Зашто је у Српској Цркви одбачена Догматика Авве Јустина? Па зато што та Догматика тачно одређује где је Истинита Црква и где је лажна црква, па ако би садашњи епископи и свештеници и њихови ученици говорили на основу те Догматике, тада би они говорили сами против себе.

Јер Авва Јустин се позива на многе свете Оце кад одређује где је Истинита Црква и где је лажна црква, а сви свети Оци говоре против данашњих лажних отаца у Цркви. Преп. Макарије Велики говори: „Истини је неизбежно да буде гоњена“, а данашњи лажни оци подржавају политику и лаж и зато нико њих не гони. Па ако би на основу тога одређивали где је истинита Црква и где је лажна црква, онда је у Украјини само Украјинска Православна Црква истинита, јер Она је забрањена и прогањана, док су остале цркве – лажне. И у Светој Гори једино је у истини манастир Есфигмен, који је у прогону, док су остали манастири мање-више у лажи.

Ево, како Авва Јустин говори о прогону Цркве:

Догматика о прогону Цркве

Свети Макарије благовести: „Божји људи – хришћани треба да припреме себе за борбу и подвиг. Они су дужни подносити невоље, и спољашње и унутрашње борбе, да би, примајући ударце, побеђивали трпљењем. Такав је пут хришћанства. Где је Дух Свети, тамо као сенка следују гоњење и борба. Тако, Пророци, мада је у њима делао Дух Свети, свагда су били гоњени. Тако и Господ, који је пут и истина и живот, био је гоњен од Својих сународника. Његов народ – Израиљци, и гонили су Га и распели Га. Слично се десило и са Апостолима, јер са Крстом Спасовим дошао је Дух Утешитељ, и преселио се у хришћане: нико од Јевреја није био гоњен, једини су хришћани били мученици. Но томе се не треба чудити; истини је неизбежно да буде гоњена.“

Рат против Цркве

Сва ратовања против Цркве Христове увек су се завршавала, и завршавају се, поразом гонитеља. Свети Златоуст благовести: „Гонећи Цркву, гонитељи су увек доживљавали пораз од гоњених страдалника, који су на сва гоњења одговарали трпљењем и страдањем. У томе се и састоји чудесни начин њене победе, могућ не за људе већ једино за Бога. У Цркви је достојно дивљења не само то што је она побеђивала, него и то што је на такав начин побеђивала. Гоњена, вијана, кидана на безброј начина, она се не само није смањивала него је расла; и само трпљење њено побеђивало је оне који су јој причињавали страдања. Такво је држање дијаманта према гвожђу: самим тим што дијамант добија ударе, он уништава силу онога који га удара.“

Антихрист и његова делатност

Своме љубимцу Антихристу сатана ће дати силу своју, и престол свој, и област велику, и он ће делати са сваком преваром, претварајући се чак у Ангела светла да би придобио што већи број присталица. „Доћи ће свегадни“, – вели Свети Јефрем Сирин –, „као лупеж у таком облику, да би преварио све; доћи ће смирен, кротак, тобож мрзитељ неправде, гадиће се идола, привидно побожан, добар, љубитељ убогих, веома благолик, према свима љубазан. Но при свему томе предузеће лукаве мере да угоди свима, да би га заволели људи. Он ће обмањивати свет, док се не зацари. И при томе ће са великом влашћу чинити знамења, чудеса, застрашивања... И када многи сталежи и народи угледају такве његове врлине и силе, сви ће одједном прихватити једну мисао и с великом радошћу прогласити га за цара, говорећи један другоме: зар се може још наћи човек толико добар и праведан?"

Понесен сатанском гордошћу и силом, Антихрист ће по Божјем допуштењу и попуштењу, заграбити власт над многим народима, и поклониће му се сви који живе на земљи, чија имена нису записана у животној књизи Јагњета. На хришћане пак Антихрист ће подићи нечувена гоњења, и ратоваће са светима, и победиће их, и учиниће да се побију сви који му се не поклоне. Међутим, хришћани ће се борити са Антихристом вером и трпљењем, јер ће то бити, као што је увек било, њихово оружје, њихово свеоружје Божје. Антихрист ће (најзад убити два велика сведока Истине Христове, два света пророка: претечу другог доласка Христовог – пророка Илију и Еноха. Обучени у вреће, ова ће два сведока посред свих мука и ужаса, сведочити веру Христову и прорицати хиљаду и двеста шездесет дана; огањ ће излазити из уста њихових; имаће. власт да затворе небо, да ударе земљу сваком муком; и кад сврше своје сведочанство, Антихрист ће их победити и убити. Али ће их Бог после три дана оживети и узети на небо. У те дане хајка на хришћане биће таква, да нико који јавно не признаје Антихриста и не носи знак његов на себи, неће моћи ништа ни купити ни продати, нити ће се користити икаквим правима. Који се год не поклоне Антихристу и не приме жиг његов на челима својим и на руци својој, биће побијени. Α Црква Христова, гоњена и мучена, скриваће се по пустињи, рађајући у мукама верна чеда Божија. У то време човечанство ће утонути у тајанствене поноре зла; сви облици греха и све врсте зла гмизаће по земљи пустошећи душе људске, и зло ће се утврдити као у време пред потоп. И Антихрист ће осионо царовати. Али, по промислу Божјем, његово царство биће краткотрајно. Благодатни тајновидци Старог и Новог Завета веле да ће оно трајати три и по године, или четрдесет и два месеца, или – хиљаду двеста шездесет дана, или – мало времена.

За време тог страшног царовања Антихристовог, Цркву ће бранити, осим двојице споменутих сведока, још и седам Анђела Божјих, који ће чаше гнева Божјег изливати на антихристовски свет. По неисказаном човекољубљу Свом, Бог ће благодаћу Својом задржавати и ублажавати ужасе зла за време Антихриста. Јер се под Апостоловом речју: τό κατέχον = оно што задржава, подразумева благодат Божја, која задржава налет и напад Антихристовог сатанског зла на срца људска; а под речју: ό κaτέχων = онај који задржава, подразумева се Бог. Тиранија зла и сила греха биће тако велика, каква није била од постања света, нити ће бити; и када се дани не би ократили, нико не би остао, али избраних ради скратиће се дани они. Α скратиће се на тај начин, што ће се Господ Исус јавити, и духом уста Својих убити Антихриста, и искоренити га светлошћу доласка Свог...