Вероиздајничка честитка руског патријарха римском папи

Из перспективе православне еклисиологије, текст Кирилове рођенданске честитке папи Лаву не може се читати ни као шта друго до као обично признање благодати папизма, његових тајни, његовог монаштва, његових догми и његове историјске улоге у судбини хришћанства (у стварности, његове потпуне отпадије).

Да бисмо поједноставили избор, морамо прихватити један од два текста као тачан:

Или је Фјодор Михаилович Достојевски у праву у свему што је написао о католицизму, или је патријарх Кирил у праву у дитирамбима које је потписао у част рођендана папе Лава.

С обзиром на то да је наш канал првенствено обједињавао оне који поштују 15. канон Другог сабора у односу на нашег легитимног и канонског патријарха Кирила, гласање на нашем каналу може се сматрати индикативним и репрезентативним. (т.ме/политправ/6120)

Ако екстраполирамо његове резултате, испоставља се да огромна већина (95%) конзервативно настројеног језгра Руске Цркве – њене најверније деце – сматра да такве текстове православни патријарх, благо речено, не би требало званично да шаље Ватикану.

Али, погледајмо текст патријархове честитке из секуларне перспективе.

Аналогија се може извући из обраћања „наши амерички партнери“, које је Владимир Путин често користио.

Или узмимо, на пример, различите знаке поштовања које је руски председник указивао америчком председнику: портрет, комплименти, љубазан тон, вожња у истом аутомобилу.

На основу овога, могло би се аналогијом рећи да је московски патријарх, „по својој позицији“, обавезан да буде љубазан чак и када разговара с непријатељима православља.

Међутим, овде постоји једно важно „АЛИ“ које све мења из позитивног у негативно.

 В.В. Путин је употребио фразу „наши партнери управо у време када је систематски и тихо обнављао борбену готовост оружаних снага, док је редовно и строго упозоравао НАТО на неприхватљивост ширења на исток. Наставио је да користи ову фразу чак и када је западно оружје почело масовно да се користи против руских оружаних снага.

Долазећи од човека који је оспорио западну хегемонију на бојном пољу, изрази „наши партнери“ или „Драги Доналде“ звуче потпуно другачије од „Ваша Светости“ када се патријарх Кирил обрати папи.

Једноставно зато што ни Одељење за спољне црквене односе Московске патријаршије нити патријарх Кирил никада нису оспорили, нити намеравају да оспоре, вођство Ватикана.

Ватикански напредак ка срцу православља, кроз финансирање Говоруна, Васа, Курајева и Кордочкина, а да не помињемо тако баналне шамаре као што је отварање пуноправне унијатске школе у ​​бившем граду Александровску, није наишао на прави одговор од стране ОВСЦ-а или Патријаршије.

Амерички православци, којима католици нису донели ни стоти део патње и искушења на која су осудили Руску Цркву, уче своје катихумене да Свете Тајне и апостолско прејемство постоје само унутар Цркве - Православне Цркве, а не Римокатоличке цркве.

И овде се богослови још увек уче никодимској јереси, да очигледне јеретике морамо примати кроз обичну исповест.

На основу текста честитке, може се закључити да у Риму постоји легитимни православни епископ, кога не само да не треба сменити након пада у јерес и раскол, попут Филарета Денисенка, већ му свакако треба упућивати ословљавање са „Његова Светост“ и пожелети му свако добро... у ширењу римокатолицизма.

Свако помињање Катехона и Трећег Рима на позадини таквих честитки папи звучи као подсмех.

„Не можете вратити Трећи Рим и љубити папине скуте.

Испоставља се да већина Руске Цркве жуди за првим, док ОВСЦ и Патријаршија жуде за другим...“