122. Питање: Колико је дана Адам провео у Рају? Јер су многи писали о томе. Неки кажу шест дана, јер кажу да је Спаситељ дошао шестог дана. Други кажу само шест сати, јер је Спаситељ разапет у шестом сату. Такође кажу да је Адам живео (био жив) у Рају четрдесет дана, али након што је јео, избачен је због преступања заповести. Кажу да је Христос постио исти број дана, четрдесет дана у пустињи, искушаван од ђавола као човек.

Одговор: Слажем се да је то било четрдесет дана, као што сам раније навео, и мислим да је то разумно. Свети Лик Цркве такође следи ово правило, када се једном годишње уздржава од тешке хране и посте како би постигли закониту домовину Раја, желећи вечни живот. Спаситељ је искупио нашег прадеду од његовог дуга у свему: Адам је био непослушан, и за то је Спаситељ био послушан, чак до крста и смрти. Адама је искушавала Ева и на крају је подлегао њеним искушењима, учествујући у забрањеном. И Спаситељ, искушаван, пости, поново проживљавајући четрдесет дана раја нашег прадеде Адама, враћајући се у сиромаштво уместо у изобиље. Адам је желео да постане бог, али је пропао, и протраћио је оно што је имао, поставши од бесмртног смртан; био је осуђен, лишен блаженства. Али због њега, Спаситељ је постао Човек, остајући Бог и не мењајући своју природу, не мењајући се од Божанства. Адам је протеран из Раја у туђа места, испуњена страдањима. Због њега, Спаситељ долази са неба и усваја његов начин живота. Уместо неприступачне светлости, Он насељава тамни, без светлости гроб. Уместо мислећих, разумних и живих Анђела, Он је окружен неразумним животињама. Ношен свим Анђеоским Силама, Он је ношен на руци женској - Свете Пречисте Приснодеве, као и сваки човек. Уместо да седи на Херувимима, Он је седео у штали. Уместо анђеоске песме и хвале, Он је примио појање јеврејске деце која вичу: „Благословен је који долази у име Господње.“ Уместо Дјеве Еве, Он је изабрао Своју Мајку. Уместо да је осуди, Он јој је послао радост преко слуге Гаврила, и она се обрадовала због ње. Уместо дрвета преступа, Он је поставио дрво Васкрсења усред земље: Свој Крст спасења. Као што је рекао божански појац Давид: „Бог наш... учинио је спасење усред земље.“ Уместо нематеријалне, али смртоносне хране непослушности, Он, сједињујући Своју божанску суштину са нашом, нуди нам животворну храну, коју сви примају кроз ваздух. И она остаје неисцрпна, због чега је добровољно осуђени Бог, а Он и Човек, био осуђен за све. Јер је пио жуч и сирће због Адамове осуде, божански враћајући његов дуг. Зато ми се чини да уместо тих дана, треба и ми да меримо четрдесет дана. Прихватам реч преподобних стараца која је до нас стигла. Велики Апостол нам је дао обавештење да је наш прадеда живео у благословеном стању (генерацији) дуже време. Јер у име Адамово, божански Апостол вапи гласним гласом: „Ја сам некада живео без закона.“ Јер није Павле био пре Закона, већ Павле, ученик Закона. Павле никада није био и никада није живео без њега, будући да је, проповедајући Јеванђеље, ширио [Благу] Вест свуда као Закон. Он говори у име Адамово када плаче и прикладно изговара: „Ја сам некада живео без закона.“ Он заиста представља Адама како говори на овај начин, јер разуме да Адаму није дат закон, већ заповест: „Ја сам некада живео без закона; али када је дошла заповест, грех је оживео, и ја сам умро.“ Дакле, јасно је да се пад из блаженог живота догодио кроз непослушност. Адаму није одмах дата заповест, већ када је време то објавило.