Благовремено реаговање на пожар је чим се осети дим.  У свом раду увек смо реаговали на све аномалије, које су се појављивале у СПЦ, у самом њиховом зачетку.  Поред јереси и новотарија, већ неко време код нас се шири лажно учење руских царебожника - да ће се пред крај света појавити руски цар, о чему смо писали у више наврата. Од руског цара ће, наводно, да се боји чак и Антихрист, који ће да влада на истоку 15 година, и он ће да уреди ствари не само у Русији и Руској Цркви, већ и код нас. 

 Читава прича не само да нема никакве везе са Светим Писмом ни са учењем Светих Отаца, већ је и крајње нелогична и апсурдна. Но, тамо где ђаво забоде своје канџе, престаје свака логика, каже отац Јустин Ћелијски.

РЕВОЛУЦИЈА РУСКОГ ЦАРА

Рецимо: Русија и све словенске земље су републике. Да би руски цар засео на трон, он мора најпре  да сруши постојеће власти - да изведе револуцију.   Да би извео револуцију потребна му је војна сила. Но, чак и уз глупу претпоставку да део руске војске пређе на његову страну, то значи да ће бити крвопролиће. И то такво крвопролиће за које би Октобарска револуција била дечији окршај воденим пиштољима. Зар ће руски огранак светске кабале, који држи све полуге моћи у Русији, тек тако предати власт руском цару? И како то да се на крвопролићу може градити најсавршенији друштвено-политички и црквени поредак, за који царебожници кажу да ће бити управо поредак те нове руске монархије? Такође, ако се не рачуна шачица заблуделих царебожника, остали народ не показује никакво интересовање за руског цара (нити су чули за њега), што значи да он не би имао ни народ на својој страни.

РУСКИ ЦАР РЕФОРМИШЕ СРПСКУ ЦРКВУ

Српски царебожници мантрају да ће руски цар - директно или преко свог намесника српског цара - да реши проблем и у СПЦ. Неће више бити ни екуменизма ни новотарија. Биће рај на Земљи.

Погледајмо колико је претходно веровање небулозно: У СПЦ има око 50 епископа, који су сви екуменисти и новотарци или су пристали уз екуменисте и новотарце. Где ће руски цар да нађе других 50 епископа да замени постојеће? 50 обичних верника је свакако још  и могуће наћи, али 50 епископа?! Јер, сви они треба да су најпре били монаси, па да су завршили Теолошки факултет, па да буду хиротонисани. И све то под условом да су правоверни. А како могу бити правоверни ако их хиротонишу екуменисти и новотарци, јер нема ко други да их хиротонише.

Са свештенством је још тежа ситуација. Њих има неколико хиљада, од којих је шачица правоверна. Где ће руски цар да нађе неколио хиљада нових свештеника? 

Теолошки факултет и све Богословије СПЦ су новотарске. Где ће руски цар да пронађе стотине правоверних професора да замени постојеће јеретичке?

И на крају - народ. Где ће руски цар да пронађе побожан народ да замени (огромном већином) обезбожени руски, српски и остале словенске народе? Можда ће да има бич у руци и да васпитно шиба сваког Руса и Србина појединачно да се окану блуда, пијанства, абортуса, секти, дрогирања и безброј других грехова?

РУСКИ ЦАР ЈЕ АНТИХРИСТ?

 Где се тренутно налазе сви ти кадрови неопходни руском цару за његову мисију? Можда их спрема у некој паралелној димензији или другој галаксији, где се и сам спрема за појаву на Земљи.

1. Молимо вас, овај моменат је крајње озбиљан, јер постоје сасвим утемељена тврђења неких паметних Руса да се прича о руском цару шири како би Антихриста представили Русима као руског цара!
   

РУСКИ ЦАР - ЧОВЕКОБОГ

И све благотворне промене треба да изврши за 15 година, колико, кажу, да ће владати. И замислимо да све тако буде, да тај човекобог (јер су такве ствари само у моћи Божијој), успе да све уреди да буде прави божански поредак, зашто онда Бог допушта да га Антихрист убије, и успостави своју власт над целим светом? Зашто Бог у таквој ситуацији - богоугодног преображаја целог истока - не би одложио царство Антихристово и крај света? 

Рекосмо, где ђаво забоде своје канџе ту престаје свака логика, па тако и код царебожника.

ПРЕБЕГ СРПСКИХ ЦАРЕБОЖНИКА У РУСИЈУ

И да, ово је такође много важно: један духовник недавно у својој беседи рече како ће они који не желе да буду жигосани да беже у Русију под заштиту руског цара.  Само није објаснио којим превозним средством? Пошто он и његови најближи сарадници говоре људима да не узимају биометријска документа (чиме су упропастили неке породице), која ни они сами немају и за која говоре да су жиг звери и да су жигосани сви који су их примили.

Како онда мисле да побегну од Антихриста у Русију кад немају пасош а ни возачке дозволе? Пешице? Бициклама? На коњима или магарцима? Возиће их аутом жигосани шофери? Преподобни Гаврило Ургебадзе каже да се од жигосаних не узима ни хлеб, а ови наши нежигосани примају од "жигосаних" сва доброчинства без имало гриже савести! Где је ту оно: "бити истинит"?

  НЕЗНАЊЕ И ПРЕЛЕСТ

Оставићемо сада иронију по страни, мада је она једини адекватан вид разматрања приче о фамозном руском цару.

Пропагатори те приче се позивају на "руске старце", на старца Гаврила из Бошњана  (иако он о томе никад није говорио), а од недавно и на оца Симеона Рукумијског.  Дакле, ни Свето Писмо, ни Свети Оци, само фамозни "старци". Прича је већ узела маха и увелико заудара секташким духом.  Царебожници не чекају Христа, већ руског цара, иако Свети Владика Николај, на кога воле да се позивају, јасно и гласно поручује: "Ми чекамо Христа, а не боље време".

Ко је Михаило који се помиње у Данило 12,1 и уопште у Светом Писму

Но, постоји један стих у Светом Писму, на који се царебожници позивају када доказују да је њихов цар пророречен у Светом Писму и да ће се звати Михаило.  Реч је о Данилу 12,1:

„А у то ће се време подигнути Михаило велики кнез, који брани твој народ; и биће жалосно време, какога није било откако је народа до тада; и у то ће се време избавити твој народ, сваки који се нађе записан у књизи” (Данило, 12,1).

Ово је један од најтајанственијих стихова у књизи пророка Данила, и Свети Оци су му придавали велико значење. Ево прегледа њихових тумачења: 

1. Ко је „Михаило“?

Архангел Михаило

Највећи број Светих Отаца јасно каже да је реч о Архангелу Михаилу, војводи небеских сила.

Свети Јефрем Сирин:

Михаило је „архистратиг који чува народ Божији и све верне“. Он ће се јавити на крају времена као заштитник Цркве у великим искушењима. Дакле, Архангел Михаило а не "руски цар".

Свети Јероним (Хијероним Стридонски):

Михаило је „анђео чувар Јевреја“, али у новозаветном смислу и свих верних.

Свети Кирило Јерусалимски

такође говори о Михаилу као небеском војводи који се бори за народ Божији, а то је у Старом Завету био народ израиљски. 

2. Улога Михаила у последњим временима

Стих каже:

„И у то време устаће Михаило, велики кнез… и биће време жалости какво не беше од постања света…“.

Оци то повезују са појавом антихриста и последњим великим страдањем Цркве.

Михаило Архистратиг ће имати улогу заштитника – као што је штитио Израиљ у Старом завету, тако ће у Новом завету чувати Цркву, нарочито остатак верних.

Наглашава се да он „стаје за народ Божији“, дакле његово деловање је пре свега духовно – он штити веру, крепи хришћане, даје им снаге да издрже.

3. Који је то Михаило и који је то народ који ће Михаило да брани? Јесу ли то Руси?

Преподобни Јефрем Сирин у свом тумачењу Данила 12,1 каже:

 „У то време, Михаило, велики анђео, устаће, онај који вам сада помаже; и он ће згњечити Антиоха. И биће време невоље, то јест, пре него што Антиох буде згњечен, таква невоља каква се није догодила од дана света.“

Блажени Јероним Стридонски, тумачење Данила 12, 1, ко је Михиало и ко је „народ његов“:

>>И у то време устаће Михаило, велики кнез који стоји за синове твог народа; и доћи ће време какво није било откако су народи постали до тог дана. Али у то време спасиће се твој народ, сваки који се нађе записан у књизи. И многи од оних који спавају у праху земаљском пробудиће се, неки на живот вечни, а неки на срамоту, да га виде заувек. И учени (dosti) ће сијати као сјај небеског свода, и они који су многе научили праведности, као звезде заувек...<<

И ово, каже он, написано је о Антиоху, који је, крећући се ка Персији, оставио Лисију, заповедника Антиохије и Феникије, са војском да ратује против Јевреја и уништи њихов град, Јерусалим. О свему овоме, Јосиф Флавије, аутор јеврејске историје, каже да је била таква невоља каква никада није била, и да је дошло време какво се није догодило откако су народи почели да постоје до тада. Али када је победа извојевана и Антиохове вође су побијене, а сам Антиох умро у Персији, народ Израиља је спашен - сви они који су били записани у Књизи Божјој, то јест, они који су храбро бранили Закон. Насупрот томе, они који су утврђени као прекршиоци Закона и стали на страну Антиоха били су избрисани....

Али ближе разумевање би било да ће током времена Антихриста бити таква невоља каква се никада није видела откако су народи почели да постоје. Јер претпоставимо да је Лисија, који је поражен, победио, и да су Јевреји, који су победили, претрпели потпуни пораз: да ли би заиста било такве невоље као када су Вавилонци освојили Јерусалим, храм разорили, а цео народ одвели у ропство? Дакле, након пораза Антихриста и његовог убиства духом Спаситеља, људи уписани у књигу Божју биће спасени и, према разноврсности својих заслуга, неки ће се уздићи у вечни живот, други у вечну срамоту... „

4. Питање „руског цара“

У руској -апокалиптичној традицији (од 16. века па надаље), развио се мит о православном цару који ће се појавити пред крај времена и заштитити верне од антихриста. Ово је делом настало из византијске идеје о „задржатељу“ (κατέχων) из 2. Сол. 2:7, који спречава да се јави безакоње пре времена. Руси су себе видели као наследнике Византије („Трећи Рим“).

Међутим:

Свети Оци првих векова никада не повезују Михаила из Светог Писма са било каквим земаљским царем.

Михаило је у њиховом тумачењу увек небески заштитник, а не људски владар.

Идеја да ће „православни цар“ доћи на крају времена јавља се касније у словенској митологији, али нема директно ослонце у патристичкој егзегези Данила. 

ЈОШ КРАЋИ ПРЕГЛЕД:

а. Св. Јефрем Сирин (†373)

У свом коментару на књигу пророка Данила пише:

> „Михаило је анђео који је постављен над Јеврејима. И као што сваки народ има свог анђела чувара, тако је и овај велики архистратиг постављен над народом Божијим. Он ће у последње време устајати ради заштите светих.“

(In Danielem, ком. на 10:13 и 12:1)

 б. Св. Јероним Стридонски (†420)

У свом латинском коментару каже:

> „Михаило, велики кнез, којега називају једним од првих кнезова (Дан. 10:13), он је анђео чувар Јевреја, и као што и у Новом завету читамо да ‘анђели малих’ стално гледају лице Оца (Мт. 18:10), тако и овај архистратиг стоји за народ Божији.“

(Commentarii in Danielem, XII, 1)

в. Св. Кирило Јерусалимски (†386)

У Катихетским беседама (XV, 23) наглашава: 

> „Михаило, велики војвода анђела, који се јавља Данилу, јесте заштитник народа Божијег, који ће у дане невоље устати ради верних.“

г. Св. Андреј Кесаријски († VI–VII в.)

Иако тумачи Откривење, он Михаила доводи у везу са последњим временима:

> „Архистратиг Михаило биће заштитник и покровитељ Цркве у великој борби против антихриста.“

 СПИСАК СВИХ МЕСТА У СВЕТОМ ПИСМУ ГДЕ СЕ ПОМИЊЕ ИМЕ МИХАИЛО – И СВА СЕ ОДНОСЕ НА АРХИСТРАТИГА МИХАИЛА

Михаило у Писму и код Светих Отаца

Дан. 10:13    

Михаило, „један од првих кнезова“, долази у помоћ анђелу који се бори против „кнеза Персијског“ (да је Михаило из Данила 12,1 буквално “кнез“ зар би он могао, као такав, да помогне анђелу који се бори против „кнеза Персијског“? Но, у такве апсурде упадају царебожници!)   

Св. Јефрем Сирин: Михаило је један од највиших архистратига, помоћник у духовној борби.

Св. Јероним: симбол борбе небеских сила против демонских „кнезова“ народа.

Дан. 10:21    „Нема нико да се држи уз мене… осим Михаила, кнеза вашега.“    

Оци га тумаче као анђела чувара Израиља (а по Новом завету – и свих верних).

Дан. 12:1    Михаило, „велики кнез“, устаће у време велике невоље да заштити народ Божији.    

Св. Кирило Јерусалимски: Михаило ће у последње време укрепљивати верне.

Андреј Кесаријски: архистратиг у великој борби против антихриста.

Јуда 1:9    Михаило архангел се препире са ђаволом око Мојсејевог тела, не изговара клетву, већ каже: „Господ да ти запрети.“    

Св. Јован Златоуст (парафраза): показује смирење анђела – побеђује не својом силом, већ именом Господњим.

Јероним: пример хришћанима да се не ослањају на себе, него на Бога.

Откр. 12:7    Михаило и његови анђели воде рат против аждаје (сатане) и његових анђела.    

Андреј Кесаријски: ово је коначна победа Христове силе над сатаном. Михаило је архистратиг небеске војске и слика духовне победе Цркве.

 Закључак из Отаца

Сви Оци сведоче да је Михаило небески архистратиг, анђео-заштитник народа Божијег.

Нико од њих га не повезује са земаљским владарем, па самим тим ни са „руским царем“. Тај мотив, понављамо, настаје тек у каснијој словенској лажној побожности, односно митологији, и није део аутентичне отачке егзегезе.

5. РЕЗИМЕ И Закључак

Према Светим Оцима, Михаило у Дан. 12:1, али и свуда у Светом Писму, је Архангел Михаило, војвода небеских сила, заштитник народа Божијег.

Његово јављање је повезано са великим невољама и страдањима последњих времена, када ће верни бити посебно укрепљени небеском помоћи.

Идеја да би „Михаило“ могао да значи земаљског цара није отачка, него каснија митолошка традиција у Русији, настала у духу месијанског тумачења историје. 

Фусноте

1. Јефрем Сирин, Commentarius in Danielem, PG 91, col. 1305–1312. У тумачењу на Дан. 10:13 и 12:1 он јасно каже да је Михаило „анђео постављен над Јеврејима“ и „заштитник светих у последње време“.

2. Јероним Стридонски, Commentariorum in Danielem libri IIII, PL 25, col. 499–500 (на Дан. 12:1). Тумачи Михаила као анђела чувара Јевреја, упоређујући са Христовим речима о анђелима деце (Мт. 18:10). 

3. Кирило Јерусалимски, Catecheses illuminandorum XV, 23, у: PG 33, col. 921. Говори о Михаилу као „великом војводи“ који устаје ради заштите народа Божијег у дане невоље.

3. Андреј Кесаријски, Commentarius in Apocalypsin, PG 106, col. 308–309 (на Откр. 12:7). Тумачи Михаила као архистратига који ће предводити борбу Цркве против антихриста.

Библиографија

1.Ephraem Syrus, Commentarius in Danielem, in: Patrologia Graeca vol. 91, ed. J.-P. Migne, Paris 1860.

2.Hieronymus Stridonensis, Commentariorum in Danielem libri IIII, in: Patrologia Latina vol. 25, ed. J.-P. Migne, Paris 1845. 

3.Cyrillus Hierosolymitanus, Catecheses illuminandorum, in: Patrologia Graeca vol. 33, ed. J.-P. Migne, Paris 1857.

4.Andreas Caesariensis, Commentarius in Apocalypsin, in: Patrologia Graeca vol. 106, ed. J.-P. Migne, Paris 1860.

 5. Творения блаженного Иеронима Стридонского. Часть 12. Киев, 1894. С. 132-135 (Библиотека творений св. отцов и учителей Церкви западных, издаваемые при Киевской Духовной Академии, Кн. 21.)

6. Феодорит Кирский блаженный, Толкование Книга пророка Даниила, Глава 12: