХРИШЋАНСКОГ ИДЕНТИТЕТА»