Београд, 22.09.2025. године, по латинском календару,  

Штовано уредништво,

у прилогу Вам шаљем своје писаније. Ово је моја пријава на натјечај ''НАЈБОЉА НОВА СРПСКА РЕЧ'' коју пар година уназад објављује ''МАЛА БИБЛИОТЕКА''. Па ако нађете  за сходно да одговара сврси и циљевима Вашег и нашег блога, а Ви је слободно објавите у целости, у рубрици ''Писма читалаца''.

Од Бога Вам здравље и свако добро желим!

Милан Ц. Исаиловић, мрав пешадинац, банатски.

 + + +

Штовани господине Вељко,

шаљем Вам допуну свог објашњења за натјечај ''БИРАМО НОВУ СРПСКУ РЕЧ'' , за своју пријаву  од 19.09.2025. године, па молим да се она узме у обзир а не првобитна пријава јер је моје објашњење овде потпуније.

Лепо је од Вас што сте направили овај зборник ''БИРАЈТЕ РЕЧИ''. Да остане писани траг. Да се зна!

А и Бог је дао право,слободу и способност Адаму да свакој ствари, животињи, биљци,... свој твари под капом Небеском, надене име, кумује!

Јер име је и карактер и одређује и  судбину! Надимак,  за карактер то даје у детаљу.

Моји предлози су:

1. ''ЧМАРКА'' или ''АНУШКА''. То су синоними за особу женског пола (девојку или жену)  која је надоградила усне са толико силикона или чега год, да то мени личи као да су пресадиле властити чмар или анус на сопствене усне. 

Негде сам прочитао да су давно руски светитељи, још пре 200 година,  предвидели,  ''да ће у свакој кући бити непомјаник а његови рогови на крову''! 

То се заиста и обистинило: у свакој кући се појавио телевизор а рогови (антене) су вириле готово са сваког крова. Зато данас имамо ово што имамо: младе девојке а богами и жене, незадовољне сопственим ликом, заборавиле су да су иконе Божије, да су створене по Лику Божијем, (иако су створене од Адамовог ребра, а он је створен по Божијем лику и подобије, па су стога и оне иконе Божије). 

И узеле самовласно да поправљају Божију Творевину! 

Јер је нека старлета (читај: проститука, а на србском: курва) напуцала себи усне, мислећи тако да ће имати више муштерија. Па још почупале властите обрве и угљем нацртале нове. Па је пустили на телевизију. И што је најтужније оне за себе мисле да су лепе, привлачне, секси. А уствари увеле су нови кодекс ''Гејши'' - јапанских професионалних проститутки, у Србију,  с тим што су ове биле и образоване, музички надарене, веште масерке, одлични психолози,  обучене да угоде богатом мушкарцу, који може да их издржава. А ове наше ''ЧМАРКЕ'' - ''АНУШКЕ'' , тужно их је и погледати а када још нешто и проговоре одмах се види да им је број ципела већи од IQ-а, а да од школе имају велики одмор и две ужине, обавезно школску екскурзију (то нису пропуштале)  и наравно купљене дипломе. И снажну жељу да буде ''познате'' и ''тражене''. Неко би рекао, далеко било, да су и ђавоимане!

Онда мисле оне,  да су успеле у животу!  

Међутим ствар је у томе да свака роба има свог купца. Докле год буде мушкараца спремних да плате да их клате, биће и њих, оваквих. 

Сигуран сам, да би се мало који нормалан мушкарац оженио са таквом женом и довео је својој кући, јер им се на лицу одмах види чиме се ове несрећнице и баве. 

Не требају им визит карте! Саме себи су излог!

2. ''КРВАТ'' - ''КРВАТИНА'' - синоним са речју ''усташа''.  Узгред и реч ''усташа'' је србска реч. Ко неверује нека потражи Вуков речник. Усташа је по Вуку, устаник, побуњеник против османлијске власти, борац за слободу.  Дакле у Хрвата, све је лажно и крадено: покушај копије србског идентитета са хрватским предзнаком: мали пример ''Сињска алка'' и други србски традиционални народни обичаји. Метод је крајње једноставан: на све обичаје србског народа у Далмацији, Славонији, Истри,  Загорју... само се обрише придев србски и напише да је то традиционални хрватски обичај!

То је бивши Србин, који је заборавио своје порекло, своју дедовину, који је постао мрзан, кога су генерацијски убедили Ватикан, Беч, Будимпешта, преко католичих свећеника,

да је он нешто друго, боље, више, значајније од Србина, од кога је потекао, а сада је спреман и да убије, да коље и сатре све што је србско, и што га подсећа на то,  да је  некада неки његов предак, даљније или скорије, преверио, преметнуо, пресвукао да се спасе од глади, прогона и свакојаких страдања од Ватиканоида. 

Милан Вилић,  вели: тачно се зна датум настанка Хрвата. То је 1864. година. У дневнику једног бечког саветника бечког двора, стоји заблежено: ''Мораћемо да створимо хрватску нацију''! 

Да је Свети Сава прихватио римокатоличанство и папски примат, Хрвати не би постојали као нација. Не би било геополитичке потребе за тим! 

И гле чуда: преверени је  спасао  своје тело и своје потомство али је изгубио душу, јер је изгубио ИДЕНТИТЕТ (читај: сопство)!  Јер бити Србин, то је од Бога дар!

На почетку, Бог је створио НАРОДЕ и метуо их у светску Арену.  А људи су створили НАЦИЈЕ за своје геополитичке потребе. 

Дакле  НАРОД је од Бога! 

НАЦИЈЕ су људска лажа, створене да се овлада њима, простором и преузму сва њихова и  природна богатства!

Па је својим потомцима оставио крваве трагове масовних злочина за собом, отуд назив ''КРВАТ''  - ''КРВАТИНА'', још капа крв невиних за њиовим стопалима и које су и потомци наследили иако неки од њих нису још и лично руке окрвавили. То је крвнина, дуг за неотплаћене злочине. 

А овом дугу стално расте камата, јер нема покајања! 

Да се разумемо, ја ниуком случају не позивам на освету. Господ је давно рекао: ''ОСВЕТА ЈЕ МОЈА''! Зато код Србаља, народа Божијег, нема освете, нема тероризма, као код других нација: Ираца, Баскијаца, итд. Најсвежији пример: на распетом Косову и Метохији, нема србског тероризма према Арбанасима, случај није забележен, јер би га ови белосветски медији на сва звона објавили.

Бог ће да суди, када дође време!

И грб им је такав. Мене шаховница одмах подсети, кад год је видим, (иако је и то стари србски амблем, и то је крадено), она ЦРВЕНА  поља,  на јаме неоткопане или забетониране диљем лијепе њихове, са костима србским, заборављене, неопојане.  

Па сада његова деца иду на концерте Томпсонове, облаче се у црно, са слашћу певају грозоморне песме и настављају лаж  својих очева и ђедова,  како је Јасеновац, забога,   био радни логор, а не фабрика смрти за истребљења Срба, Цигана и Јевреја.

Ово нам је за наук. Преверавањем и променом идентитета, затим одбијањем да се сведочи вера Христова, правоверна и православна, ако треба и крвљу својом, можда се спасава тело привремено али се заувек губи ЖИВОТ ВЕЧНИ! 

То нам је и показао Свети кнез Лазар, србски!

ОТЕТО ПРОКЛЕТО! Не може се задобити ''ЖИВОТ ВЕЧНИ'' на крви нејачи, лажима и безобзирној пљачки!

Сетих се сада и једне лепе причице Радована Силног Дамјановића: како је неки Хрвоје, Хрват из Загреба, се загледао у лепу Српкињицу Милицу. Али џаба, она га је на фин начин одбијала, није хтела да се нађе са њим да изађу на кафу или пиће. И пошто је Хрвоје показао невиђену упорност, лепа Милица га у једном тренутку уцени-услови речима: ''Важи се Хрвоје, да се видимо али под једним условом''. - Којим?  пита Хрвоје. А  Милица мудрица, знајући да је код Хрвата, све лажно, од језика, причају краденим србским језиком али опет фала им што га чувају чистим од туђица,  (узгред: када се ужелим старог говора наших прађедова, ја обавезно гледам ХРТ, иако и ту има много новостворених речи које умеју да буду и забавне).  Елем, Милица је знала: лажна им је повијест, грб им је лажан, лажни су им владари, све им је лажно.  Нема ни једног кованог новчића од било којег наводног хрватског краља, да је нађен, итд. 

Па му зададе муку: - Хрвоје видимо се на гробу неког хрватског краља, вели Милица!  

Ту се Хрвоје забринуо, пао у духоклонуће. Срушио се цео његов свет, лепа Милица ипак неће бити његова. Онда се бацио на читање историјских књига, новокомпоноване хрватске повијести, али џаба: свуда пише ''незна се точно гдје је похрањен тај и тај хрватски краљ..'' Или:  ''нема тварних  доказа, али судећи према папским повељама, највјероватније је похрањен ....''. И била би ово тужна прича несретног младића (и да се зна: нема веће боли од љубави неузвраћене) , да се није нашем Хрвоју десила расаница. Он ти се  досјети и позва Милицу-лепотицу и рекне: - Милице, долазим сутра у Опленац, код Тополе. Чекај ме на гробу Краља Александра Карађорђевића! - Зашто тамо, пита наша Милица? -  Он је био и хрватски краљ, вели Хрвоје! 

Ето како љубав помаже да се дође и до истине!

Друга причица.

Ову причицу сам  чуо од проф. др Миладина Шеварлића.

Кратка је а иде овако, вели Миладин: - Једне прилике замолимо ми из ''ДРУШТВА СРПСКИХ ДОМАЋИНА'' нашег песника Љубивоја Ршумовића да напише неку песму о скраћеници ''ГМО'' , што значи Генетски Модификовани Организми. Брзо нам је Љубивоје послао одговор. Он гласи: ''ГМО'' је скраћеница од старе српске речи: ''ГОМНО''. И не треба то јести.''

П.С. Ову реч ''КРВАТ'' смислила је моја нана Десанка Исаиловић, мајка мог оца, неписмена, родом  из Липничког Шора, код Лознице. Стално сам је исправљао, речима: ''нано не каже се тако, него овако...''.  Али џаба. Нана је остала доследна себи, до своје кончине. 

Царство јој небеско, да јој дарује Господ!

С поштовањем,

Милан Ц. Исаиловић,

Београд